ArT&PoP: DRAGAN ĆIRKOVIĆ, slikar - (Ne)otkriveno umetničko blago

Negovanje, pa samim tim i očuvanje kulturnog nasledja, predstavlja izuzetno važan segment identiteta jednog naroda, ali u isto vreme i pojedinca. Nažalost, u čudnim i turbulentnim vremenima, kao što su ova danas, kultura i umetnost gube svoj primat. Umesto institucija, brigu o umetnicima i njihovoj zaostavštini, sve češće preuzima porodica ili pojedinci, čuvari tradicije i zaljubljenici u umetnost. Tako je u velikim sredinima, ali i u onim manjim, koje su često riznice darovitih stvaralaca i „skrivenog“ umetničkog blaga, koje se prenosi sa generacije na generaciju.

Dragan Ćirković

Takav slučaj je i sa Draganom Ćirkovićem (1909-1976), jednim od najznačajnijih čačanskih slikara XX veka, čija umetnost daleko prevazilazi lokalne okvire. U istoriji srpske moderne umetnosti, Ćirkovićevo stvaralaštvo je okarakterisano kao poetski realizam, a on kao slikar čežnje i nostalgije, melanholije nekog izgubljenog vremena, gradjanskih vrednosti, prisnosti i poštovanja medju ljudima. Skroman i dosledan svom intimističkom slikarskom izrazu, posvećeno je stvarao u svom rodnom gradu, bez potrebe da se dodvorava i koketira sa trendovima i velikim sredinama. No, iako tokom života nije stekao reputaciju svojih, po umetničkom izrazu, bliskih savremenika, poput Lubarde i Konjovića, Dragan Ćirković je iza sebe ostavio bogatu i vrednu kolekciju. Na značaj zaostavštine ovog umetnika, ukazali su neki od najuticajnijih likovnih kritičara i istoričara umetnosti, poput Slobodana Novakovića, Srete Bošnjaka, Dejana Djorića, kao i Djordja Kadijevića, koji je rekao: „Vreme koje nam se, bez razloga, čini nemilosrdno, ume da bude pravično prema zapostavljenim vrednostima. Čini se da ono sada sve više „radi“ za slikara Dragana Ćirkovića, koji već odavno nije medju nama, i „gura“ njegovo delo prema onom mestu koje mu pripada u srpskom i jugoslovenoskom slikarstvu“.

"Nostalgija"

