PEKINEZERI – Odgajivačnica „Savelina“ Rusija

Pekinezer ili mali pas – lav, spada medju najstarije rase pasa. Prema legendi, nastao je iz velike ljubavi majmunice i lava. Njegova postojbina je Kina, gde je živeo u odajama carske palate i uživao status malog božanstva. U Evropu je stigao tek krajem 19. veka od kada i počinje njegov uzgoj, ali i globalna popularnost. Danas smo svedoci brojnih varijeteta ove rase, što je dovelo do toga da “pravih” pekinezera nema mnogo. Zbog toga im često pripisuju i neke, ne baš laskave karakteristike, koje im izvorno ne pripadaju. S obzirom da u Srbiji, pa ni u regionu, gotovo da ne postoje akreditovane odgajivačnice pekinezera, posetili smo jednu od najboljih ruskih odgajivačnica, sa medjunarodnim renomeom – “Savelina”. Zamolili smo vlasnicu Ljudmilu Lenskaju i njenu ćerku Alevtinu, da nas upoznaju sa svojim radom, ali i da nam otkriju pravu “istinu” o ovoj kraljevskoj rasi pasa. 

Ljudmila Lenskaja - odgajivačnica "Savelina"

Alevtina Lenskaja

Da li možete da nam kažete nešto više o svojoj odgajivačnici?

Odgajivačnica pekinezera „Savelina“ se nalazi u Rusiji, u Novosibirsku, glavnom gradu Sibirske oblasti i postoji od 1994. godine. Trenutno raspolažemo sa 35 pekinezera, 11 mužjaka i 24 ženke, različitih starosti. Reč je o čistokrvnim psima, vrhunskih rodovskih linija, koji su nosioci brojnih titula, medju kojima je 16 šampionskih. Vrlo vodimo računa o kvalitetu rase i načinu odgoja. Potomci naših pekinezera, danas žive u 14 zemalja sveta i pored toga što su sjajni kućni ljubimci, sa uspehom učestvuju na brojnim medjunarodnim izložbama. 

Kako ste počeli da se bavite uzgojem pekinezera i šta Vas je privuklo ovoj rasi?

Pre nego što sam počela da se bavim uzgojem pekinezera, 15 godina sam bila odgajivač američkih i engleskih koker španijela. Medjutim, kada sam nabavila prvo štene pekinezera, bila sam zatečena njegovom posebnom energijom, očiglednom egzotikom, ali i neobičnom lepotom i karakterom. To me je navelo da se zauvek zaljubim u ovu divnu rasu. 

Koje su osnovne karakteristike rase i kako prepoznati „pravog“ pekinezera?

Pekinezer je poseban entitet. Brojne legende o njima, kao kraljevskim psima, sasvim su opravdane. Reč je o dostojanstvenim, mirnim psima, uravnoteženog karaktera, koji su izuzetni pratioci, veoma osetljivi na raspoloženje svog vlasnika. Pravi predstavnici ove rase su samouvereni, ali nikada agresivni. Pekinezeri vole da se igraju sa decom, kao i sa svojim igračkama, uživaju u laganim šetnjama i toplini doma. Fizičke karkateristike poput kvaliteta dlake, proporcija ili pigmenta su takodje bitne… Kada kupujete štene, važno je da se raspitate o poreklu i kvalitetu odgajivačnice, imajući u vidu da u jednom leglu nisu svi štenci podjednakog kvaliteta. Odgovornost i pomoć iskusnog odgajivača je u tom smislu veoma važna. 

U svojoj odgajivačnici imate pekinezere različitih boja (ridje, krem, šarene, bele…) Ipak, vaši beli pekinezeri su posebno popularni… 

Sa odgojem belih pekinezera, naša odgajivačnica je počela pre 10 godina, kada smo uvezli ženku belog pekinezera. Tada smo dobili vrlo interasntnu novu liniju, izuzetne lepote i kvaliteta, koju negujemo do danas. Posebno bih naglasila da bele pekinezere iz naše odgajivačnice, karkteriše i izuzetna inteligencija. Možda zbog toga i jesu veoma traženi, ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu.

