Andjelka
Radojević je umetnik – mozaičar. Mlada žena, izuzetnog dara, ali i strategije,
kako u svojoj umetnosti, tako i u životu. U njenom stvaralačkom opusu je veliki
broj radova, različith stilova, veličina, ali i namena. Pored najrazlilčitijih
materijala, za izradu svojih mozaika, neretko koristi poludrago kamenje, ali i
24-karatno zlato, što doprinosi ekskluzivnosti, ali i vrednosti njenih dela.
Ipak, ono po čemu je posebno karakteristična, jesu njene mozaičke radionice,
koje sa velikim uspehom drži, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. U želji da
što većem broju ljudi približi ovu lepu, ali zahtevnu i danas, ne previše
zastupljenu umetnost, Andjelka Radojević je kao predavač, do sada obišla
nekoliko zemalja i prenela svoje znanje brojnim polaznicima. Neposredno pred
početak njenih novih radionica i inostranih angažmana, koje planira, mlada
umetnica nas upoznaje sa svojim radom i uvodi nas u (ne)skrivene lepote
mozaičke umetnosti.
Završili ste slikarstvo na Akademiji Lepih
Umetnosti , kao i specijalističke studije na Fakultetu Likovnih Umetnosti u
Beogradu. Šta Vas je opredelilo za izradu mozaika?
Mozaik je za mene
sloboda, a ujedno i izazov. On ne predstavlja razbijene komade koje treba
sastaviti, već njegova lepota leži u nebrojano mnogo mogućnosti, koje bi svaki
umetnik trebalo sam da otkrije. To je najzahtevnija slikarska tehnika koja te
uvek, uporno opominje, da ne prašta greške. Kamenčići čine, ili savršenu
celinu, ili haos.
Umetnost izrade mozaika je poznata još iz antičkog
doba. Koliko je ova tehnika danas zastupljena i koje su njene specifičnosti?
Mozaik kao jedna
od najstarijih slikarskih (dekoracionih) tehnika, vekovima fascinira svojom
jedinstvenom lepotom. U zlatno doba Rismkog carstva, ili pak Vizantije, bio je
dostupan samo aristokratiji i isključivo se vezivao za velike i moćne. Mozaik
se i danas smatra skupom tehnikom, najčešće dostupnom, „dubljem džepu“. No, iako
se nekada nalazio samo u
crkvama, dvorcima i palatama, danas svako od nas ima priliku da donese
kući komad luksuza, u obliku malih, jednostavnih, ili čak komplikovanih slika. Njegova
specifičnost i moć leže u tome da je i najmanja mozaična površina sposobna da, čak i od neugledne prostorije, stvori
atmosferu raja i doda notu luksuza i topline. Druga prednost ove tehnike leži u
neprolaznosti i dugovečnosti, kao i u velikom izboru, različitog materijala za
rad.
Iza Vas je bogato profesionalno iskustvo, brojni
radovi, izložbe, kao i značajna priznanja. Šta je ono što smatrate posebno
važnim?
Uz obavezan
kvalitet i znanje, podršku,snalažljivost, hrabrost, odlučnost, upornost i
sreću, sve mi se više čini da je strategija, jedna od važnijih stvari u životu
pojedinca. A posebno je važno strpljenje i vera u samog sebe!
Pored izrade mozaika,
veoma uspešno se bavite i pedagoškim radom
u okviru radionica koje organizujete.Posebno je interesantno da svoje radionice
držite i širom sveta, što je svojevrsni uspeh, ali i presedan. Kako je do toga
došlo i u kojim zemljama ste do sada gostovali kao predavač – edukator?
Sve je krenulo spontano na poziv asocijacije mozaičara iz Južne
Afrike. Usudila sam se da se, bez straha od nepoznatog, uputim u daleke zemlje
i okušam kao predavač u grupama, koje
neretko broje i po petnaestak članova. Što se više portrudite kao predavač, to
je rezultat bolji, a polaznik kursa zadovoljniji. To je ujedno i reklama, a i
jedina ulaznica za sledeća gostovanja. Ja svoj posao shvatam veoma ozbiljno i trudim se da ga iznesem
profesionalno. Ipak, pored neizostavne strogoće, zarad reda i kvalitetnog
rada, na radionicama se uvek nadje
vremena i za šalu. Iako sam ja, uglavnom, najmladji član grupe, kroz moje inostrane radionice je do sada prošlo
preko tri stotine djaka. Predavala sam u Južnoj Africi i to u tri grada,
Pretoriji, Ist Londonu i Kejp Taunu. U Brazilu su mi bile organizovane tri
radionice u gradu Kuritiba, a onda su usledile i nove u drugim gradovima. U Izraelu sam održala dve
radionice u Tel Avivu, a istim povodom sam bila i u Americi. Njujorčani su tada, pored
dve planirane radionice, poželeli i treću, nakon čega sam imala čast da gostujem kao
predavač i u Kaliforniji. U Srbiju sam,
do sada dovela, desetine ljudi iz Brazila, Nemačke, Izraela, Amerike i Velike
Britanije, koji su bili željni da usavrše svoje znanje.
