ADELIA AUDI - Keramičke figure su opet u modi

Nekada su keramičke figure raznih vrsta, a posebno životinja, bile prisutne u većini domova, da bi potom, skoro sasvim nestale. Ipak, za one koji i dalje vole ovu vrstu kućnih ukrasa, predstavljamo Vam galeristkinju Adeliu Audi. Kao strastveni zaljubljenik u životinje i umetnost, ova harizmatična Brazilka vraća u modu retro keramičke figure pasa, konja i drugih životinja, koje ponovo postaju sastavni deo mnogih enterijera širom sveta. 

Adelia Audi

Profesionalno ste se bavili uzgojem rasnih, arapskih konja, a danas ste vlasnica umetničke galerije. Kako ste započeli svoj biznis sa umetninama?

Pre mnogo godina, dok sam bila upravnica jedne od najvećih ergela arapskih konja u svetu, puno sam putovala i sa svakog putovanja sam donosila desetak kofera prepunih najrazličitijih umetnina. Znajući za moju naklonost prema umetnosti i lepom, moj otac je želeo da mi otvori umetiničku galeriju u Sao Paolu, ali to nije bilo moguće, jer sam bila strastveno posvećena uzgoju arapskih konja, kojih sam tada imala oko 400. Galerija je morala da čeka svoj trenutak, koji se dogodio kad sam se preselila u Severnu Ameriku i otkrila fantastične figure životinja, jednog od najtalentovanijih umetnika, koje sam do tada srela, Rona Hevenera. Zaljubila sam se u njegovu umetnost i odlučila da ga zastupam, jer je lepota nešto što moram i volim da delim sa ljudima! 

Ono po čemu je Vaša galerija karakteristična jesu upravo keramičke figure i slike životinja, pre svega pasa i konja. Zašto baš životinje?

Da li zaista poznajete nekoga ko ne voli životinje!? Čak i ukoliko ih poznajete, verujem da nećete želeti da trošite previše svog vremena na njih. Svako ko je, bar jednom u svom životu imao kućnog ljubimca, svestan je te bezuslovne ljubavi koja se razmenjuje izmedju životinja i ljudi.. Zato sam i smatrala da nema ništa bolje nego ljubiteljima životinja ponuditi proizvode poput ovih. Životinje nas povezuju i uče nas da budemo bolji ljudi.

Svi proizvodi koji se mogu pronaći u Vašoj galeriji (knjige, figure, slike…), delo su, već pomenutog umetnika i istinskog zaljubljenika u životinje, Rona Hevenera. Možete li nam reći nešto više o njemu?

Ron Hevener je veoma cenjen umetnik, koji već dugi niz godina dizajnira figure, ali i druge proizvode, inspirisane životinjama. Svoje slike i skulpture je izlagao u brojnim galerijama, još od rane mladosti, dok se danas njegovi radovi mogu pronaći kod kolekcionara širom sveta. Pored toga što se bavi dizajnom, Ron Hevener je i autor nekoliko knjiga, od kojih je prva objavljena kada je imao samo 16 godina. 

Ručno radjene figure pasa svih rasa, su specijalnost Rona Hevenera, ali i nešto što Vašu galeriju čini vrlo prepoznatljivom i popularnom kod ljubitelja pasa. Možete li nam reći nešto više o procesu izrade i koje figure su natraženije.

 Figure “Hevener” su, u osnovi, napravljene od gline, koja je po mnogo čemu poseban materijal, koji dotiče dušu umetnika. Glina u njegovim rukama je proces neverovatne razmene energije iz koje se radjaju mala umetnička dela. Kada je gotova, glinena figura se premazuje specijalnom mešavinom kamena i drugih sastojaka, koji “Havener” figure čine autentičnim i nesumnjivo dopadljivim. Izbor figura, odnosno rasa pasa je zaista veliki, pa ljubitelji ove vrste umetnina ili vlasnici pasa, uvek mogu da pronadju nešto za sebe. Moj favorit su figure pekinezera, jer su divno napravljene, a ujedno ova rasa ima jako puno boja i varijacija, pa su i njihove figure različite. 