Beli pekinezeri su prilično retki. Zašto je to tako?

Verovatno zbog toga što je to dar od Boga, koji nije dat svima. Iskreno verujem da su beli pekinezeri andjeli na zemlji. 

Gde se nalaze najbolje svetske odgajivačnice pekinezera i kako se Rusija kotira po tom pitanju?

Britanske odgajivačnice su medju najboljima i uzor su svim drugim odgajivačima u svetu. Naša odgajivačnica je rodovskim linijama povezana sa engleskim i verujem da su naši psi dostojni naslednici vrhunskih predstavnika ove rase. Takodje, pekinezeri koji dolaze iz većine ruskih odgajivačnica su veoma cenjeni u svetskim okvirima, što potvrdjuju i brojni uspesi na medjunarodnim izložbama. 

Vašu odgajivačnicu posećuju kupci iz celog sveta. Kako to funkcioniše?

Budući vlasnik bira svog psa, a naša odgajivačnica organizuje kompletan transport i papirologiju. Psi putuju u pratnji, a u tome nam pomažu kompanije koje se bave tom vrstom usluga. 

Iako se bavite uzgojem i prodajom rasnih pekinezera, čija cena nije zanemarljiva, trgovina nije nešto što Vas motiviše?  

Uzgoj pasa tretiramo kao kreativni proces i ne bavimo se kvantitetom. Samim tim, broj štenaca za prodaju nije veliki. Vrlo selektivno biramo buduće vlasnike i klasična trgovina nije prioritet. Trenutno imamo nekoliko pekinezera u ponudi, a zainteresovani mogu da se informišu putem naše FB strane ili veb-sajta www.savelina-pekines.org .

I za kraj, zbog čega bi neko trebao da izabere pekinezera za kućnog ljubimca?

Profesionalno se bavim kinologijom od 1984. godine i dobro poznajem sve rase pasa. Odgovorno tvrdim da pekinezeri imaju neku posebnu magiju. Svako ko je bar jednom u životu imao ozbiljniji susret sa ovom rasom, nikada više nije poželeo nijednu drugu. Pekinezeri su dugovečni psi, dobrog zdravlja. Uz dobar odabir, adekvatnu negu i puno ljubavi, dobićete iskrenog prijatelja, koji će uneti puno radosti u Vaš život.

*Tekst je objavljen u Politikinom Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: „Savelina“ Pekingese Kennel – Russia

„Savelina“ Pekingese Kennel: http://savelina-pekines.org/index.html

You Tube channel: https://www.youtube.com/user/savelinapekines

POLITIKA Magazin

HORST P. HORST – Fotograf stila

Horst P. Horst je ostavio neizbrisiv trag u oblasti umetničke i modne fotografije. Profesionalno aktivan od 1931 – 1991. godine, bio je prepoznatljiv po specifičnoj atmosferi drame i glamura, koja se prožima na većini njegovih radova. Pored Sesila Bitona, Irvinga Pena i Ričarda Avedona, Horst pripada grupi najuticajnijih modnih fotografa 20. veka.

Horst P. Horst

Horst P. Hort je rodjen 1906. godine u Nemačkoj. Kao velikog zaljubljenika u fotografiju i umetnost, put ga je odveo u Pariz, gde je zahvaljujući uticajnim poznanstvima, 1931. godine, počeo da radi kao fotograf u francuskom izdanju magazina „Vogue“. Talentovan i inovativan, vrlo brzo je napredovao, pa su tako usledili i pozivi za saradnju iz američkog i britanskog izdanja pomenutog magazina. Njegov specifičan stil, baziran na jasnoj viziji i karkaterističnom osvetljenju, rezultirao je fotografijama autentične, dramske atmosfere i uzvišene senzualnosti. To mu je donelo veliki broj poštovalaca, ali i sledbenika, kako u Evropi, tako i u Americi, čiji je državljanin postao 1943. godine.

