среда, 07. новембар 2018.

ŽELJKO DJUROVIĆ - Slikar magičnih svetova



Željko Djurović je slikar fantastike, kreator magičnih svetova i čarobnjak čija su platna natopljena alhemijom njegove duše. Inspirisan ženom, njenom lepotom, čulnošću i erotikom, ali i plavetnilom i tajnama mora, koje mu geografski i emotivno pripada, on vešto prkosi sumornoj realnosti savremenog sveta. Njegova umetnost, prepuna boja i čudnovatih motiva, zavodi, inpiriše i budi maštu posmatrača, brišući granicu izmedju stvarnosti i fantazije. 


Na Vašim slikama dominiraju figure žena, pa je izvesno da su Vam one glavna inspiracija. Ko su žene koje slikate, kakvom ambijentu pripadaju i koju poruku šalju?

Ja sam Mediteranac po čulnosti, erotizmu, estetizmu, ali i svim drugim elementima. Nekako mi je normalno da su  žena, žensko telo, voda, sunce i kamen, utisnuti  u moj genetski kod. Žena koju tražim je ključni element oko koga se sve vrti. Ona stoji na izvoru i utočištu života, erotična i poželjna, plodna, rasplamsana od vatre iskušenja ili smirena talasanjem mora. Tu toplinu Mediterana, ujedinjenu sa lepotom i toplinom žene, pokušavam da prenesem i posmatraču. Suprotno današnjim tendencijama u umetnosti, želim da vizuelnom senzacijom pobedim verbalnu igru.


U estetskom, ali i simboličkom smislu, Vaša umetnost je zavodljiva, eterična, isprepletana elementima vode i vatre, ali i drugim kontrastima... Gde su granice realnog i onostranog ?

Nema ih. Te granice su nestale u mom svetu.
.
Erotika i čulnost su takodje naglašene karakteristike vašeg slikarstva. Da li je to izraz lične ili univerzalne potrage za ljubavlju, toplinom, senzualnošću, strašću...?

Erotiku i čulnost žena, prikazanu na mojim slikama, doživljavam poprilično stvarno, skoro fizički. U celom mom stvaralaštvu je dominantna telesna nadraženost, u njemu sija požudni eros zdrave ljubavi, daleko od prljavštine i trulosti savremenog sveta. Od potrage za ljubavlju i potrage za umetnošću, napravio sam misiju i trudim se da istrajem u tome, vodjen istom strašću koju sam imao kada sam počinjao da ulazim u svet umetnosti. 


Raskošan i intenzivan kolorit dominira Vašim platnima i doprinosi magiji. Čini se da Vas boje inspirišu podjednako, koliko i motivi na Vašim slikama?

Bojom sam fasciniran od početka i verujem da je ona glavni pokretač pri doživljaju slike. Kolor koji ne pripada realnom svetu, doprinosi da motiv postane čudnovat, izmešten iz realnosti i smešten u drugu dimenziju, sanjanu. Ti neočekivani sudari boja i način slikanja, koji sam razvijao, čine da slika deluje fluorescentno. Dok slikam, želim da posmatrač dobije želju da zakorači u sliku i da se kreće predelima mojih snova. Teme, odnosno motivi kojima se bavim, nisu traženi. Oni su mi dati.


Pored ulja na platnu, bavite se i crtežom i grafikom. Da li bi se moglo reći da je crtež osnova Vašeg slikarstva i koja od pomenutih tehnika Vam je najbliža?

Boja je erotski element slike, suprotno muževnom crtežu, koji ponekad ima nešto demonsko i surovo. Crtež je moje utočiste i moja tvrdjava. Dosledni sam borac za dostojanstvo crteža, kao samostalne, umetničke discipline.Volim tuš i pero. Rezanje papira perom i slivanje tuša u tu razderotinu, asocira me na oplodnju i ljubavni čin. Čini mi se da sam u crtežu postigao sve ono čemu sam težio i u slici, naravno poštujući jezik crteža. Sa grafikom sam imao dosta uspeha  i donela mi je dosta lepih susreta i iskustva, pogotovu radeći ex libris.


Član ste medjunarodne umetničke grupe Libellule, zahvaljujući čemu ste aktivno prisutni i na evropskoj umetničkoj sceni. Kakva iskustva nosite sa inostranih izložbi i kako strana publika reaguje na Vaše stvaralaštvo?

Već deset godina sam član medjunarodne umetničke grupe LIBELLULE, koju je osnovao francuski slikar Lukas Kandl. Često izlažemo po evropskim gradovima. Uvek krećemo od Pariza, sa salona Comparaisons, koji se održava u Grand Palais-u. Grupa neguje sliku, fantastično i vizionarsko slikarstvo, a naše radove je za ovih deset godina, videlo preko pola miliona posetilaca. To je zvaničan podatak, jer se izložbe održavaju u renomiranim galerijama i muzejima. Reakcije publike su veoma pozitivne. Boja je element koji ih posebno fascinira i na koji izuzetno dobro reaguju.


Deo ste umetničkog koncept – projekta „Fantastičnih šest“, koji pored Vas okuplja još pet reprezentativnih umetnika.  Kako je došlo do te sinergije, ko je bio idejni tvorac i da li ćete nastaviti sa zajedničkim izložbama po Srbiji?.

Projekat je osmislila istoričar umetnosti Maja Živanović. Odabrano je šest slikara, a pored mene, tu su Vladimir Dunjić, Sergej Aparin, Zoran Velimanović, Željko Tonšić i Milan Tucović. Mi smo slikari koji se poznaju i poštuju, ali nikada nismo zajedno izlagali. Očigledno je bila potrebna ženska energija da sve to osmisli i realizuje ceo projekat. Na samom otvaranju izložbe u Kući legata u Beogradu, bilo je 2000 posetilaca, a za dvadeset dana, izložbu je videlo preko 6000 ljudi. Nakon Beograda, postavka je prikazana u Kragujevcu i Užicu, a s obzirom na interesovanje, izlaganje ćemo verovatno nastaviti, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Publika voli dobru sliku, glad za njom će uvek postojati i ona kao nosilac vizuelnih senzacija ne može da nestane. 