    

Pored toga što su kvalitetno napravljene, Vaše figure imaju i neku dozu starinskog, možda i pomalo zaboravljenog šika, nekada tako karakterističnog, kada je u pitanju kućni dekor. Da li je možda i to tajna njihove lepote i popularnosti?

Upravo tako. Zašto bi morali da cenimo i skupljamo samo skupe, trendi stvari!? Osećanja i život su daleko više od toga! “Havener” figure zrače toplinom i jednostavnošću, a onima koji ih poseduju predstavljaju dodatnu vezu sa svojim ljubimcima i životinjama koje vole. 

Svoje proizvode promovišete i prodajete širom sveta. Da li Vam kupci možda šalju i neke posebne narudžbine, inspirisane njihovim ljubimcima?

O, da, svakako! Već imamo narudžibine iz Australije, Južne Afrike i Evrope. Sve je moguće napraviti. Pse različitih rasa u raznim bojama ili, kao nedavno, figuru pekinezera sa bebama... Puno puta se dogodilo da klijenti pošalju sliku svog psa i traže da im napravimo baš takvu figuru. Na kraju su najčešće oduševljeni rezultatima. Moji kupci su moji prijatelji, jer svi delimo istu ljubav prema životinjama.

Ponuda Vaše galerije se konstantno proširuje i raste. 

Kakvi su Vam planovi za budućnost?

Prestaću da rastem, jedino kad više ne budem živa! Razvoj biznisa, kao i rad na sebi  je suština života. Planovi postoje, ali uvek kažem da treba živeti danas, a nove stvari će svakako doći… Do tada, dobrodošli u moju galeriju ili posetite moju FB stranu Adelia Audi Galleries!

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Adelia Audi Galleries

Adelia Audi Galleries Facebook https://www.facebook.com/AdeliaAudiGalleries/?fref=ts

ONA Magazin

 

GLORIA - Prirodna kozmetika od smilja

Večita potraga za eliksirom mladosti i lepote nikada ne prestaje. Ipak, u bogatoj ponudi najrazličitijih, industrijski napravljenih kozmetičkih preparata, skloni smo da zaboravljamo na blagodeti prirode, koje vrlo često imamo i u neposrednom okruženju. S tim u vezi, predstavljamo Vam smilje, mediteransku biljku čija su “čudotvorna” svojstava višestruka, posebno u oblasti nege i podmladjivanja kože. U to se uverila i Gloria Gajić, mlada preduzetnica iz Mostara, koja se zajedno sa svojim bratom Markom, već tri godine bavi uzgojem ove biljke. Pored toga, ona je pokrenula i liniju jedinstvene prirodne kozmetike od smilja, koja je izazvala značajno interesovanje u regionu.

Kada i kako ste došli na ideju da se bavite uzgojem lekovitog bilja?

Nakon završenog fakulteta, moj brat se iz Hrvatske vratio u Hercegovinu i želeo je da se pored redovnog posla, bavi još nečim, što bi mu donelo dodatnu zaradu. U to vreme, priča o uzgoju lekovitog bilja u Hercegovini, bila je još relativno mlada. Nakon istraživanja o biljkama, uzgoju i tržištu, kao i savetovanja sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, nabavio je sadnice smilja i odlučio da započne posao. Naša prva plantaža smilja, stara je tri godine.

Zašto baš smilje? Koje su blagodeti, svojstva i prednosti ove, po mnogima čudotvorne mediteranske biljke?

Pre svega, jer je smilje biljka našeg podneblja. Uspeva na uskom lokalitetu, tj. pojasu uz more, gde prodire mediteranska klima. S druge strane, zbog visoke potražnje, a ograničene količine, ova biljka ima i siguran plasman na tržište. Od karakteristika, posebno bih istakla miris smilja, koji je specifičan i čaroban, dok su njegove blagodeti višestruke i garantuju blistav i odmoran ten i podmladjenu kožu. Pored toga, smilje povoljno deluje na hematome, proširene vene, flebitis, reumatoidni artritis, masnice, stimuliše rad jetre i koristi se u melemima za tretman ožiljaka i strija.