Jedan od prvih portreta slavnih osoba koje je Horst uradio, bio je portret glumice Bet Dejvis. Ubrzo je usledio čitav niz poznatih i važnih lica iz sveta, filma, umetnosti, mode, ali i pripadnika aristokratije, koji su stali ispred njegovog objektiva. Posebno važnim, smatra se i njegov susret sa legendarnom Koko Šanel, sa kojom je razvio izuzetno blisko prijateljstvo, koje je rezultiralo poslovnom saradnjom dugom tri decenije. Važno mesto u njegovom opusu imaju i modna dizajnerka Elza Skjapareli, kao i slikar Salvador Dali, sa kojima se takodje intenzivno družio i saradjivao.

Iako se Horstvo stvaralaštvo najviše vezuje za modnu fotografiju, on je svoj angažman proširio i na druge oblasti, kao što su fotografije enterijera, prirode, ali i foto storije koje su nastajale na njegovim putovanjima po Siriji, Iranu, Izraelu i drugim zemljama Srednjeg istoka. Za vreme Drugog svetskog rata bio je angažovan i kao vojni fotograf, ali i oficijelni fotograf američkog predsednika Harija Trumana.  

"The Mainbocher Corset"

Na Horstov rad je uticao niz pravaca, od antičke umetnosti do Bauhaus dizajna i nadrealizma. Jedan od njegovih najpoznatijih radova je svakako "The Mainbocher Corset", fotografija posebne estetike, nastala 1939. godine, koju je kasnije „iskoristila“ Madona, za potrebe svog čuvenog spota za pesmu „Vogue“.

Horst P. Horst se aktivno bavio fotografijom od 1931 – 1991. godine. Za svoje bogato stvaralaštvo, 1996. godine je nagradjen prestižnom nagradom „Master of Photography“. Umro je na Floridi, 1999. godine, u svojoj 93 godini.

Slaveći lik i delo, jednog od najvećih fotografa 20. veka, londonski muzej „Viktorija i Albert“, organizovao je 2014. godine, veliku, i za sada poslednju, retrospektivnu izložbu, kojom je obuhvaćeno svih 60 godina Horstovog stvaralaštva.  

Izložba "Photographer of  Style"

Izložba pod nazivom „Photographer of style“ (Fotograf stila) obuhvatila je  preko 250 autorskih fotografija, kao i magazine i filmske zapise, koji se odnose na Horstovo bogato stvaralaštvo u oblasti mode, dizajna i umetnosti. Kroz brojne radove i eksponate, dominirao je prepoznatljiv umetnički pečat, obojen svedenom dozom elegancije, glamura i stila. To se posebno odnosi na figure i portrete, koji su najzastupljeniji segment Horstovog opusa. Na izloženim fotografijama, prikazana su lica brojnih slavnih osoba, poput Koko Šanel, Karmen del Orefiče, Marlen Ditrih, Merilin Monro, Noela Kauarda, Salvadora Dalija i mnogih drugih. Kuriozitet izložbe, bili su do sada neobjavljeni Horstovi „vintage“ printovi, kao i 94 naslovne strane, koje je snimio za magazin „Vogue“. Takodje nije izostala ni prezentacija manje poznatih aspekata Horstovog rada, kao što su akt fotografije i fotografije prirode, ali i snimci koji su nastali na putovanjima po zemljama Srednjeg istoka. Pored svega toga, ova nesvakidašnja prezentacija pružila je i uvid u kreativni proces nastanka nekih od najpoznatijih Horstovih fotografija. To se odnosi i na jedno od njegovih najpoznatijih dela „Mainbocheer corset“, koje je prikazano kroz originalne skice, korišćene fotografske tehnike i sl. 

O značaju izložbe „Photographer of style“, svoje mišljenje je izneo i direktor londonskog muzeja „Viktorija i Albert“, Martin Rot, koji nije skrivao zadovoljstvo zbog realizacije ovog značajnog  kulturnog dogadjaja.