Vaše slike se nalaze u privatnim kolekcijama širom sveta, ali su, izmedju ostalog, i deo stalnih postavki Narodnog muzeja u Beogradu, kao i Internacionalonog muzeja za fantastičnu umetnost u Švajcarckoj. U kojoj meri su ovakve reference podsticajne za umetnika?

Muzej za fantastičnu umetnost Gruyeres u Švajcarskoj, otkupio je nekoliko mojih slika, nakon samostalne izložbe koju sam tamo imao. Sada su u stalnoj postavci, izložene pored najvećih imena svetskog slikarstva fantastike. U širem smislu, slobodno mogu da kažem da se moje slike nalaze na svim kontinentima. Takve stvari su veoma podsticajne, ispunjavaju me zadovoljstvom i guraju napred. Važno je da nas uspeh ne uspava. Ne treba se osvrtati, već samo ići napred. Na kamen koji se kotrlja, ne hvata se mahovina.


Spadate u kategoriju veoma produktivnih slikara, ali upkos tome, niste upali u „zamku“ jednoličnosti i „već vidjenog“. Koliko je za umetnika važno da se menja, napreduje i istražuje, a da opet ne ode previše daleko od svog prepoznatljivog stila?

Jednom je jedan od mojih profesora rekao: ,,Deco, nije važno ni da li ste dobri, bitno je da ste prepoznatljivi“. Ali, to je samo jedan deo priče. Za slikara je neophodno da poseduje sve elemente, kako bi opstao na likovnoj sceni. Ostati samo u domenu svoje poetike i rukopisa, nije dovoljno. Važan je konstantan rad, istraživanje, večita sumnja u ono što radite, želja ka napredovanju i menjanju... Zlatni kavez je smrt za umetnika.


Umetnost, sama po sebi, najčešće ne zahteva definiciju, ali kako bi Vi okarakaterisali sebe kao umetnika i predstavili svoje stvaralaštvo nekome ko se prvi put susreće sa Vašim opusom? Koja je poruka Vaše umetnosti?

Ja izbegavam reč umetnik. Ranije, da bi se za nekog stvaraoca reklo da je umetnik, trebale su da prodju decenije dokazivanja i stvaranja, dok se danas za mladog čoveka, koji je tek završio studije, odmah kaže da je umetnik. Sve je urušeno i sve može da prodje pod pojmom umetnosti. Ja to ne prihvatam. Izgubilo se ono što se nalazi iznad racionalnog tumačenja dela, a to je ono što se oseća, što fascinira posmatrača, što se nikakvim objašnjenjem ne može dokučiti. Želim da pravim slike koje posmatrača uvlače u nove svetove, pružajući mu vizuelnu senzaciju i lepotu, jer verujem u dobrotu, emociju i ljubav. Uveo sam magiju u svet boja, misticizam i duhovnost u kolorističko, pri čemu su druge vrednosti ostale netaknute, jer sliku koncipiram na akademskom mehanizmu.


Da li su u planu nove izložbe u zemlji ili inostranstvu i kada će beogradska publika biti ponovo u prilici da uživa u Vašoj zavodljivoj umetnosti fantastike?

Planova ima. Prva izložba me očekuje već početkom novembra (10.11.2018.), u Modernoj galeriji u Valjevu. Čast mi je i veliko zadovoljstvo što ću izlagati u galeriji koju je osnovao naš, ali i svetski slikar Ljuba Popović. Biće to izbor mojih crteža i slika nastalih u proteklih dvadeset godina. Pored toga, očekuju me i medjunarodni grupni nastupi, jer već imam dogovorenih desetak izložbi po Evropi. Što se tiče samostalne izložbe u Beogradu, ona će se dogoditi kada napravim novu seriju radova, a to kod mene ne ide baš brzo...

 
BIOGRAFIJA

Željko Djurović je jedan od najuticajnih slikara fantastike na ovim prostorima. Rodjen je  1956. godine u Danilovgradu, a živi i stvara u Zemunu. Studije slikarstva, a potom i postdiplomske studije, završio je na FPU u Beogradu. Član je ULUS-a i Ex-libris društva Beograd, kao i internacionalne grupe umetnika LIBELLULE, Francuska. Zaposlen je kao redovni profesor na FILUM-u u Kragujevcu, gde predaje crtanje i slikanje. Iza njega su 42 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu. Izlagao je u Medjunarodnom centru za fantastičnu umetnost, zamak Gruyeres, salonu Comparaison, Grand Palais u Parizu, Muzeju fantastične umetnosti u Beču, a učestvovao je i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti  Du Fantastique au Visionnaire u Veneciji. Za svoj likovni rad, dobio je 12 nagrada, a medju najznačajnijima su nagrada fondacije ''M.C. Echer“ za ex libris i nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor. Njegova dela se nalaze u brojnim muzejima u zemlji i inostranstvu, kao i u privatnim kolekcijama širom sveta.

Monografije o autoru:

Željko Đurović, CRTEŽI-GRAFIKE-EX LIBRIS. Autori: Dejan Đorić, Vesna Todorović, Zvonimir Osrečki, 2014; Izdavač Vizuelno, Beograd

Željko Đurović, SLIKE. Autori: Ratko Božovićredovni profesor ,FILUM  Kragujevac

Zvanični sajt Željka Djurovića: www.zeljkodjurovic.com


*Tekst je objavljen u ONA Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Željko Djurović
Željko Djurović: www.zeljkodjurovic.com  

ONA Magazin


понедељак, 24. септембар 2018.