Biografija Dragana Ćirkovića je podjednako poetična koliko i njegova umetnost. Rodjen u Čačku 1909. godine, u uglednoj gradjanskoj porodici, Ćirković je svoj umetnički dar počeo da iskazuje veoma rano. Od rodjenja uskraćen za čulo sluha, svoj fokus prebacuje na vizuelni doživljaj, što dodatno podstiče njegovu kreativnost, tako da već sa 15 godina počinje da pohadja privatne časove slikanja. Vodjen talentom, ubrzo odlazi u Beograd, gde upisuje Kraljevsku umetničku školu, a zatim i Viši akademski tečaj. Kolege na studijama su mu Ljubica Cuca Sokić, kao i drugi umetnici koji su kasnije ostavili trag u istoriji srpskog slikarstva. Talentovan, radoznao i vredan, Ćirković je tokom školovanja boravio i u Parizu, što je značajno doprinelo razvoju njegovog umetničkog stila. Uticaj Sezana, Van Goga, Matisa, ali i Šagala, kao pripadnika pariske škole, ubrzo će biti primetan na mnogim njegovim radovima. Po završetku studijskog boravka u Parizu, a potom i diplomiranja na Akademiji, u klasi slikara Ivana Radovića, 1938. godine, Dragan Ćirković, ipak odlučuje da se vrati Čačku i svojim korenima. Već 1939. godine, tamo priredjuje svoju prvu samostalnu izložbu, a kao prvi akademski slikar i pokretač likovnog života u gradu na Moravi, postaje prepoznatljiv i cenjen. Stari Čačani pamte njegov slikarski atelje, koji se nalazio na gradskom trgu, u sklopu porodične kuće, koji je uvek bio otvoren za prijatelje, radoznale prolaznike ili kupce. Ćirković je bio izuzetno posvećen svom radu, zaljubljen u platna i boje, neprekidno je slikao, organizovao izložbe, ali se bavio i vajanjem. Slikao je pejzaže, portrete, aktove, mrtvu prirodu, kao i različite gradske motive, interesantne ljude, neke sasvim posebne, ali i obične dogadjaje, pa se s pravom može reći i da je bio neprikosnoveni hroničar jednog grada, kao i vremena u kome je živeo. Zbog zaljubljenosti u grad iz koga je potekao i koji ga je u stvaralačkom smislu uvek iznova inspirisao, nazivali su ga „najčačanskijim umetnikom“. U tom smislu se posebno ističe i jedna od Ćirkovićevih poslednjih, a možda i najznačajnijih slika „Nostalgija“, koja je izraz njegovih dubokih emotivnih sećanja, ali i izvanredan sublimat njegovog celokupnog umetničkog izraza, koji je balansirao izmedju slikarstva, pozorišta, a u estetskom smislu, i filma. To svakako i ne čudi, ukoliko se uzme u obzir činjenica da je Dragan Ćirković bio i pozorišni čovek, koji je u nekadašnjem čačanskom Narodnom pozorištu, kao i KUD-u „Abrašević“ radio kao scenograf. Pored Čačka, Ćirkovića su inspirisali i drugi, naročito primorski gradovi. Medju njima se posebno izdvaja živopisni Piran, u kome je provodio svoja leta i koji je verno dočarao na brojnim platnima. To je faza Ćirkovićeve slikarske zrelosti i kreiranja drugačijeg, originalnog stila, kojim je, prema sopstvenom priznanju, u potpunosti bio zadovoljan. Pored svega navedenog, bogat stvaralački opus ovog umetnika, ne bi bio kompletan, ukoliko se ne pomene i njegov višegodišnji angažman u nedeljnom listu „Čačanski glas“, gde je ostavio značajan pečat kao karikaturista i ilustrator.

"Terasa"

Profesionalne reference Dragana Ćirkovića su brojne, ali je važno pomenuti da je bio član Društva likovnih umetnika zapadnog Pomoravlja i Društva likovnih umetnika Čačka, a član ULUS-a je postao 1963. godine. Svoje radove je izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama, a takodje je i dobitnik Oktobarske nagrade grada Čačka. Zbog izuzetnog doprinosa likovnoj sceni Srbije, ali i svom rodnom gradu, likovno udruženje „Risim“, svake godine dodeljuju nagradu, koja nosi ime Dragana Ćirkovića. Slike ovog umetnika, koji je umro 1976. godine u Čačku, nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama na prostorima bivše Jugoslavije, ali i u Nemačkoj, Americi, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj... Daleko veći broj radova, deo je umetnikove zaostavštine, koja se čuva u okviru Legata Dragana Ćirkovića, čiji su osnivači njegovi sinovi Dragić i Ljubiša.

Dragan Ćirković - autoportret

„Umetnička zaostavština našeg oca je izuzetno bogata i obuhvata oko 1000 eksponata. U okviru Legata raspolažemo sa oko 150 ulja na platnu, preko 100 akvarela, oko 300 crteža, grafika i aktova, 70 unikatnih skulptura, a tu su i brojne karikature i drugi radovi, slikani na lesonitu, šperploči i kartonu. Mnoge njegove slike se nalaze u privatnim kolekcijama, ali ima i oko 40 radova, koje je Opština Čačak svojevremeno poklanjala gradovima sa kojima se bratimila. Od svih njih, samo za jednu znam da se nalazi u Sloveniji, a drugima nisam uspeo da udjem u trag, jer ne postoji evidencija. Takodje je nestao i jedan od Titovih portreta, koje je moj otac radio, a za koji mislim da je bio jedan od najautentičnijih, jer sam imao priliku da vidim i radove drugih umetnika, koji su slikali Tita.“ – objašnjava jedan od osnivača Legata, Dragić Ćirković.

