Željko Djurović
je slikar fantastike, kreator magičnih svetova i čarobnjak čija su platna
natopljena alhemijom njegove duše. Inspirisan ženom, njenom lepotom, čulnošću i
erotikom, ali i plavetnilom i tajnama mora, koje mu geografski i emotivno
pripada, on vešto prkosi sumornoj realnosti savremenog sveta. Njegova umetnost,
prepuna boja i čudnovatih motiva, zavodi, inpiriše i budi maštu posmatrača,
brišući granicu izmedju stvarnosti i fantazije.
Na Vašim slikama dominiraju figure žena, pa je
izvesno da su Vam one glavna inspiracija. Ko su žene koje slikate, kakvom
ambijentu pripadaju i koju poruku šalju?
Ja sam
Mediteranac po čulnosti, erotizmu, estetizmu, ali i svim drugim elementima. Nekako
mi je normalno da su žena, žensko telo, voda,
sunce i kamen, utisnuti u moj genetski
kod. Žena koju tražim je ključni element oko koga se sve vrti. Ona stoji na
izvoru i utočištu života, erotična i poželjna, plodna, rasplamsana od vatre
iskušenja ili smirena talasanjem mora. Tu toplinu Mediterana, ujedinjenu sa
lepotom i toplinom žene, pokušavam da prenesem i posmatraču. Suprotno današnjim
tendencijama u umetnosti, želim da vizuelnom senzacijom pobedim verbalnu igru.
U estetskom, ali
i simboličkom smislu, Vaša umetnost je zavodljiva, eterična, isprepletana
elementima vode i vatre, ali i drugim kontrastima... Gde su granice realnog i
onostranog ?
Nema ih. Te
granice su nestale u mom svetu.
.
Erotika i čulnost
su takodje naglašene karakteristike vašeg slikarstva. Da li je to izraz lične
ili univerzalne potrage za ljubavlju, toplinom, senzualnošću, strašću...?
Erotiku i čulnost
žena, prikazanu na mojim slikama, doživljavam poprilično stvarno, skoro
fizički. U celom mom stvaralaštvu je dominantna telesna nadraženost, u njemu
sija požudni eros zdrave ljubavi, daleko od prljavštine i trulosti savremenog
sveta. Od potrage za ljubavlju i potrage za umetnošću, napravio sam misiju i
trudim se da istrajem u tome, vodjen istom strašću koju sam imao kada sam počinjao
da ulazim u svet umetnosti.
Raskošan i intenzivan
kolorit dominira Vašim platnima i doprinosi magiji. Čini se da Vas boje
inspirišu podjednako, koliko i motivi na Vašim slikama?
Bojom sam
fasciniran od početka i verujem da je ona glavni pokretač pri doživljaju slike.
Kolor koji ne pripada realnom svetu, doprinosi da motiv postane čudnovat, izmešten
iz realnosti i smešten u drugu dimenziju, sanjanu. Ti neočekivani sudari boja i
način slikanja, koji sam razvijao, čine da slika deluje fluorescentno. Dok
slikam, želim da posmatrač dobije želju da zakorači u sliku i da se kreće
predelima mojih snova. Teme, odnosno motivi kojima se bavim, nisu traženi. Oni
su mi dati.
Pored ulja na
platnu, bavite se i crtežom i grafikom. Da li bi se moglo reći da je crtež
osnova Vašeg slikarstva i koja od pomenutih tehnika Vam je najbliža?
Boja je erotski
element slike, suprotno muževnom crtežu, koji ponekad ima nešto demonsko i
surovo. Crtež je moje utočiste i moja tvrdjava. Dosledni sam borac za dostojanstvo
crteža, kao samostalne, umetničke discipline.Volim tuš i pero. Rezanje papira
perom i slivanje tuša u tu razderotinu, asocira me na oplodnju i ljubavni čin. Čini
mi se da sam u crtežu postigao sve ono čemu sam težio i u slici, naravno
poštujući jezik crteža. Sa grafikom sam imao dosta uspeha i donela mi je dosta lepih susreta i iskustva,
pogotovu radeći ex libris.