 „Horst je bio jedan od najvećih modnih fotografa i realizovao je neke od najpoznatijih fotografija 20. veka. Njegova umetnička zaostavština je izuzetno značajna i bogata, a izložba „Photographer of style“je osvetlila sve aspekte njegove duge i plodonosne karijere. Zahvaljujući kreativnom uticaju, koji je primetan i u stvaralaštvu mnogih fotografa i umetnika modernog doba, poput Herba Rica, Brusa Vebera, kao i Madone, Horstova estetika nastavlja da živi i danas.“

*Tekst je objavljen u nedeljniku NOVI MAGAZIN

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Victoria and Albert Museum, London & www.horstphorst.com

Horst P. Horst http://www.horstphorst.com/

                                                                 NOVI MAGAZIN

YOGA FACE - Mladi bez skalpela

Trend mladosti, ali i zdravog života nikada ne prestaje da bude aktuelan. Yoga Face je prirodan i jednostavan način, koji Vam pruža mogućnost da vaše lice zablista!  

 

Annelise Hagen

Potraga za fontanom mladosti

Brz, često haotičan način života, odavno je postao urbana svakodnevica, čije se nus pojave, više nego „uspešno“ reflektuju na naš psiho-fizički habitus. Brojne obaveze, privatni problemi, usponi i padovi, neadekvatna ishrana, ali i godine koje prolaze, stvaraju pojačanu nervozu koja rezultira neizbežnim stresom. Posledice takvog tempa su brojne – umor, razdražljivost ili nezadovoljstvo, a sve to ostavlja vidne i ne naročito lepe tragove na našem licu i telu. Ipak, telo ćete možda i uspeti da održite u formi, zahvaljujući fizičkoj aktivnosti ili bar dobroj kamuflaži nedostataka... Ali, šta raditi sa licem!? Kako sačuvati zdrav ten i izgledati odmorno i mladoliko? Kako povratiti svežinu i zategnutost kože, a da pri tome ne posetite neku od brojnih klinika za estetsku hirurgiju?!

"Crow crow fly away"

Odgovor na ta pitanja daje nam najnovija pomama koja stiže iz kosmopolitskog Njujorka, a zove se Yoga Face ili Joga lica, ako vam je tako draže.Yoga Face je prirodan anti age program, baziran na posebno omišljenim joga vežbama, koje će omogućiti vašem licu da zablista i izgleda mladje. Tako bar tvrdi Annelise Hagen, bivša pozorišna glumica i dugogodišnja instruktorka joge, koja je osmislila ovaj specifičan program vežbi.  

„Kada sam saznala da neki od mojih polaznika, svoje lice održavaju vitalnim uz pomoć botoksa, odlučila sam da osmislim program koji će im pomoći da se oslobode te navike, koja ni najmanje nije u skladu sa onim što propagira joga“ – objašnjava Hagenova svoju misiju i nastavlja: „Ljudi žele da izgledaju dobro i na sve načine se trude da produže svoju mladost. Ja sam htela da im ponudim zdravu alternativu, kako bi im dokazala da njihovo lice može da izgleda sjajno i bez upliva „veštačkih“ supstanci i hirurških noževa.“

 Prirodni face lifting

 

"Lion face"

Pomenuti proces „podmladjivanja“, baziran je na nekoliko različitih  metoda. Pored vežbi disanja, Yoga Face program uključuje grupu facijalnih vežbi kojima se pojačava pokretljivost mišića, ali i podstiče bolja prohodnost krvnih sudova. Takav pristup doprinosi dugotrajnijoj proizvodnji prirodnog kolagena i elastina, što omogućava koži lica da izgleda svežije, zategnutije i mladje.

„Mišići lica, ne razlikuju se od ostalih mišića na našem telu i upravo iz tog razloga

ih treba tretirati na sličan način, kako bi se održao njihov tonus. Tenzija, svake vrste, manifestuje se i zadržava upravo na našem licu, tako da su vežbe osmišljene da mišiće opuste, a potom iskoriste njihovu pokretljivost, kako bi se postigli maksimalni rezultati.“ – kaže Annelise Hagen.  