Na Vašoj plantaži u blizini Mostara imate više desetina, možda i stotina hiljada sadnica smilja. Koliko je uzgoj ove biljke zahtevan i isplativ?

Uzgoj ove biljke je zahtevan, traži određene agrotehničke uslove, kao što su otklanjanje korova, prikupljanje biljaka, kao i povremeno navodnjavanje, pri visokom letnjim temperaturama. Uz navedene agrotehničke mere, ova biljka je pokazala veliku isplativost i dobru tržišnu vrednost.  

Osnovni produkt koji dobijate od smilja je eterično ulje, koje je izuzetno cenjeno, pogotovu na inostranom tržištu. Kakva su Vaša iskustva po tom pitanju i koliko su ljudi u regionu upoznati sa blagodetima ovog ulja, kao i same biljke?

Miris eteričnog ulja od smilja je prijatan, prepoznatljiv, prodoran i dugotrajan, a njegova svojstva su lekovita. Naši ljudi su jako dobro upoznati sa blagodetima, kako ulja, tako i same biljke, posebno u kontekstu njenog kozmetičkog delovanja.

Osim za prodaju, eterično ulje od smilja koristite i u izradi svoje kozmetičke linije „Gloria“, koja je za relativno kratko vreme, postigla zapažen uspeh. Recite nam nešto više o tome?

Uz svoj redovni fakultet, završila sam i školu fitoaromaterapije. Pre nešto više od godinu dana, napravila sam prvu kremu od smilja, misleći da će mi to biti hobi, međutim, hobi se pretvorio u ozbiljan posao. U izradi svoje kozmetike, pored smilja, koristim i drugo lekovito bilje, zavisno o potrebama i tipovima kože. Proces brendiranja i analize proizvoda je završen i sada su u toku pripreme za izvoz na slovensko tržište.

Koje kozmetičke preparate od smilja imate u svojoj ponudi, kome su oni namenjeni i kakav je njihov učinak na kožu?

U ponudi su kreme za lice od smilja, namenjeni svim tipovima kože. Zatim su tu pilinzi, maske, balzami za usne, mleka i maslaci za telo, gelovi za tuširanje i nezaobilazni, zlatni serum za lice. Prirodna kozmetika od smilja koju proizvodiim, namenjena je svima – muškarcima i ženama,  mlađim i starijim generacijama. Ona ima blagotvoran učinak na kožu, regeneriše je i vraća joj sjaj.

S obzirom da se lekovita i „čudotvorna“ svojstva smilja povezuju i sa „večnom mladošću“, kakva su Vaša iskustva po tom pitanju i da li u svojoj ponudi imate i anti-age program kozmetike?

Na osnovu ličnog iskustva, ali i reakcija mojih klijenata, proizvode od smilja nazivam „čuvarima lepote“, jer oni zaista to jesu. Ova biljka, sama po sebi ima anti-age svojstva, a moja anti-age linija od smilja, napravljena u kombinaciji sa bogatim, biljnim, hladno ceđenim uljima, predstavlja pravu poslasticu za umornu, dehidriranu i naboranu kožu.

Na kakve reakcije kupaca nailazite i koje proizvode iz svoje kolekcije bi mogli da izdvojite kao najtraženije?

Reakcije kupaca su od samog početka pozitivne. U njihovom zadovoljstvu i poverenju koje mi ukazuju, krije se i lepota ovog posla. S tim u vezi, ceo asortiman je tražen, a odabir zavisi od potreba, kao i životne dobi kupca. Ipak, posebno bih istakla, zlatni serum za lice od  smilja, noćnu i dnevnu kremu od smilja, kao i hijaluronsku kremu u kombinaciji sa smiljem.

Prirodna kozmetika, poput Vaše, u svetu dostiže izuzetno visoke cene. Da li je takav slučaj i sa Vašim proizvodima ili je kozmetka „Gloria“ dostupna i kupcima prosečnih primanja?