Član ste
medjunarodne umetničke grupe Libellule, zahvaljujući čemu ste aktivno prisutni
i na evropskoj umetničkoj sceni. Kakva iskustva nosite sa inostranih izložbi i
kako strana publika reaguje na Vaše stvaralaštvo?
Već deset godina sam
član medjunarodne umetničke grupe LIBELLULE, koju je osnovao francuski slikar
Lukas Kandl. Često izlažemo po evropskim gradovima. Uvek krećemo od Pariza, sa
salona Comparaisons, koji se održava u Grand Palais-u. Grupa neguje sliku,
fantastično i vizionarsko slikarstvo, a naše radove je za ovih deset godina, videlo
preko pola miliona posetilaca. To je zvaničan podatak, jer se izložbe održavaju
u renomiranim galerijama i muzejima. Reakcije publike su veoma pozitivne. Boja
je element koji ih posebno fascinira i na koji izuzetno dobro reaguju.
Deo ste
umetničkog koncept – projekta „Fantastičnih šest“, koji pored Vas okuplja još
pet reprezentativnih umetnika. Kako je
došlo do te sinergije, ko je bio idejni tvorac i da li ćete nastaviti sa
zajedničkim izložbama po Srbiji?.
Projekat je
osmislila istoričar umetnosti Maja Živanović. Odabrano je šest slikara, a pored
mene, tu su Vladimir Dunjić, Sergej Aparin, Zoran Velimanović, Željko Tonšić i
Milan Tucović. Mi smo slikari koji se poznaju i poštuju, ali nikada nismo
zajedno izlagali. Očigledno je bila potrebna ženska energija da sve to osmisli
i realizuje ceo projekat. Na samom otvaranju izložbe u Kući legata u Beogradu,
bilo je 2000 posetilaca, a za dvadeset dana, izložbu je videlo preko 6000 ljudi.
Nakon Beograda, postavka je prikazana u Kragujevcu i Užicu, a s obzirom na
interesovanje, izlaganje ćemo verovatno nastaviti, kako u Srbiji, tako i u
inostranstvu. Publika voli dobru sliku, glad za njom će uvek postojati i ona
kao nosilac vizuelnih senzacija ne može da nestane.
Vaše slike se
nalaze u privatnim kolekcijama širom sveta, ali su, izmedju ostalog, i deo
stalnih postavki Narodnog muzeja u Beogradu, kao i Internacionalonog muzeja za
fantastičnu umetnost u Švajcarckoj. U kojoj meri su ovakve reference
podsticajne za umetnika?
Muzej za
fantastičnu umetnost Gruyeres u Švajcarskoj, otkupio je nekoliko mojih slika,
nakon samostalne izložbe koju sam tamo imao. Sada su u stalnoj postavci, izložene pored najvećih imena
svetskog slikarstva fantastike. U širem smislu, slobodno mogu da kažem da se moje slike nalaze na svim kontinentima. Takve stvari su veoma podsticajne, ispunjavaju
me zadovoljstvom i guraju napred. Važno je da nas uspeh ne uspava. Ne treba se
osvrtati, već samo ići napred. Na kamen koji se kotrlja, ne hvata se mahovina.
Spadate u
kategoriju veoma produktivnih slikara, ali upkos tome, niste upali u „zamku“
jednoličnosti i „već vidjenog“. Koliko je za umetnika važno da se menja,
napreduje i istražuje, a da opet ne ode previše daleko od svog prepoznatljivog
stila?
Jednom je jedan
od mojih profesora rekao: ,,Deco, nije važno ni da li ste dobri, bitno je da
ste prepoznatljivi“. Ali, to je samo jedan deo priče. Za slikara je neophodno
da poseduje sve elemente, kako bi opstao na likovnoj sceni. Ostati samo u
domenu svoje poetike i rukopisa, nije dovoljno. Važan je konstantan rad,
istraživanje, večita sumnja u ono što radite, želja ka napredovanju i menjanju...