TIHANA PAUNOVIĆ - U carstvu ruža i šafrana



Tihana Paunović je rodjena u Lajkovcu, ali se već sa 20 godina odselila u Opatiju, gde se udala i rodila sina. Radni vek je provela kao medicinska sestra, pa je zahvaljujući tome, ali i izvesnim privatnim okolnostima, deo života boravila i u inostranstvu. Živela je u Emiratima, Engleskoj, Italiji i postala ozbiljan svetski putnik. Radoznala, avanturistički nastrojena i otvorena ka novim saznanjima, otkrivala je svet, njegove lepote i tajne, susretala se sa različitim ljudima i spoznala brojne mudrosti. Kada su nastupili penzionerski dani, želela je mir, ali i novi početak. Nakon 40 godina, vratila se u rodni kraj, gde je u mestu Pepeljevac, kupila imanje i započela da se bavi uzgojem damaskih ruža i šafrana, od kojih proizvodi vrhunske likere. Ova veoma interesantna dama je raspoloženo prihvatila razgovor za medijie i pozvala nas da budemo njeni gosti.

Imanje Tihane Paunović se nalazi na oko 3 km udaljenosti od Lajkovca. Dolazeći glavnim seoskim putem, prvo sa čim se susrećete je upravo raskošno prostranstvo damaskih ruža, a odmah zatim, Tihanina ljubaznost i srdačan osmeh doborodošlice, zbog koga se osećate kao da ste u poseti bliskom prijatelju, koga dugo niste videli. Dan je sunčan i prijatan, pa šarmantna domaćica već na početku predlaže da krenemo u obilazak njenog ružičnjaka, koji zauzima značajan deo imanja od 56 ari. 


„Ovde sam došla na (ne)odredjeno vreme. Prvo sam mislila da svoju ideju realizujem u Hrvatskoj, jer je tamo moja baza i moj dom, već 45 godina. Ali onda sam zbog klime, pogodnijeg tla, a delom i sentimentalnih razloga, odlučila da to bude Pepeljevac, gde sada provodim nekoliko meseci godišnje. Ovo imanje sam kupila pre šest godina. U tom trenutku je bilo potpuno zapušteno, jer nije obradjivano 30 godina. Želela sam da ga oživim i napravim svoju mirisnu oazu. Nije bilo lako, ali se trud isplatio. Danas je to jedan veliki, plodonosni vrt, na kome uspeva 1.000 sadnica damaskih ruža uvezenih iz Bugarske i čak 10.000 lukovica šafrana, uvezenih iz Francuske.“

Dok prolazimo izmedju visokih sadnica, prepunih bujnih, ružičastih cvetova, sva čula uživaju. Intenzivan, skoro nestvaran miris ruža opija, čineći atmosferu još prijatnijom. Tihana živopisno prepričava svoju cvetnu avanturu i „priznaje“ da nikada ne bi mogla da se bavi nečim „običnim“...


„Shvatila sam da ovde nije baš uobičajeno da se neko na ovaj način bavi uzgojem ruža, još manje šafrana. Većina se opredeljuje za „standardne“ sadnice voća ili povrća, tako da su mi jasni oni koji ne razmeju moj potez, odnosno viziju. Ruže sam oduvek volela, a postala sam opčinjena kada sam odgledala jednu emisiju o damaskim ružama. Odmah sam znala da ću imati svoj ružičnjak. S druge strane, predlog za šafran je dao moj sin. Oba cveta su moćni afrodizijaci, imaju jaku simboliku i predstavljaju muško-ženski princip. Ruža je zavodljiva, senzualna, opojnog mirisa, a šafran snažan i egzotičan. Vodjena time, bazirala sam svoju ideju na ljubavi ruže i šafrana.“


Vrlo brzo, Tihana je svoju ideju podigla na viši nivo, što je rezultiralo biznis planom u vidu proizvodnje likera od ruža, odnosno šafrana, ali i drugih, autentičnih proizvoda, objedinjenih pod brendom „Taste of Luxury“ www.tasteofluxury.org . O svemu je vodila računa, od odabira luksuznih ambalaža, pa do obezbedjivanja adekvatnog prostora i uslova za rad. U neposrednoj blizini mirisnog polja ruža i šafrana, napravila je malu destileriju, ali se posvetila i ličnoj edukaciji i otkrivanju receptura, kako bi svoju proizvodnju dovela do visokog nivoa. 


„Proces proizvodnje nije lak, zahteva puno truda i odvija se u više faza. Likeri koje pravim, dobijaju se procesom maceracije, odnosno natapanja u lozovoj rakiji vrhunskog kvaliteta, dobijenoj od sorte groždja Chardonnay. Da bi se dobio samo jedan litar macerata, potrebno je 800 grama latica ruža, koje se mešaju i blago gnječe sa šećerom, nakon čega se dodaje alkohol. Smesa se ostavlja da odleži oko 8 sati, a onda se postupak ponavlja sa svežim laticama. Sledi cedjenje i odlaganje u nereaktivnu posudu, na  stabilizaciju, koja traje 6-8 meseci. Vrlo slično je i sa šafranom. Mere se odredjuju prema propisanoj formuli, a količina šafrana je dva tučka na 0,3 dcl alkohola. Maceracija šafrana je kraća od ruža i traje oko dva meseca.”


Priču nastavljamo kod Tihane u kući, u sobi marokansko plave boje, čije je zidove sama okrečila. Kod Tihane sve ima svoje razloge i simboliku, pa tako i ova boja koja se povezuje sa nebesima i Božijim zapovestima. Degustacija likera, prvo od ruže, a onda od šafrana, se podrazumeva. Posluženi hladni, pružaju višestruki užitak, od osveženja do karkaterističnih, odlično izbalansiranih aroma. 