Hagenova naglašava da je Yoga Face, kombinacija tradicionalne joge, glumačke ekspresivnosti, a u izvesnom smislu i „primalnog krika“. Nezaobilazni segment je i prisustvo zdravog, intenzivnog smeha, koji ovu tehniku čini posebno relaksirajućom i zabavnom. Čak su i sami nazivi njenih vežbi vrlo inspirativni – „Lion face“ (Lavlje lice), ima za cilj da aktivira mišiće celog lica, poboljša njegovu boju i čvrstinu, a naročito predeo oko usta i brade. Vežba „Surprise me“ (Iznenadi me), uklanja bore oko očiju, dok „Satchmo“ (Sačmo), na vrlo interesantan način zateže obraze. Posebno je zanimljiva vežba „Marilyn“,  koja je i dobila naziv po poznatoj glumici. Ovom vežbom ojačavaju se mišići oko usta, a efekat se postiže upravo „ustima spremnim za poljubac“ iliti čuvenim „pućenjem“ po kome je bila poznata, još čuvenija gospodjica Monro.

 

"Marilyn"

Počnite na vreme i postignite maksimum

Prema rečima Annalise Hagen, posle samo mesec dana aktivne primene pomenutih, ali i ostalih posebno osmišljenih vežbi, moguće je primetiti prve rezultate. To potvrdjuju i sve brojniji polaznici njenih časova, koji iskreno veruju u blagodeti ove metode.

"Satchmo"

„Ukoliko svakog dana odvojite nekoliko minuta za „Yoga Face“, za šest meseci ćete imati čvršću i zategnutiju kožu, a nakon godinu dana, izgledaćete kao da ste uradili face-lifting... i to dobar!“ – optimistički, ali i duhovito zaključuje Hagenova. 

Važno je napomenuti da je Yoga Face namenjena svima, bez obzira na godine ili pol.

„Moji polaznici su najrazličitijih godišta, jer je Yoga Face, kao i tradicionalna Yoga, namenjena svima. Šta više, svojim mladjim učenicima uvek poručujem da je dobro što ranije početi sa ovim vežbama, jer će im to omogućiti da u budućnosti izbegnu ili bar vidno ublaže fizičke i estetske promene, koje su neminovne.“

Svoje umeće iz ove oblasti, Annelise Hagen je pretočila i u knjigu „The Yoga Face:

Knjiga "Yoga Face"

Eliminate Wrinkles with the Ultimate Natural Facelift“. Uz brojne savete i detaljno objašnjene vežbe, autorka ne zaboravlja da ukaže na važnost uspostavljanja ravnoteže tela, uma i duha. Na taj način postiže se kvalitetna opuštenost, koja je ključ adekvatnog  pristupa ovoj tehnici.

Od „fanatizma“ do skepticizma i nazad...

I dok se širom Amerike, sve više pažnje poklanja ovoj tehnici, a brojni Yoga studiji, u svom programu nude i obećavajući „fitnes lica“, pojedini estetski hirurzi negoduju. Da li zato što u tome vide direktan atak na svoju neprikosnovnu vladavinu, tek „stručnjaci za lepotu“ ne veruju u uspešnost ovog programa. Naime, oni prihvataju mogunost poboljšanja tonusa, ali smatraju da je već nastale bore gotovo nemoguće eliminisati vežbama i relaksacijom. Samouvereno tvrde da su botoks, kao i kvalitetno uradjen face lifting i dalje jedino adekvatno rešenje za probleme te vrste.

Interesantno je, ali i iznenadjujuće da se oglasio, čak i Rodney Yee, poznati njujorški instruktor joge, izražavavajući svoju skeptičnost prema ovoj metodi:

„Niko još nije usepeo da otkrije fontanu mladosti, iako se mnogi trude... Joga će svakako uspeti da vas opusti i doprinese vašem unutrašnjem skladu, što će učiniti da i vaše lice zasija i izgleda mladje... Ali fokusirati se samo na lice, suviše je pretenciozno i pomalo zvuči kao marketinški potez!“

No, markentiški potez ili ne, Yoga Face ima sve veći broj poklonika koji tvrde da im je upravo ova tehnika pomogla da se osećaju i izgledaju bolje.