Zlatni kavez je smrt za umetnika.
Umetnost, sama po
sebi, najčešće ne zahteva definiciju, ali kako bi Vi okarakaterisali sebe kao
umetnika i predstavili svoje stvaralaštvo nekome ko se prvi put susreće sa
Vašim opusom? Koja je poruka Vaše umetnosti?
Ja izbegavam reč
umetnik. Ranije, da bi se za nekog stvaraoca reklo da je umetnik, trebale su da
prodju decenije dokazivanja i stvaranja, dok se danas za mladog čoveka, koji je
tek završio studije, odmah kaže da je umetnik. Sve je urušeno i sve može da
prodje pod pojmom umetnosti. Ja to ne prihvatam. Izgubilo se ono što se nalazi
iznad racionalnog tumačenja dela, a to je ono što se oseća, što fascinira
posmatrača, što se nikakvim objašnjenjem ne može dokučiti. Želim da pravim
slike koje posmatrača uvlače u nove svetove, pružajući mu vizuelnu senzaciju i
lepotu, jer verujem u dobrotu, emociju i ljubav. Uveo sam magiju u svet boja,
misticizam i duhovnost u kolorističko, pri čemu su druge vrednosti ostale
netaknute, jer sliku koncipiram na akademskom mehanizmu.
Da li su u planu
nove izložbe u zemlji ili inostranstvu i kada će beogradska publika biti ponovo
u prilici da uživa u Vašoj zavodljivoj umetnosti fantastike?
Planova ima. Prva
izložba me očekuje već početkom novembra (10.11.2018.), u Modernoj galeriji u Valjevu. Čast mi
je i veliko zadovoljstvo što ću izlagati u galeriji koju je osnovao naš, ali i svetski
slikar Ljuba Popović. Biće to izbor mojih crteža i slika nastalih u proteklih
dvadeset godina. Pored toga, očekuju me i medjunarodni grupni nastupi, jer već
imam dogovorenih desetak izložbi po Evropi. Što se tiče samostalne izložbe u Beogradu,
ona će se dogoditi kada napravim novu seriju radova, a to kod mene ne ide baš
brzo...
BIOGRAFIJA
Željko Djurović je jedan od najuticajnih slikara fantastike na ovim
prostorima. Rodjen je 1956. godine u
Danilovgradu, a živi i stvara u Zemunu. Studije slikarstva, a potom i
postdiplomske studije, završio je na FPU u Beogradu. Član je ULUS-a i Ex-libris
društva Beograd, kao i internacionalne grupe umetnika LIBELLULE, Francuska. Zaposlen
je kao redovni profesor na FILUM-u u Kragujevcu, gde predaje crtanje i
slikanje. Iza njega su 42 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu. Izlagao
je u Medjunarodnom centru za fantastičnu umetnost, zamak Gruyeres, salonu
Comparaison, Grand Palais u Parizu, Muzeju fantastične umetnosti u Beču, a učestvovao
je i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti Du Fantastique au Visionnaire u Veneciji. Za
svoj likovni rad, dobio je 12 nagrada, a medju najznačajnijima su nagrada
fondacije ''M.C. Echer“ za ex libris i nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo
Kapor. Njegova dela se nalaze u brojnim muzejima u zemlji i inostranstvu, kao i
u privatnim kolekcijama širom sveta.
Monografije o autoru:
Željko Đurović, CRTEŽI-GRAFIKE-EX LIBRIS. Autori: Dejan Đorić, Vesna
Todorović, Zvonimir Osrečki, 2014; Izdavač Vizuelno, Beograd
Željko Đurović,
SLIKE. Autori: Ratko Božovićredovni profesor ,FILUM Kragujevac
Zvanični sajt
Željka Djurovića: www.zeljkodjurovic.com
*Tekst je objavljen u ONA Magazinu
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Željko Djurović
 |
| ONA Magazin |
Нема коментара:
Постави коментар