„Pored likera, pravim i slatko od ruža, kao i džem, za koji koristim originalnu recepturu venecijanskih manastira. Posebno bih istakla ružinu vodu, čiji je  proces proizvodnje vrlo zahtevan. Reč je o 100% organskom proizvodu, dobijenom hidrodestilacijom damaske ruže. Ružina voda se svrstava u najstarija kozmetička sredstva i izuzetno je blagotvorna za sve tipove kože. Čak je i Kleopatra poznavala njene blagodeti. Damaska ruža je jedina vrsta od koje se prave eterična ulja, a zbog izuzetnih svojstava i mirisa, ima široku upotrebu. Slična situacija je i sa šafranom, od koga se dobija najskuplji začin na svetu. Aroma, vrednost i lekovitost ovih biljaka je izuzetna. Svi moji proizvodi su prirodni. Gajim ih bez ikakvih hemikalija ili dodataka. Jedino što ovim biljkama dodajem je bezrezervna ljubav.” – veoma živo, sa konstantnim osmehom, objašnjava Tihana.


Uz inspirativnog sagovornika, kao što je Tihana Paunović, teme se otvaraju same od sebe. Priče o ružama, se smenjuju razgovorima o putovanjima, ali i smislu i tajnama života, veri, moći vizualizacije, njenom domu u Opatiji, planovima... Jedan od tih planova je i njen put u Egipat, ali u sklopu ekspedicije, koja zahteva avanturistički duh, kao i fizičku spremnost. Upravo aktivan život koji vodi, kao i brojne obaveze u Hrvatskoj, nedavno su navele Tihanu na razmišljanje da proda ili ponudi pod zakup svoj ružičnjak, odnosno imanje u Pepeljevcu.

„Biće mi žao ako do toga dodje, jer sam puno ljubavi uložila u sve ovo, ali nije jednostavno živeti na dve lokacije i voditi jedan ovakav, sada već biznis, koji zahteva puno vremena i apsolutnu posvećenost. Već sam u izvesnim godinama, a upravljanje ovakvim imanjem iziskuje puno obaveza, kao i fizičkog rada. Postoji mogućnost da jednu ovakvu priču, samo manjeg obima, pokrenem u Istri, kako bih bila bliže svom domu u Opatiji, a ujedno i nastavila svoj san u carstvu ruža i šafrana.“  


Druženje sa Tihanom Paunović, završavamo  tamo gde smo ga i započeli, u ružičnjaku, ali na vrlo originalan način. Na njen predlog, uzimamo pletene korpe i zajedno sa njom beremo latice damaskih ruža, koje u predvečernjim satima, mirišu još intenzivnije.

„Ponesite ih kući i osušite. Možete posle toga da ih stavite u jastučnice. Mirisaće vam cela soba, a i divno ćete spavati na njima.“ – savetuju Tihana.

Uz osmeh i zagrljaje napuštamo Tihanino mirisno carstvo. Do sledećeg susreta u Pepeljevcu ili Opatiji...a možda i na nekoj sasvim trećoj strani sveta.


*Tekst je objavljen u ONA Magazinu i Politika Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: BM & Jelena Dojčilović i „Taste of Luxury“, privatna arhiva
Tihana Paunović - Taste of Luxury www.tasteofluxury.org 

ONA Magazin

недеља, 19. август 2018.

SI UNIQUE SILK - Moda i ornamenti



Ivana Strugarević
Iza brenda SI Unique Silk, stoji mlada akademska umetnica, ali i sposobna preduzetnica, Ivana Strugarević. U želji da svoje ideje, kreativnost i talenat približi ljudima koji cene umetnost i originalnost, Ivana je pokrenula unikatnu kolekciju aksesoara za žene i muškarce. Reč je o elegantnim maramama, kao i maramicama za sakoe, koje su ukrašene raskošnim šarama, baziranim na motivima srednjovekovne ornamentike, koje mlada dizajnerka oslikava ručno, na svili vrhunskog kvaliteta. Dokaz da je odbarala pravi put, jesu komplimenti koje svakodnevno dobija za svoj rad, kao i ugledni klijenti koji joj ukazuju poverenje. Sve to je dodatno motiviše da i dalje aktivno razvija svoj brend i krerira marame za osobe istančanog ukusa.

Po profesiji ste scenograf. Kako se dogodilo da svoj fokus prebacite na modni dizajn i postanete kreator unikatnih marama?

Ideja za oslikavanjem na svili, datira još od Srednje škole za dizajn, gde sam bila na Odseku za odevanje i tekstil. Tada sam za svoj maturski rad oslikala svileni materijal i taj rad je bio veoma zapažen te godine. Nakon toga, dugo nisam radila svilom, iako sam ostala u sferi umetnosti i slikarstva. Završila sam Fakultet za umetnost i dizajn,  a potom počela da radim i kao saradnik u nastavi, na svom matičnom odseku, na predmetima Filmska, Pozorišna i TV scenografija. Ipak, taj posao me nije u potpunosti ispunjavao, a želja da se posvetim slikarstvu i dizajniranju modnih detalja, bila je sve veća. Obrazovanje i radno iskustvo u oblasti scenografije su mi omogućili ogroman  spektar saznanja iz istorije umetnosti, slikanja, crtanja, vajanja, kao i dizajna kostima, tako da sam i to mogla da primenim u svom budućem radu. Dodatno podstaknuta pozitivnim reakcijama ljudi, koji su već do tada imali priliku da vide neke od mojih radova, osmislila sam primenjeni koncept u vidu malih umetničkih dela i na taj način objedinila svoje znanje, talenat i iskustvo u jedan komletan i autentičan modni proizvod. 