 Uskoro i u Srbiji...

„Yoga Face“ još uvek nije stigla u Srbiju ili je, pak, mali broj onih koji primenjuju ovu inovativnu  anti-age metodu, koja dolazi sa istočne obale severno-američkog kontinenta. Ipak, verovatno je samo pitanje trenutka, kada će i Srbi, bar oni koji drže do zdravog i blistavog izgleda, ali i duhovnog balansa, pa i novih trendova, započinjati dan uz „Lion face“ ili neku drugu vežbu koju predlaže Yoga Face guru, Annelise Hagen.

Dragan Lončar - instruktor joge

Dragan Lončar – član američke, kao i evropske asocijacije joga učitelja Yoga Alliance, sertifikovani učitelj joge i jedan od najpriznatijih instruktora u Srbiji, ima pozitivan stav prema ovoj tehnici i suštinski je smatra produktom tradicionalne joge. 

 “Pojedini spa centri u Americi, koriste joga položaje, kao i tehnike disanja i opuštanja kako bi sačuvali mladalački zdrav ten, vitalnost lica i sprečili nastajanje, ili eventualno otklonili pojavu bora na licu. To je tzv. program ‘’Yoga Facial’’, koji podrazumeva ciljane tehnike joge, koje rade na jednostavnom principu oslobadjanja mišićne tenzije lica, kao i pospešivanja cirkulacije u licu.” 

Stil joge kojim se Lončar bavi, više je tradicionalan i pokazao se kao efikasan anti stresan metod, koji doprinosi boljem sveopštem stanju, ali posredno deluju i na izgled. Vežbe koje ga karakterišu, podstiču cirkulaciju u telu, kao i licu, dok vežbe opuštanja redukuju grč u uglovima usana. Stimulacija adjna, kao i anahata čakre daju ozareno lice i stabilan pogled, jer kao što kažu, oči su ogledalo duše, a joga to i potvrdjuje.

„Stres je jedan od glavnih uzroka prevremenog starenja. Zadnjih tridesetak godina, timovi lekara na Zapadu dokazali su i još uvek verifikuju uticaj joga tehnika na njegovu prevenciju i redukciju. Preko joga položaja – asana, tehnika disanja – pranajama i tehnika relaksacije – joga nidra i antar mouna, joga je u stanju da nam pomogne u oslobadjanju stresa i postizanju unutrašnjeg spokojstva.” – zaključuje Lončar.

Sublimirajući različite stavove i mišljenja, nije teško zaključiti da je Yoga Face postigla svoj cilj. Efikasna, ali i intrigantna, sigurno nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ipak, kao i u većini slučajeva, empirijska saznanja su jedino merilo. Zato, ukoliko želite da izgledate bolje i da osetite priliv pozitivne energije, zaboravite na rizične operativne metode, preskupe zlatne niti i ostala dostignuća estetske medicine. Yoga Face je zdrav, bezbolan, ali i zabavan način da se osećate bolje i da produžite svoju mladost. 

COSMOPOLITAN

*Tekst je objavljen u srpskom izdanju magazina COSMOPOLITAN

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Gene Moz

YOGA FACE & Annelise Hagen http://www.yogaface.net

NENAD STOJAKOVIĆ - DIZAJNER SKULPTURALNOG NAKITA

Studirao je molekularnu biologiju, a potom otišao na brod, gde je radio kao prodavac, ali i menadžer u jednoj juvelirnici. To ga je i podstaklo da se ozbiljnije posveti svom dugogodišnjem hobiju, dizajnu nakita. Tehniku izrade je usavršio na umetničkoj školi u Firenci, da bi odmah po povratku u Srbiju osnovao radionicu za dizajn i izradu nakita, a ujedno i pokrenuo svoj brend „Manufactura“. Nenad Stojaković je danas uspešan, mlad dizajner, sasvim autentičnog kreativnog izraza. Njegovi nesvakidašnji komadi, podjednako izazivaju divljenje i začudjenost. Više nalik skulpturama, nego klasičnom nakitu, Nenadova dela su jedna sasvim posebna priča, koja svojom originalnošću i neobičnim dizajnom, intrigiraju, zavode, zbunjuju i na kraju, osvajaju posmatrače.