Proizvodi prirodne kozmetike „Gloria“ su dostupni i kupcima prosečnih primanja. Cilj mi je da kvalitet bude dostupan svima, jer svačija koža je podjednako vredna.

S obzirom da ste mlada proizvodnja, kakvi su Vam planovi za budućnost i da li planirate da proširite prodaju i na Srbiju?

Još uvek  se sve radi ručno, pa u budućnosti planiram unapredjenje proizvodnje i širenje tržišta. Idem korak po korak. Kozmetika je trenutno dostupna na tržištu BiH i Hrvatske, ali će se uskoro sigurno naći i na srpskom tržištu. 

Smilje (Helichrysum italicum) je mediteranska biljka uskih listića i žutih cvetova, visoka do 60 cm, koja raste na sunčanim kamenjarima. Smilje je posebna biljka, jer tretira, kako kozmetičke, tako i medicinske probleme. Može ublažiti tragove starenja, zbog čega su je Francuzi nazvali immortelle, što znači besmrtnost. Smilje ima svojstvo da umnoži prirodni kolagen, koji se nalazi u ćelijama kože i da umanji bore. Zbog svog regenerativnog i protivupalnog dejstva, izuzetno se ceni za negu dehidrirane i umorne kože, za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. U proizvodnji eteričnog ulja koriste se cvetovi, dok se u fitoterapijske svrhe koristi cela biljka. Smilje sadrži vrlo malo eteričnog ulja (manje od 0,05 %), pa je potrebno više od tone biljke, da bi se dobio kilogram eteričnog ulja. Upravo to i diktira njegovu cenu, pa tako jedan litar ulja od smilja, trenutno košta vrtoglavih 1.800 evra. 

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: GLORIA

GLORIA Kozmetika  http://prirodnakozmetikagloria.com/

ONA Magazin

Silvana Ručnov - Umetnost kaligrafije

U današnjem vremenu kada su klasična pisma, skoro sasvim izašla iz upotrebe, a pisanje rukom, odnosno olovkom, postalo izjednačeno sa neobičnom ili bar, retkom pojavom,  kaligrafija, kao umetnost lepog pisanja, deluje daleko i arhaično. Ipak, da nije sasvim tako, uverila nas je Silvana Ručnov, kaligrafkinja , koja već dve decenije druguje sa pisaljkama, mastilom i drugim kaligrafskim alatima.  Profesionalna biografija ove umetnice, članice ULUPUDUS-a, ispunjena je značajnim rezultatima. Iza nje su brojne kolektivne i samostalne izložbe, ali ono po čemu je posebno prepoznatljiva, jesu edukativni, tematski programi, kao i jedinstvena škola kaligrafije, koju vodi od 2000-te godine.  Konstantno posvećena istraživačkom, teorijiskom i iznad svega, praktičnom angažovanju u sferi kaligrafije, Silvana Ručnov je nesumnjivi eksper za pomenutu oblast. 

Silvana Ručnov

Bavite se kaligrafijom od 1997. godine. Kako ste se zainteresovali za ovu vrstu umetničkog izraza?

Kaligrafija se, kao umetnost,  simpatično pojavila i uvukla u moj život preko poznanika koji su je pratili, a pojedini i negovali u svom slobodnom vremenu. Njihove impresije su uticale da osvežim svoje zanimanje za različita pisma, koje sam imala još tokom filološke gimnazije. U periodu kada sam išla na crtanje i slikanje, pridružila sam se i grupi za kaligrafiju, koju je vodio prof. Aleksandar Dodig, čija su me predavanja, iznova oduševljavala. On je preopoznao moj dar i vešto me usmerio u moju sadašnju profesiju. Tada nisam ni sanjala da ću postatiti kaligrafkinja.

Najednostavnije objašnjenje pojma kaligrafije je umetnost lepog pisanja. Kao neko ko se veoma studiozno i dugo bavi ovom oblašću, kako  je Vi tumačite?