Osnovni materijal koji koristite je svila. S obziorom da je reč o unikatnim, ručno oslikanim proizvodima, koliko je rad sa svilom delikatan i kako izgleda proces stvaranja i oslikavanja jedne marame?

Svila je najluksuzniji prirodni materijal i kao takva, savršeno je odgovarala konceptu luksuznog „handmade“ brenda, koji sam želela da stvorim. Slikanje na svili, kao i sama tehnologija, jeste naporan i zahtevan posao, koji iziskuje strpljenje, kreativnost, posvećenost i naravno, ogromnu ljubav. Da bi crtež bio besprekoran, precizan i uredan, takođe je neophodno znanje i iskustvo, ili preciznije rečeno, veština. Čitav proces stvaranja se odvija kao u starim zanatskim radionicama. Svila se najpre šije, zatim zakači na ramove, a potom se, specijalnom bojom za svilu, oslika i osmišljeni motiv. Sledi sušenje koje traje nekoliko sati, nakon čega se marama skida sa ramova, a boja se termički fiksira. U završnoj fazi, marame se peru, suše, peglaju i na kraju pakuju. 


Interesantno je da inspiraciju pronalazite u motivima srednjevekovne ornamentike. Čime ste bili podstaknuti da krenete tim putem?

Želela sam da stvorim sveden i efektan modni detalj. Jednostavan, a moćan. Nešto što niko drugi ne radi i nešto što će biti upamćeno i prepoznato kao jedinstveno i drugačije. A da li postoji nešto moćnije od sopstvenog identiteta, korena, tradicije i bogate istorije!? Shvatila sam da nema potrebe da u bilo čemu drugom tražila inspiraciju, kada mi se konstantno nameću savršeni srednjevekovni ornamenti. Ornamentika me je inspirisala da osmislim svoju šaru, koja podseća na ornamente, ali koja je definitivno plod moje mašte i kreativnosti. Spojila sam tradiciju sa modernom formom, i kao rezultat dobila  SI Unique Silk brend.


Inkorporiranje motiva bogatog kulturnog nasledja u savremeni modni dizajn, podiže modu na viši nivo. Koliko su Vaše kreacije, zapravo, mala umetnička dela?

Svaki SI Unique Silk proizvod je unikatan, pažljivo dizajniran, šiven i oslikan autentičnom SI šarom. Uzimajući u obzir da se svaki primerak dizajnira i oslikava pojedinačno, slobodnom rukom umetnika, bez ikakvog šablona, nemoguće je napraviti dve identične marame. Rađene su po principu umetničke slike, dakle, kao što je svaka slika, umetnost za sebe, tako su i ovo mala umetnička dela, koja nije moguće ponoviti više puta.


Kreirate za žene i muškarce, a okosnicu Vaše ponude čine marame, ešarpe i maramice za sakoe? Da li planirate da plasirate i neke druge modne komade?

Za sada, ne. Možda bi došla u obzir saradnja sa nekim modnim kreatorom, koji već ima svoju modnu liniju i koji se time profesionalno bavi. Tu bi imalo prostora za razmišljanje, ali to za sada nije primarno. Moja ideja je bila da napravim brend luksuznih svilenih, ručno oslikanih modnih detalja, u vidu različitih marama i maramica za odelo. To je nešto što najbolje umem da radim, pa samim tim, želim i da ostanem dosledna svojoj ideji, kako bih na pravi način razvijala i plasirala svoj brend.


Svojim kupcima pružate mogućnost da i sami odaberu dimenziju, boju, vrstu šare i sl. Koliko Vam je ta vrsta interakcije inspirativna u kreativnom smislu?

Postoje standardni modeli, kao i dimenzije, tako da tu nema mnogo izmena. Ukoliko je potrebno nešto drugačije, onda se sa klijentom dogovaram oko detalja, a sve u želji da budu zadovoljni krajnjim rezultatom, jer je meni to najbitnije. Kada nešto iskreno volite, onda vam ništa nije teško. Inače, napomenula bih da mi je posebno drago što imam veliku podršku ljudi koji prepoznaju kvalitet i autentičnost mog rada. U isto vreme, raduje me činjenica da ljudi u vremenu globalizacije i opšte prihvaćenih trendova, sve više čeznu za nečim što je unikatno i drugačije. Si Unique Silk proizvod je namenjen, upravo takvim ljudima. Čast mi je što neke od mojih modela nose diplomate, profesori, uspešni poslovni ljudi, istaknute javne ličnosti... Takodje, moj tim i ja sarađujemo i sa mnogim kompanijama koje žele da uz dobro poslovanje, budu prepoznate i po jedinstvenom stilu, a mi smo tu da im obezbedimo potpuno unikatan proizvod, koji će koristiti kao autentičan poklon za  svoje poslovne partnere...


Gde i kako zainteresovani mogu da se informišu i kupe Si Unique Silk marame?

Proizvodi se mogu naručiti putem Fejsbuk stranice (Si Uniqe Silk - Handmade), kao i Instagram profila (@si.unique.silk). Zainteresovani mogu da posete i sajt www.siuniquesilk.com , kao i da nas kontaktiraju mejlom siuniquesilk@gmail.com


Kako bi predstavili svoj brend nekome ko nije imao prilike da se do sada upozna sa Vašim radom? Po čemu se SI Unique Silk marame izdvajajaju i šta je ono što ih čini jedinstvenim?