Dragan Ćirković sa sinovima Ljubišom i Dragićem

Dragić i Ljubiša nisu nasledili slikarski gen svog oca, ali ljubav i respekt prema umetnosti i kreativnom radu, svakako imaju. Obojica novinari, sa bogatim radnim iskustvom u medijima, ali i na poslovima organizacije i izdavaštva, želeli su da ime i stvaralaštvo svog oca sačuvaju od propadanja i zaborava. Oni se trude da kroz izložbe i druge dogadjaje, omoguće njegovoj umetnosti da i dalje živi.

"Ulična svetla"

„U Narodnom muzeju u Čačku, 2016. godine je prikazana velika retrospektivna izložba Dragana Ćirkovića, povodom 40 godina od njegove smrti. Organizovali smo je u saradnji sa čelnicima Muzeja i Zavičajnim društvom Čačani. Na izložbi je prikazano 55 slika i karikatura, tematski i stilski različitih, nastalih u periodu od 1927. – 1975. godine. Bila je to petnaesta izložba, koju smo brat i ja organizovali u poslednjih nekoliko decenija. Pored izložbi koje su prikazane u Čačku, u eminentinim izložbenim prostorima, poput Galerije „Nadežda Petrović“, Likovnog salona Doma kulture, Narodnog muzeja i Galerije „Risim“, bili smo inicijatori i dve izložbe u Beogradu, u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i u galeriji Biblioteke grada Beograda. U planu je da i ova poslednja retrospektivna izložba bude prikazana u Beogradu. Napomenuo bih da smo u okviru Legata objavili i dve luksuzne monografije, posvećene stvaralaštvu našeg oca, a tu su i brojni katalozi, koji prate svaku njegovu izložbu. Zadovoljstvo mi je da mogu da kažem su u okviru tih izdanja, pisanu reč o njegovom radu iznele i eminentne ličnosti poput Djordja Kadijevića, Srete Bošnjaka, Puriše Djordjevića, Sanje Domazet i drugih.“ – nastavlja svoje izlaganje Dragić Ćirković.

"Piran"

Naslednici Dragana Ćirkovića su posebno angažovani oko očuvanja slika i eksponata, od kojih je većina stara pedeset, sedamdeset, pa i više godina. To iziskuje trud, rad, vreme, posvećenost, ljubav, a na kraju i novac. Priznaju da to nije uvek jednostavno, jer iza Legata ne stoje institucije, brojni sponzori i donatori, već samo oni kao porodica, a ujedno i naslednici. Samim tim, slike se ne čuvaju u idealnim uslovima i u namenski predvidjenom prostoru, već u jednom delu porodične kuće. Ipak, Ćirkovići se nadaju da će doći trenutak kada će Legat dobiti adekvatne uslove i izložbeni prostor.

"Eho sveta"

„Brat i ja se trudimo da sačuvamo sve eksponate, kao i da ne prekidamo tradiciju izlaganja, jer smatramo da je Dragan Ćirković zaslužio da dobije adekvatno mesto u srpskom slikarstvu, ali i u svom rodnom gradu. Bilo je sugestija sa strane da prodam zaostavštinu i ostvarim značajnu zaradu, ali mene tako nešto ne zanima. Svestan sam i duboko verujem u kvalitet i vrednost očevog stvaralaštva. Zato se nadam da će umetnička zaostavština Dragana Ćirkovića dobiti odgovarajući prostor i stalnu postavku.“ – optimistički zaključuje naš razgovor Dragić Čirković.