Kaligrafiju tumačim kao oblast umetnosti koja se bavi estetikom slova, bilo na tradicionalan, moderan ili savremen način. Pridodala bih i zanimljivo zapaženje koje sam stekla tokom godina, a vezano je za način njenog poimanja u narodu. Kaligrafija, lepo pisanje i krasnopis isto znače, ali se u današnje vreme pojavila simpatična podela. Kaligrafija se vezuje za stare rukopisne knjige i klasična pisma kojima su pisane, a lepo pisanje i krasnopis za građansko pismo koje se ranije učilo u osnovnim školama. Dakle, reči istog značenja su odjenom počele da se razlikuju po vremenskoj epohi i stilu pisma. 

U istorijskom smislu, kaligrafija je bila sastavni deo različitih kultura i kao takva, veoma značajna. Koliko je ona danas zastupljena i u kojim oblastima pronalazi svoju primenu?

Kaligrafija je sastavni deo kulturne baštine svakog naroda, koji drži do svoje kulture. Danas je kaligrafija zastupljenja u dizajnu, ali i u oblastima likovne i primenjene umetnosti. Neguju se tradicionalna pisma na tradicionalan način, ali se ta pisma oblikuju u fontove, koja  u rukopisu, poprimaju moderniji izgled. Ćirilica je naš identitet u svetu i uvek privlači pažnju, kao što nama privlače pažnju istočnjačka, egzotična ili istorijska pisma. Razvijanje ćiriličnog pisma je naša obaveza, a korišćenje latinice nužda, koju je nametnula kultura internet poslovanja, zbog vidljivosti na pretraživačima. Latinica "gostuje " kod mnogih naroda kao drugo pismo, ali ne predstavlja njihov narodni identitet.

Istraživali ste različite oblasti i vrste kaligrafije. Koliko su njena načela tradicionalna i strogo definisana i da li ona ostavljaju prostor  za kreativnost i inovacije?

Kaligrafija u tradicionalnom smislu ostavlja malo prostora, dok je moderna kaligrafija, davno prevazišla kruta pravila i primenjuje svu raspoloživu kreativnost. To joj omogućava i veoma razvijena svetska kreativna industrija, koja ima širok spektar različitih materijala i alatki. No, veštine se i dalje uče i stiču, najpre tradicionalnim načelima, jer se raspisana ruka ne može kupiti.

Dobri poznavaoci kaligrafije, ali i oni koji su se bar na kratko upustili u istraživanje ove discipline, pripisuju joj meditativni karakter. Kako to objašnjavate?

Meditacija u svom značenju sadrži razmišljanje, udubljivanje i usmeravanje pažnje ka određenom sadržaju. Verujući bi rekli, molitva. Krajnji ishod je duhovni mir, odmor i opuštanje. Sve ove osobine se koriste prilikom ispisvanja slova uz pomoć pisaljke. Razmišljate koje slovo pišete, udubljujete se kako ćete da napišete i pazite da pravilno ispišete reč ili tekst. Redovnim vežbanjem, stiče se veština pisanja i smirenje.

Pored toga što ste priznati umetnik-kaligraf , već 15 godina imate i svoju školu kaligrafije. Kakav je koncept nastave i šta je ono što nudite svojim polaznicima?

Škola kaligrafije pripada neformalnom obrazovanju i neguje individualan rad u grupi. Polaznici uče da vladaju pisaljkama (trskom i čeličnim perom), savladavaju osnovna pravila kaligrafije u više nivoa i rade kreativne zadatke, zavisno od nivoa. Na kraju svakog nivoa, polaznici rade svoj završni rad, kao rezime gradiva koje su savladali. Malo teorije, mnogo prakse. Shodno okolnostima, organizuje se i godišnja izložba polazinika školice.

Ko su polaznici Vaše škole i koliko je vremena potrebno da se savladaju osnove kaligrafije?