Oduvek su me fascinirala umetnička dela manjeg formata. Takvi afiniteti su me i doveli do kreiranja i oslikavanja jedinstvenih modnih detalja, koji imaju umetničku vrednost. Zahvljujući posebno osmišljenoj šari, inspirisanoj srednjevekovnom ornamentikom, SI unique silk proizvodi su dobili karakter autentičnog brenda, za koji sam uverena da može na jedan moderan i kvalitetan način da reprezentuje našu zemlju, kulturu i umetnost, kako ovde, tako i van granica naše zemlje. 


*Tekst je objavljen u ONA Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Fotografije: VINCENT / SI Unique Silk
SI UNIQUE SILK www.siuniquesilk.com

ONA Magazin
 

петак, 27. јул 2018.

LUCIJA TOMIČIĆ - Igra svetlosti i geometrije



Lucija Tomičić je akademska umetnica, fokusirana na dizajn rasvetnih tela, odnosno lampi i lustera. Njeni radovi su autentični, sa jakim autorskim pečatom. U estetskom smislu, karakterišu ih čiste, ravne linije i geometrija, ali i izvesna doza skulpturalnosti. Značajni rezultati na polju dizajna i primenjene umetnosti, dovoljno govore o njenoj darovitosti, ali je u isto vreme i svrstvaju u kategoriju značajnih i produktivnih autora.


Već na prvi pogled, jasno je da lampe i lusteri Lucije Tomičić ne spadaju u kategoriju standardnog ili već vidjenog. Njena dizajnerska rešenja su bazirana na jednostavnosti, ali nesvakidašnja i veoma zahtevna za izradu. Čak i prema rečima same umetnice, uklopiti estetiku i funkcionalnost, a potom pronaći i adakvatne majstore koji bi sve to realizovali, nije uvek jednostavno. Ipak, uprkos složenom procesu izrade, Lucija Tomičić se u svemu tome dobro snalazi...


"Sve počinje od ideje, koja se radja u mislima, a taj proces nekada može da traje i mesecima. Kada sam sigurna da imam pravo rešenje, prelazim na skicu i na ono što smatram najbitnijim, a to je postavka konačnih proporcija, tj. dimenzija proizvoda.Uglavnom pravim radne makete, najčešće od kartona  ili nekog drugog materijala. Nakon toga sledi potraga za majstorima, koja je često mukotrpna, ali u isto vreme, veoma kreativna. Dešava se da moja izuzetno jednostavna rešenja, postanu jako složena i zahtevna kod izrade. Nekad napravimo i nekoliko prototipa, dok ne dodjemo do najboljeg i konačnog izgleda proizvoda." 


Za izradu lampi i lustera, Lucija najčešće koristi drvo, metal, medijapan, platno, ali je privlače i drugi materijali, poput stakla. Ipak, ono po čemu se njeni dizajnerski radovi posebno izdvajaju jesu, geometrija, pa i skuplturalnost.


"U jednostavnosti pronalazim inspiraciju. Smatram da je sve bazirano na  osnovnim formama, poput kruga, kocke i sl. Kada učite da crtate, prvo pravite geometrijsku šemu, pa tek onda izvlačite krive linije i forme zadatog  objekta. Nastojim da se zadržim na tim osnovnim oblicima. Lako je dodavati i komplikovati, ali lepota je u jednostavnosti."


Pre četiri godine, Lucija je javnosti predstavila vrlo interesantnu kolekciju od čak 15 lustera, inspirisanih formom cveta, koji su izazvali veliku pažnju, ne samo posetilaca njene samostalne izložbe, već i Madlene Zepter, koja je na kraju i otkupila celu postavku. Ono što je važno napomenuti, jeste podatak da se Lucija ne bavi serijskom proizvodnjom, već da je većina njenih dizajnerskih komada unikatna i ručno radjena.


"Autentičnost i sloboda u izrazu su veoma važni za umetnika. To nam daje prepoznatljivost, a ujedno i vrednost našem delu. Svaki komad koji pravim je jedinstven, zahteva posebnu pripremu, a potom i ručnu izradu. To se kasnije odražava i na cenu, ali smatram da radovi i nisu preskupi, s obzirom na kompleksan i precizan rad, koji im prethodi. Reč je umetničkom delu, pa ga tako treba posmatrati."


Svaki dizajnerski komad sa potpisom Lucije Tomičić, izaziva pažnju, a jedan koji se čini posebno interesantnim je i sklupturalna lampa „Orbital“. Reč je o vrlo neobičnom dizajnerskom rešenju, koje predstavlja simulaciju dana i noći. Sastoji se iz tri pokretna segmenta, a na unutrašnjoj strani svakog od njih se nalazi LED traka, koja je pokrivena transparentnom plastikom. Kada su sva tri segmenta otvorena, svetlo pravi svetlosni krug oko lampe i čini je magičnom.


"Ljudi koji vide moje radove, posebno lampe, prvo  pomisle da su to skulpture, a kad se pojavi i svetlo, onda usledi dodatno oduševljenje. Napomenula bih da sve moje lampe imaju jako dobru rasvetnu moć, i u tom smislu, one nisu samo skulpture u prostoru, već imaju i upotrebnu vrednost. Prijaju mi pozitivne reakcije, a posebno mi je drago kad vidim da ljudi umeju da prepoznaju i cene drugačiji dizajn, kao i rešenja koja odstupaju od standardnih. Nedavno je moju lampu „Tuball“, kupio i gospodin Vladimir Macura, kolekcionar i vlasnik muzeja „Macura“, čime je ovaj moj rad postao i deo njegove muzejske postavke."


Pored lustera i lampi, Lucija Tomičić izradjuje i različite komade nameštaja, bavi se grafičkim dizajnom, kao i uredjenjem enterijera, a imala je izvesnog iskustva i sa izradom pozorišne scenografije. U svakoj od pomenutih oblasti se dobro snalazi, ali ističe da je dizajn rasvetnih tela i pojedinačnih komada nameštaja, kao i proces njihove izrade, ono u čemu najviše uživa.


