Ne kaže se bez razloga, da umetnici čine svet
lepšim i boljim mestom. Zato su i susreti sa njma uvek drugačije i posebno
iskustvo. Izuzetak nije bio ni Vuk Vučković, mladi slikar, čiji je pogled na
svet obojen čitavim spektrom boja. O tome svedoče i njegove, sada već dobro
poznate slike gradova, koje privlače pažnju nesvakidašnjim koloritom, ali i
brojnim detaljima. Razgovaramo u njegovom ateljeu u Pančevu, kojim dominaraju
platna velikih dimenzija, ali i stvaralačka energija, koja se oseća na svakom
koraku. Uprkos brojnim izložbama, ali i značajnim priznanjima, koja su ga
svrstala u grupu najuspešnijih mladih srpskih slikara, Vuk sasvim mirno i
nepretenciozno govori o svojim uspesima. Fokusiran je na svoje stvaralaštvo, kao i na izložbu koja ga uskoro očekuje u Londonu. Ono što ga izdvaja od
većine umetnika, jeste spremnost i umeće da svoju umetnost poveže sa biznisom, dok
je njegova ambiciozna vizija budućnosti, stvaranje uspešne internacionalne
firme koja bi radila na promociji kulture i umetnosti.
 |
| Vuk Vučković |
Kada se rodila ljubav prema umetnosti i slikarstvu,
i kako je tekao Vaš razvojni put do upisa na FLU?
Oduvek sam voleo
da crtam i slikam. Meni je to išlo sasvim prirodno, tako da sam svoj talenat
prihvatio „zdravo za gotovo”, i čudio se ljudima koji misle da ne umeju da
slikaju. U gimnaziji sam
bio matematički smer, pa sam neke dosadne časove prekraćivao tako što sam puno
crtao. Ipak, u drugoj godini srednje škole sam svesno zavoleo umetnost i počeo
da se spremam za upis na likovnu akademiju.
Vaš pristup umetnosti i stvaranju, nije sasvim
klasičan. Karakterišu ga inovativnost, sloboda izraza, različiti stilovi.
Koliko je važno za umetnika da se menja, istražuje, bude drugačiji, pa i da
prevazilazi sebe?
Do sada sam svoju
umetnost probao da izvedem u svim dostupnim vizuelnim tehnikama i medijima,
tako da mi je to iskustvo dragoceno. Iskoristio sam priliku da tokom
školovanja, na vežbama, za relativno kratak vremenski priod, steknem veliku
bazu znanja, što mi je omogućilo da se sada igram stvarajući nešto novo. Mislim
da su za umetnika osobine poput znatiželje, inovativnosti i upornosti veoma važne.
Svakim radom se trudim da napredujem i jedino takmičenje sa samim sobom smatram
za dobru stvar.
Bavili ste se veoma interesantnim, hrabrim, pa i
provokativnim temama, posebno kroz izložbe „Scanman“, „Vreme je da se upoznamo,
onakvi kakvi stvarno jesmo“ i sl. Šta pokreće i motiviše Vaše stvaralaštvo i
kako definišete svoju umetnost?
Na mojim radovima
su iznešena moja razmišljana, pitanja ili osećanja. Često sam razmišljao o čovekovom
otuđenju od prirode, ekologiji, intimi, fetišu, seksualnosti, lepoti, ljubavi, pa
su to i bile glavne teme mojih radova. Tek kada poželim da se opustim od
razmišljana, moji radovi prenose samo osećanja. To su vizuelno zanimljive apstrakcije,
teško prevodive u reči.
Kako oko mladog umetnika vidi žensku lepotu danas?
Moram priznati da nisam fan većine današnjih trendova, kojima mnoge
devojke, zapravo sakrivaju sve ono što ih čini jedinstvenim. Lepotu žene vidim,
pre svega, u njenoj prirodnosti, karakteru, zdravom načinu života, obrazovanju.
Da li vas i
kako inspirišu žene?
U nekim mojim ranijim radovima, žena je bila velika inspiracija i gotovo
centrala figura. Trenutno to nije tako, ali postoji mnogo žena, pre svega iz
sveta umetnosti, čiji rad me inspiriše. Bridget Riley, Marina Abramović i Janis Joplin su samo neke od njih.
Posebnu, možda i najveću pažnju javnosti, privukli
ste svojim ciklusom „Gradovi“. Kako ste došli na ideju da slikate gradove i to
na jedan sasvim poseban, drugačiji i samo Vaš način?
Volim da putujem,
upoznajem druge gradove i kulture, a na ovaj način sam uspeo da to povežem i sa
svojom umetnošću. Seriju "Gradovi" sam započeo slikom Beograda. Nakon
dužeg vremena sam uzeo uljane boje u ruke, i ta promena mi je baš prijala. Cilj
mi je bio da izdvojim sve objekte koji su karakteristični za Beograd i prikažem
ovaj grad u njegovom najlepšem izdanju. Tek po završetku slike „Beograd“,
uvideo sam koliko mi je čitav taj proces prijao i pomislio sam da bi to mogla
biti serija, koja će pored srpskih gradova prikazati i neke svetske.
Osnovne karakteristike „Gradova“ su veliki
formati, bogat kolorit, ali i beskrajno mnogo panoramskih detalja, naslikanih
do perfekcije. Koliko je potrebno vremena, strpljenja i umeća da bi se
naslikala jedna takva slika?