Ako uporedite
iskustva, kako na umetnost izrade mozaika, gledaju u svetu, a kako kod nas i da
li postoje izvesne razlike medju polaznicima kurseva tamo i ovde?
Iako primećujem da je gledanje “sapunica”, u slobodno vreme,
ovde, kao i tamo, od velike važnosti, mislim da jednu prosečnu srpsku ženu,
koja bi želela da svojim rukama kreira nešto novo, najviše sputavaju finansije.
Ja se trudim, koliko mi to mogućnosti dozvoljavaju, da cene svojih radionica
ipak nekako uskladim sa domaćim tržištem. U svetu je organizacija porodice, kao
i celokupan koncept života, u velikoj suprontosti sa našim, što samim tim,
nameće i nedostatak slobodnog vremena. Polaznici kurseva u svetu imaju velike
ambicije i želju da odmah iskoriste stečeno znanje. Mi smo malo skromniji, ali
veoma nadareni.
Jedna od Vaših usko
stručnih oblasti, a takodje i jedan od najpopularnijih kurseva u okviru Vaše
radionice, jeste izrada portreta. Koliko je zahtevna ova mozaik tehnika i
koliko je vremena potrebno da se ona usavrši?
Uz strpljenje i
pravilno usmeravanje, vremenom je moguće usavršiti portret do zavidnog
nivoa. Ljudi koji su pohadjali moje
kurseve, uglavnom nikada ranije nisu radili portret, a o rezultatima koje su
postigli, najbolje govore njihovi radovi, koje čitaoci mogu da vide na
priloženim fotografijama.
Da li svako može da pohadja Vašu radionicu ili
postoje odredjeni preduslovi? Kako je
osmišljena nastava i šta je ono što Vi nudite polaznicima svojih kurseva?
Apsolutno su svi
dobrodošli, bez obzira na godine, pol, ili obrazovanje. Neko slikarsko
predznanje, ako postoji, svakako je dobrodošlo, ali nije preduslov. Kroz rad se
ne osvrćemo samo na popunjavanje kontura, kako to ljudi obično misle. Idemo
korak po korak, kroz priču o kompoziciji, prostoru, proporcijama, koloritu,
itd. Važno je da postoji želja za
usavršavanjem, kao i to, da polaznik u startu shvati da ga očekuje ozbiljan
rad, ali i dobro druženje i zabava. Mozaik zaista ima terapeutsko dejstvo, pa
neretko čujem od djaka da im časovi dodju i kao antri stres terapija. Posebno
mi je drago kada neko od mojih polaznika, uspe da se kvalifikuje za prestižne
izložbe, pa još bude i nagradjen. Neretko se dešava da neki do njih i sami
postaju instruktori, a kasnije uspeju i da unovče stečeno znanje.
Vaša reputacija kao umetnika – mozaičara je već
sada zavidna. Da li postoji nešto što biste posebno izdvojili?
Moji radovi se
nalaze u privatnim kolekcijama širom sveta. Porudžbine klasičnijeg tipa često
dobijam, a trenutno radim na jednom
portretu. Ipak, apstraktni pristup mozaiku je nešto što ću nastaviti da
istražujem u budućnosti. Posla za umetnika uvek ima. Jedan od posebnih izazova
sa kojim sam se susrela pre izvesnog vremena, bila je izrada zidnog i podnog mozaika za enterijer mega jahte, koja se
gradila u Nemačkoj. Mozaik od skoro 8m2, izradjen od poludragog kamena oniksa,
moj tim i ja smo realizovali u rekordnom roku od mesec dana. Koliko mi je poznato,
zadovoljni klijent je već uplovio u neka topla mora.
*Tekst je objavljen u ONA Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Andjelka Radojević - privatna arhiva