"Uživam u stvaranju i uvek nešto radim. Od novijih radova, izdvojila bih kolekciju abažura od belog pergamenta, koju čini 10 modela, oštre geometrijske forme, koja je i svojstvena mom dizajnu. Tu su i lampe „Putokaz“, u formi spirale, savijene pod pravim uglom, koje su se veoma dopale pratiocima mog rada. Ovi modeli su deo kolekcije „Spirala“, koji postoje u tri verzije, kao podna, zidna i prostorna lampa. Trenutno, možda i najaktuelnija, jeste lampa „Pogled“, dostupna kao podni, radni i stoni model, koja se svojom jednostavnošću, ali i dobrom rasvetnom moći, lako uklapa u sve vrste enterijera. Ova lampa je 2017. godine bila izložena na Beogradskom sajmu nameštaja, gde je i zapažena od strane direktora Balkanskog bijenala arhitekture (BALKAN ARCHITECTURAL BIENNALE), zahvaljujući čemu je usledio i poziv za učešče na pomenutoj manifestaciji." 


Lucija Tomičić je 1991. godine diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, na Odseku za produkt dizajn, u klasi profesora, arhitekte Zlatka Ugljena. Već 25 godina živi u Beogradu i ima status slobodnog umetnika. Svoje radove stvara i izlaže u Srbiji i regionu, ali je otvorena i ka drugim, inostranim tržištima. Iza nje su samostalne izložbe u Beogradu i Sarajevu. Prošle godine je učestvovala na pet grupnih izložbi, dok je ove godine očekuje velika izložba ULUPUDS-a, gde će se predstaviti lampama iz kolekcije „Pogled“. U Beogradu, njeni radovi su dostupni u prodavnicama Domino i Struja, a globalno, putem njenog sajta www.lucijatomicic.com 



*Tekst je objavljen u magazinima CASA VIVA i ONA
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Vladimir Popović / privatna arhiva


недеља, 24. јун 2018.

ALEKSANDRA KOVAČ - Njen život je muzika



Malo je pevača i muzičara na domaćoj sceni, koji su kao Aleksandra Kovač, poklonili dušu muzici. Predano i bez kalkulacija, ona već dugi niz godina, stvara muziku vodjena emocijama, stavljajući kvalitet i dostojanstvo, ispred trendova koje diktira estradno tržište. Muzički stručnjaci je nazivaju prvom damom srpske r’n’b i soul scene, dok publika istančanog ukusa, uživa u njenim prepoznatljivim melodijama, ali i stihovima koji su oda ljubavi i životu. Svojim inovativnim pristupom i nešto drugačijem muzičkom izrazu, kojim se nedavno predstavila javnosti, izašla je iz svojih uobičajenih okvira i dokazala da njena umetnost i talenat nemaju granica. U iščekivanju njenog novog albuma, razgovaramo sa Aleksandrom o aktuelnostima, planovima, kreativnosti i slobodi, ali i trenutnom statusu pop muzike u Srbiji.

U poslednje vreme ste stilski prilično inovativni, pa umesto dominantnog funka i soula, u Vašim novima pesmama ima više elektronike, latino-rege ritmova i sl. Šta je uslovilo tu promenu i koliko je otvorenost prema inovaciji, zapravo važna za umetnika?

Za svakog umetnika su najbitnije dve stvari. Na prvom mestu je sloboda, u svakom smislu te reči. Sloboda u izrazu, kreiranju, ideji, kao i izboru sredstava kojima prenosi svoju zamisao. Druga važna stvar je progres. Napredak, stalno učenje i usavršavanje, ali i eksperimentisanje su neophodni. Nikada se nisam ograničavala stilovima, ni u popularnoj, ni u primenjenoj muzici. Trudim se da stalno otkrivam nova muzička sredstva, jer mi to pruža slobodu da stvaram muziku kakvu želim.


U skladu sa tim, pokrenuli ste i projekat „Maki”, u okviru koga ste do sada predstavili dve nove, autorske pesme „Deo po deo” i „Veruj”. U kom pravcu se će se ta priča dalje razvijati?

Pesme koje izlaze pod etiketom MAKI, komponujem kada osetim potrebu da publici ponudim pop muziku, koja odgovara trenutnim svetskim trendovima. U isto vreme, to je muzika koja je po mom ukusu i koju stvaram bez ograničenja i pravila. Pesme "Deo po deo" i "Veruj" su kompozicije različitih podstilova pop muzike. Jedna je regeton, a druga funk i soul. U budućnosti nameravam da idem još dalje u istraživanju tih podstilova.


Prijatno ste iznenadili javnost svojim serijalom „Aleksandra peva narodnu muziku”, ali i dokazali da za dobrog pevača ne postoje žanrovske odrednice. Ipak, kako ste došli na ovu ideju i koliko zapravo osećate „srpski soul”, jer pesme koje interpretirate svakako to jesu?

Izuzetno mi je prijalo da istražim našu narodnu i kafansku muziku, iz vremena stare Jugoslavije. Te pesme ne smemo da zaboravimo, jer predstavljaju važan dokument društva i vremena iz kog smo potekli. Drago mi je što ljudi uživaju u mojim izvodjenjima pesama kao što su "Mito bekrijo" ili "Kad ja podjoh na Bembašu", jer pevati ove pesme znači vladati, ne samo svojim glasom, već i srcem i dušom. Svaka od njih istražuje dubine i ponore o kojima se ne peva lako. Na par pesama sam imala podršku svog kolege,  muzičkog pedagoga i vrhunskog harmonikaša Vladice Miladinovića. Sjajno smo se zabavljali sedeći u mojoj dnevnoj sobi i snimajući neke od najlepših narodnih pesama.