Nenad Stojaković

Vaša umetnička priča nije sasvim klasična, štaviše, u profesionalne dizajnerske vode ste uplovili „slučajno“. Kako je sve počelo i kada ste se zainteresovali za izradu nakita?

Počelo je još u osnovnoj školi, kada sam se igrao sa nekim trešnjinim grančicama i spajao ih silikonom. Tada to nisam doživljavao kao nakit, već sam samo pravio razne neobične, ali i nenosive forme. Kasnije, kada sam prešao na kožu, perlice, klikere i kalaj, dobio sam ideju da to budu nosivi komadi. Tokom školovanja, a posebno u periodu dok sam studirao molekularnu biologiju, većinu svog slobodnog vremena sam koristio za pravljenje nakita.

U Italiji ste završili poznatu umetničku školu „Riači“, na kojoj ste izučavali tradicionalnu izradu nakita. Kakvo iskustvo nosite odatle i koliko Vam je to pomoglo u daljem radu?

Odluka da odem u Firencu je bila iznenadna, ali se ispostavila kao dobra. Kao što ste pomenuli, to je tradicionalna škola. Časove izrade nakita u srebru, graviranja i fasovanja dragog kamenja, pratili su časovi crtanja i istorije umetnosti. Iako sam već tada znao da neću raditi klasičan nakit, dobio sam neophodnu osnovu za dalji rad.

Odmah po završetku Akademije, otvorili ste svoju radionicu i pokrenuli svoj brend „Studio Manufactura“. Po čemu je on karakterističan?

Ideja i koncept koga se držim, jeste da ceo komad nakita napravim sam, od izlivanja metala do finih detalja na krajnjem proizvodu. To podrazumeva mnogo rada u raznim granama zanata, ali i dosta eksperimenata.  Mislim da je to glavna karakteristika, spoj klasičnih metoda sa eksperimentalnim.  

 Vaš nakit je vrlo atraktivan i neobičan, vrlo često nalik skulpturama. Šta Vas inspiriše u stvaralačkom smislu?

Inspiraciju nalazim u više oblasti. Najpre u biologiji, posebno u strukturama molekula i mikroorganizama. U modernoj skulpturi i arhitekturi, takođe. Takodje je i sam rad, sa određenim materijalom i njegovim mogućnostima, bitan izvor inspiracije.

U svojoj ponudi imate razne komade nakita, ali prstenje zauzima posebno mesto? Da li postoji neki poseban razlog za to?

Prstenje je najveći izazov. I tehnički i idejno. Prsten doživljavam kao skulpturu koja može da se nosi. Ipak, za razliku od skulpture, postoje izvesna ograničenja. Na primer, prsten mora da ima rupu za prst. Trudim se da ta nužnost bude deo dizajna. Da to ne bude klasična rupa za prst, nego perforacija na skulpturi. Ako prsten ima smisla kao celina, ako može da se gleda i kao skulptura, onda to smatram dobrim komadom. Prednost prestena u odnosu na skulpturu je ta što se može često ili stalno nositi. Prsten ima i emotivno značenje za onoga ko ga nosi i može da kaže mnogo toga o toj osobi.

 

Skulptura "Dobra osnova"

Skulpturalni nakit Vas je podstakao da se oprobate i u izradi „pravih“ skulptura većih dimenzija. Kako je do toga došlo?

Skulptura "Kristalna rešetka"

Skulpture su došle kao logičan nastavak na prstenje. Neke ideje nisam mogao da iskoristim za nakit, pa sam povećao format i zaboravio na praktičnost. Umešala se poezija, moja opčinjenost pisaćim mašinama i klikerima, koji su, u ovom slučaju, postali staklene kugle, i tako su nastale skulpture. Tehnička i idejna rešenja koje sam razvio u nakitu koristim za skulpture, ali se dešava i obrnuto, ideje sa skulptura preuzimam za nakit.