To su pre svega ljubitelji pisma, lepe reči i umetnosti, koji su se odvažili da se oprobaju u umetnosti koja ih je privukla. Različitih su profesija, kao i stepena obrazovanja. Takođe su različitih generacija, od tinejdžera do pripadnika trećeg doba. Najstarija polaznica je imala 82 godine. Vreme upoznavanja sa kaligrafijom zavisi od pojedinca, ponaosob. Po programu škole koju vodim, potrebno je dolaziti godinu i po dana, da bi se upoznale osnove kaligrafije, ali i da bi se ruka relativno opustila. Dalji uspeh zavisi od ličnog interesovanja, dara i naravno rada.

Koje su odlike dobrog i kvalitetnog kaligrafa?

Laka i precizna ruka, oštro oko, fokus i smirenje, no u današnje vreme je veoma bitan i senzibilitet kaligrafa. Tehnologija, danas, može savršeno precizno i lepo da ispiše tekst, ali životnost i duh tekstu, i dalje može da da samo onaj koji piše, svojom impresijom i ekspresijom. Kvalitetan, lični kaligrafski rukopis koji se vremenom stvara, takođe predstavlja bitnu odliku kvalitetnog kaligrafa. 

Pored škole, takođe organizujete i edukativne programe, kako u Beogradu, tako i širom Srbije. O kakvim programima je reč?

Paralelno sa školicom održavam razne performanse i programe radioničarskog tipa. Oni su podsticaj kulturnom razvitku publike i ne zahtevaju predznanje, kao ni odredjene godine. Lepo je videti da se razne generacije druže u oblasti, koja ih je na sličan način zainteresovala. Samim tim što se dešavaju na različitim mestima: u biblioteci, galeriji, kafe-restoranu, ateljeu i kulturnom centru, ljubitelji kaligrafije na najrazličitije načine mogu da dožive ove programe. Pomenula bih svoje tematske programe „Putovanje kroz pisma“, „Rukopis“, „Tematske radionice kaligrafije“ i „Graforelaks – Piši i Diši“. Pored pomenutih, postoji i interaktivna radionica „Utisni otisak / otisni utisak“, koja prati moje samostalne izložbe. Svi oni nude različite pristupe pismu i kaligrafiji. Detaljnije infomacije o programima, mogu se pronaći na mom veb sajtu www.silvanarucnov.com. 

Kao umetnik kaligraf, izlagali ste svoje radove na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama. Kako su koncipirane Vaše izložbe i na kakve reakcije nailazite?

Svaku izložbu, pored glavnog sadržaja, obavezno prati i već pomenuti, interaktivni deo –  "utisni otisak / otisni utisak", u okviru koga posetioci izložbe mogu da pišu trskom. Takođe je zastupljen i performans, predavanje i/ili radionica. Sve zavisi od okolnosti. Mišljenja sam da izložbu treba približiti posetiocima. Tokom trajanja izložbe, kada sam u galeriji, pravim i malo vođenje kroz pisma koja su zastupljena na izloženim radovima, a estetski utisak prepuštam ljubiteljima umetnosti. Ovakav pristup se pokazao kao veoma dobar, pa ću nastaviti da ga primenjujem i ubuduće.

S obzirom da živimo u dinamičnom, digitalnom dobu, kakva je budućnost kaligrafije u 21. veku?

Digitalno doba je dosta preusmerilo kaligrafiju. Mnogo toga joj je oduzeto digitalizacijom, ali joj je data i nova mogućnost predstavljanja. Moderna kaligrafija dobija na značaju. Svaka država koja neguje svoju baštinu, neće dozvoliti da kaligrafija nestane. U 21. veku, u razvijenim zemljama, kaligrafsko ispisvanje je prestiž. Takođe, u zemljama gde je razvijena kultura slobodnog vremena, kaligrafija trenutno spada u prvih deset hobija u svetu. Čovekova potreba da stvara i radi prstima nikada neće prestati, a dok je pisma,  kaligrafija ima svoju budućnost.

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Silvana Ručnov 

Silvana Ručnov www.silvanarucnov.com

ONA Magazin