Angažovani ste na mnogim poljima, pa ste tako potpisali i muziku za hit seriju „Ubice moga oca“, a nedavno i za novi film Predraga Gage Antonijevića "Zaspanka za vojnike". Da li je primenjena muzika fah u kome se dobro osećate?

Raditi muziku za film, TV serije, reklame i pozorište je nešto za šta sam se školovala i čime se bavim poslednjih 15-tak godina. Iznad svega, kreativni proces je izuzetno uzbudljiv i pruža mogućnost konektovanja sa publikom na jedan potpuno nov način. Pored praktičnog rada, držim i predavanja na fakultetima i simpozijumima širom regiona na temu filmske muzike.


Bavite se pedagoškim radom, pokrenuli ste školu pevanja, kao i hor „Beogradski glas”, a od nedavno i „Ženski glas”. Čemu učite svoje polaznike i šta je neophodno da bi se neko razvio u dobrog pevača?

"Ženski Glas" je hor koji okuplja žene različitih godišta, koje žele da rade na sebi i usavršavaju svoj glas. Više od svega, to su žene koje žele da se opuste i nauče kako da  glasom izraze različite emocije i da se oslobode stresa. Uživamo u svakoj probi, a stalno primamo i nove članice, koje se mogu prijaviti putem našeg sajta www.beogradskiglas.com

Kao autor i producent, saradjujete sa brojnim pevačkim zvezdama iz regiona, ali i sa mladim talentima. Kako birate pevače sa kojima ćete saradjivati i šta Vas u tom smislu inspiriše?

Inspirisana sam kada je ispred mene vrhunski pevač i dobar čovek. Ako su ova dva kriterijuma zadovoljena, saradnja je zagarantovana.


Pobornik ste stava da komercijala i kvalitet u muzici mogu, pa i moraju, ići zajedno. Koliko je to zaista primenjivo u praksi i koliko je srpsko tržište uopšte „otvoreno” prema toj ideji?

U svim muzičkim žanrovima postoji dobra i loša muzika. To je jedina podela koju prihvatam. Mejnstrim pop u Srbiji, na žalost više ne postoji. To ne znači da opet neće zauzeti mesto koje mu pripada, ali to zahteva sistematsku podršku i podsticaj, ne samo profesionalaca, već i amatera, da budu kreativni i progresivni. Takodje je neophodno da se u potpunosti regulišu autorska i izvodjačka prava, koja predstavljaju osnovni izvor zarade kreativaca u muzici.

Kada stvarate muziku, šta Vas motiviše i kada znate da će pesma koju ste napisali pronaći svoj put do publike i postati hit?

Jedino pesme koje se pišu iskreno, mogu da pronadju svoj put do publike. U tom smislu, inspiriše me tuga, i način na koji je ljudi doživljavaju i proživljavaju. 


Snimili ste neke od najlepših ljubavnih pesama, a medju njima ima i onih koje su postale nezaobilazni deo scenarija na venčanjima. Da li Vam to imponuje?

Pre svega, to me čini neizmerno srećnom. Muzika treba da oplemenjuje, uzdiže, raduje, ali i pomaže ljudima da prolaze kroz ovaj život lakše i bezbolnije. Ona je tu da priskoči u pomoć kada nam zatreba, a ako bar jedna moja pesma može da postane deo nečijeg života, onda je moja misija ispunjena.

Uskoro će se na tržištu pojaviti Vaš novi studijski album, ali to neće biti sasvim klasično izdanje. Kakvo iznenadjenje spremate za svoju publiku?

Na albumu pod nazivom "Kuća slomljenog srca", podariću publici pesme koje sam poslednjih 15 godina pisala za najveće zvezde regiona, Ninu Badrić, Željka Samardžića, Severinu, Gorana Karana i druge. Ovoga puta ću ih ja izvesti, a pesme će biti u potpuno novim aranžmanima. Kreiram album koji će, nadam se, moći da slušaju sa uživanjem sve generacije. 


Već izvesno vreme niste koncertno aktivni. Da li će se uskoro dogoditi, dugo očekivana turneja po Srbiji ili bar novi beogradski koncert?

Nadam se da hoće, jer pevati pred publikom kao što je moja, predstavlja vrhunsko zadovoljstvo. Radi se o ljudima, pravim muzičkim sladokuscima, koji dolaze da pažljivo slušaju i uživaju u svakom tonu koji otpevam. To je danas, zaista, retkost.

Vaša RA Produkcija radi punim intenzitetom, a Vi ste aktivni na raznim kreativnim poljima. Koje planove, ambicije i želje Aleksandra Kovač planira da realizuje u bliskoj budućnosti?

Nakon objavljivanja i promocije novog albuma, na neko vreme ću se oprostiti od popularne muzike u Srbiji. Želim da se u potpunosti posvetim radu na filmskoj muzici. Nadam se saradnjama sa vrhunskim domaćim i stranim režiserima i producentima.


Ako muziku stavimo na stranu, šta još čini Vaš život? Šta Vas ispunjava i u čemu uživate?

Volim ljude, i stalno sam u kontaktu sa komšijama, prijateljima, poznanicima, kolegama. Život me je naučio da se stvari koje želiš, dogadjaju onda kada se najmanje nadaš. Zato stalno sanjam, verujem i volim.

Vračar je Vaš kraj. Da li imate svoja omiljena mesta za izlaske i kakvu vrstu provoda preferirate?

Moja omiljena rekreacija je šetnja po vračarskim ulicama, sa mojim psom Malenom, kao i ispijanje kafe ili čaja sa prijateljima.

Koji je životni moto Aleksandre Kovač? Čega se držite i od čega nikada ne odstupate?

Rad, rad i samo rad.


*Tekst je objavljen u ONA Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Aleksandra Kovač