Koje materijale, najčešće koristite za izradu svog nakita i drugih komada?

Materijal mi nije toliko bitan, koliko ono što želim da postignem. Najpre osmislim formu, pa tek onda razmišljam od čega ću to napraviti. Najčešće to bude srebro, jer je vrlo zahvalan materijal i ima velike mogućnosti. Sa srebrom uglavnom koristim drago kamenje, ali i Murano staklo, klikere, porcelan... Kada nešto ne mogu da postignem u srebru, onda koristim aluminijum, bakar i mesing, a nekada i kombinaciju svega navedenog. Sve zavisi od ideje. Nedavno sam i tradicionalni filigran, uklopio u svoj dizajn.

S obzirom na autentičan i (ne)klasičan izgled Vašeg nakita, na kakve reakcije nailazite i ko su ljudi koji kupuju i nose nakit koji dizajnirate?

Velikom broju ljudi moram da objasnim, šta predstavlja to što sam napravio i kako se nosi. Takvi uglavnom odmahnu glavom i produže. Bilo je i situacija kada su me ubeđivali da to što ja radim nije nakit i da se to ne može nositi. Srećom, drugi se oduševe. Uglavnom nema ravnodušnih i to mi je drago.

Pored komada koje sami dizajnirate, radite i modele prema narudžbini. Koliko Vam prija ta vrsta kreativne interakcije i da li ste imali neke posebno neobične ili interesantne zahteve?

Zapravo, najviše uživam u narudžbinama. Porazgovaram sa mušterijama o njihovim željama, onda me to podstakne na dalje razrađivanje ideje i rezultat uglavnom bude odličan. Kroz taj proces dolazim do novih izazova i rešenja, a to je zaista neprocenjivo. S druge strane, kada neko ima komad u čijem je procesu stvaranja učestvovao, onda ga sa uživanjem i nosi. Trudim se da podstaknem ljude da sami smišljaju i budu kreativni. To nije uvek lako i mnogi se tome opiru. Zato sam beskrajno zahvalan svim mušterijama koje se prihvate te igre.  

Da li smatrate da su u umetničkom, kreativnom izrazu, originalnost i sloboda neophodne?

Originalnost je neophodna. Suviše je mogućnosti koje još nisu izvedene, da bi neko sebi dopustio plagiranje. Što se tiče slobode, nisam siguran da je ona neophodna. Čak ni da li je uopšte moguća. Mislim da je za kreativni izraz bitnije snalaženje i koketiranje sa ograničenjima.

Do sada ste izlagali svoj nakit na sajmovima širom Evrope, kao i kod nas, a nedavno ste imali i prvu samostalnu izložbu skulptura u UK "Parobrod". Kakvi su Vaši budući planovi i u kom pravcu će se odvijati razvoj Vašeg brenda?

Jedini plan je da istrajem u ovome što radim, pošto zaista uživam u tome. To podrazumeva dalje usavršavanje i istraživanje. Kako tehničko, tako i teorijsko. 

Gde i kako ljubitelji nakita, posebno onog neobičnog, mogu da se upoznaju sa Vašom ponudom?

  

Na Facebook stranici „Studio Manufactura“, zainteresovani mogu da pogledajui moje dosadašnje radove i da me kontaktiraju. Četiri puta godišnje izlažem na manifestaciji „Moda za poneti“, u KC „Grad“, a deo kolekcije se uvek može naći i u „Imidž“ galeriji u Beogradu, ul. Svetozara Markovića  4.  

ONA Magazin

*Tekst je objavljen u magazinu "ONA"

Copyright: Bratislav Mihailović

Photo credit: Nenad Stojaković - privatna arhiva

Facebook STUDIO MANUFACTURA https://www.facebook.com/StudioManufactura/?fref=ts