S obzirom da na jednoj
slici radim preko 1000 sati, ne mogu biti lažno skroman. Potrebno je puno
kockica da se poklopi i prepreka da se sruši. U današnjem, sve ubrzanijem
vremenu, raditi slike sa ovoliko detalja je hrabrost, pa i ludost. Pored velike
upornosti, znanja i veštine, potrebno je i puno odricanja, podrške i ljubavi.
Takođe, da bi produkcija ovih radova bila moguća, neophodna su značajna finansijska
sredstva.
Vaše slike gradova, izazivaju veoma pozitivne
reakcije, dok je slika Beograda, čak uvrštena i medju zvanične suvenire
Beograda. Da li nameravate da nastavite da slikate gradove i koji je sledeći u
planu?
Nastavljam, nego
šta! Nedavno sam završio sliku "Chicago", u pripremi je London, a takodje planiram da naslikam i još neki srpski grad. Ova tema mi je veoma zanimljiva, tek sam počeo, imam još
puno toga da uradim. Slike iz ciklusa „Gradovi“ su svuda lepo dočekane i
doživljavaju neverovatan uspeh. Do sada su "Wolf Art" grafike, nastale
prema ovim slikama, dospele na sve strane sveta. Dopada mi se što moje slike na
jedan lep i zanimljiv način promovišu gradove i drago mi je što će mnogi stranci
imati priliku da putem njih saznaju nešto više o našoj zemlji.
Koji je vaš omiljeni kutak u Beogradu?
U fazi sam kad mnogo radim, pa većinu svog
vremena provodim u ateljeu, koji se nalazi u Pančevu. Beograd posećujem uglavnom
zbog kulturnih dešavanja. Najčešće su to izložbe u galerijama U10, Štab, Haos,
KCB, ULUS... Tamo srećem svoje drugare i kolege umetnike, a naši razgovori se
obično nastave u kafiću „Centrala” u Siminoj. Takođe, jako volim da odem i kod
Viktora u Ciglanu (Klub Ljubitelja Teške Industrije).
Već tokom studija ste počeli sa izlaganjem svojih
radova, a danas je iza Vas preko 110 grupnih i 18 samostalnih izložbi. Koliko
je organizacija izložbe važna, ali i zahtevna za mladog umetnika?
Izložbe su veoma
važne, kako za samog umetnika, tako i za zajednicu. One su, još uvek, neprevaziđen
vid promocije za umetnike. Nadam se da će tako i ostati, jer ništa ne može da zameni
iskustvo gledanja slike uživo. Ipak, prema mom dosadašnjem iskustvu, organizovanje
kvalitetne samostalne izložbe u Srbiji, veoma je zahtevno, u svakom smislu. Jedan
od razloga je i taj što su retke institucije koje raspolažu novcem potrebnim za
organizovanje izložbe, pa većinu troškova snosi umetnik.
U septembru Vas očekuje izložba u Londonu. Kako je
došlo do mogućnosti da se predstavite tamošnjoj publici?
Prijatno
me je iznenadio poziv jedne londonske galerije, sa kojom sam nedavno zapopočeo
saradnju, da učestvujem na njihovoj kolektivnoj izložbi, koja će se održati u
septembru. Predstaviću se slikom Londona, koju namenski radim, upravo tim
povodom. Sa zadovoljstvom sam prihvatio ovaj izazov i otpočeo istraživanje o
tom gradu. Nedavno sam završio skicu i sada uživam slikajući.
Veoma ozbiljno pristupate svom radu, ne samo u
kreativnom, već i u poslovom smislu. Da li je neophodno da umetnici danas budu
i dobri menadžeri, sa razradjenim biznis planom, ukoliko žele da plasiraju
svoju umetnost na pravi način?
Tajna je biti
kreativan u poslu, koliko i u samom stvaralaštvu. Nije neophodno biti dobar
menadžer, ako imate dobrog menadžera. U našoj zemlji, što se umetnosti tiče,
nedostaju mnogo potrebnije stvari, pa profesionalni umetnički menadžer zvuči
smešno. Ja sam to prihvatio odavno kao sastavni deo posla, a mogu da zahvalim i
mojoj devojci, koja na sebe polako preuzima sve veći deo ovog posla. Pre dve
godine, osnovali smo umetnički studio pod nazivom „Wolf Art“ . Trenutno honorarno
angažujemo ljude koji nam pomažu prilikom produkcije, ali planiramo da timu
priključimo i još nekoliko stalno zaposlenih ljudi. Cilj nam je da moje vreme i
energiju preusmerimo samo na slikanje, a da bi se to ostvarilo, dobar biznis
plan je neophodan.
Svrstavaju Vas u grupu najdarovitijih i svakako
najperspektivnijih mladih srpskih slikara. Koliko takva kategorizacija znači i
u kojoj meri Vas obavezuje?
Znači puno, ali nije
nezasluženo. Ništa me ne obavezuje, ja to tako moram da radim.
Da li je teško biti umetnik u Srbiji i gde i kako
vidite sebe u budućnosti?
U Srbiji je
verovatno, „srednje teško“ biti umetnik, kada se uzme u obzir ceo svet. Sebe u budućnosti
vidim pomalo u svim gradovima koje sam naslikao.
Kada će publika u Srbiji, odnosno Beogradu, imati priliku da uživo vidi Vaše radove?
U toku su
pripreme za moju samostalnu izložbu u Beogradu. Otvaranje je zakazano za 14.
oktobar, u Galeriji "Štab". Dugo nisam izlagao u Beogradu i veoma se radujem
ovom događaju.
*Tekst je objavljen u magazinu "Lepota&Zdravlje"
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Milan
Kolarski i V.V. privatna arhiva
 |
| Lepota & Zdravlje |
