ArT&PoP: VUK VUČKOVIĆ - Gradovi kao inspiracija

Ne kaže se bez razloga, da umetnici čine svet lepšim i boljim mestom. Zato su i susreti sa njma uvek drugačije i posebno iskustvo. Izuzetak nije bio ni Vuk Vučković, mladi slikar, čiji je pogled na svet obojen čitavim spektrom boja. O tome svedoče i njegove, sada već dobro poznate slike gradova, koje privlače pažnju nesvakidašnjim koloritom, ali i brojnim detaljima. Razgovaramo u njegovom ateljeu u Pančevu, kojim dominaraju platna velikih dimenzija, ali i stvaralačka energija, koja se oseća na svakom koraku. Uprkos brojnim izložbama, ali i značajnim priznanjima, koja su ga svrstala u grupu najuspešnijih mladih srpskih slikara, Vuk sasvim mirno i nepretenciozno govori o svojim uspesima. Fokusiran je na svoje stvaralaštvo, kao i na izložbu koja ga uskoro očekuje u Londonu. Ono što ga izdvaja od većine umetnika, jeste spremnost i umeće da svoju umetnost poveže sa biznisom, dok je njegova ambiciozna vizija budućnosti, stvaranje uspešne internacionalne firme koja bi radila na promociji kulture i umetnosti.

Vuk Vučković

Kada se rodila ljubav prema umetnosti i slikarstvu, i kako je tekao Vaš razvojni put do upisa na FLU?

Oduvek sam voleo da crtam i slikam. Meni je to išlo sasvim prirodno, tako da sam svoj talenat prihvatio „zdravo za gotovo”, i čudio se ljudima koji misle da ne umeju da slikaju. U gimnaziji sam bio matematički smer, pa sam neke dosadne časove prekraćivao tako što sam puno crtao. Ipak, u drugoj godini srednje škole sam svesno zavoleo umetnost i počeo da se spremam za upis na likovnu akademiju.

Vaš pristup umetnosti i stvaranju, nije sasvim klasičan. Karakterišu ga inovativnost, sloboda izraza, različiti stilovi. Koliko je važno za umetnika da se menja, istražuje, bude drugačiji, pa i da prevazilazi sebe?

Do sada sam svoju umetnost probao da izvedem u svim dostupnim vizuelnim tehnikama i medijima, tako da mi je to iskustvo dragoceno. Iskoristio sam priliku da tokom školovanja, na vežbama, za relativno kratak vremenski priod, steknem veliku bazu znanja, što mi je omogućilo da se sada igram stvarajući nešto novo. Mislim da su za umetnika osobine poput znatiželje, inovativnosti i upornosti veoma važne. Svakim radom se trudim da napredujem i jedino takmičenje sa samim sobom smatram za dobru stvar.

Bavili ste se veoma interesantnim, hrabrim, pa i provokativnim temama, posebno kroz izložbe „Scanman“, „Vreme je da se upoznamo, onakvi kakvi stvarno jesmo“ i sl. Šta pokreće i motiviše Vaše stvaralaštvo i kako definišete svoju umetnost?

Na mojim radovima su iznešena moja razmišljana, pitanja ili osećanja. Često sam razmišljao o čovekovom otuđenju od prirode, ekologiji, intimi, fetišu, seksualnosti, lepoti, ljubavi, pa su to i bile glavne teme mojih radova. Tek kada poželim da se opustim od razmišljana, moji radovi prenose samo osećanja. To su vizuelno zanimljive apstrakcije, teško prevodive u reči.

Kako oko mladog umetnika vidi žensku lepotu danas?

Moram priznati da nisam fan većine današnjih trendova, kojima mnoge devojke, zapravo sakrivaju sve ono što ih čini jedinstvenim. Lepotu žene vidim, pre svega, u njenoj prirodnosti, karakteru, zdravom načinu života, obrazovanju.

Da li vas i kako inspirišu žene?

U nekim mojim ranijim radovima, žena je bila velika inspiracija i gotovo centrala figura. Trenutno to nije tako, ali postoji mnogo žena, pre svega iz sveta umetnosti, čiji rad me inspiriše. Bridget Riley, Marina Abramović i Janis Joplin su samo neke od njih.

Posebnu, možda i najveću pažnju javnosti, privukli ste svojim ciklusom „Gradovi“. Kako ste došli na ideju da slikate gradove i to na jedan sasvim poseban, drugačiji i samo Vaš način?

Volim da putujem, upoznajem druge gradove i kulture, a na ovaj način sam uspeo da to povežem i sa svojom umetnošću. Seriju "Gradovi" sam započeo slikom Beograda. Nakon dužeg vremena sam uzeo uljane boje u ruke, i ta promena mi je baš prijala. Cilj mi je bio da izdvojim sve objekte koji su karakteristični za Beograd i prikažem ovaj grad u njegovom najlepšem izdanju. Tek po završetku slike „Beograd“, uvideo sam koliko mi je čitav taj proces prijao i pomislio sam da bi to mogla biti serija, koja će pored srpskih gradova prikazati i neke svetske.

Osnovne karakteristike „Gradova“ su veliki formati, bogat kolorit, ali i beskrajno mnogo panoramskih detalja, naslikanih do perfekcije. Koliko je potrebno vremena, strpljenja i umeća da bi se naslikala jedna takva slika?

S obzirom da na jednoj slici radim preko 1000 sati, ne mogu biti lažno skroman. Potrebno je puno kockica da se poklopi i prepreka da se sruši. U današnjem, sve ubrzanijem vremenu, raditi slike sa ovoliko detalja je hrabrost, pa i ludost. Pored velike upornosti, znanja i veštine, potrebno je i puno odricanja, podrške i ljubavi. Takođe, da bi produkcija ovih radova bila moguća, neophodna su značajna finansijska sredstva.

Vaše slike gradova, izazivaju veoma pozitivne reakcije, dok je slika Beograda, čak uvrštena i medju zvanične suvenire Beograda. Da li nameravate da nastavite da slikate gradove i koji je sledeći u planu?

Nastavljam, nego šta! Nedavno sam završio sliku "Chicago", u pripremi je London, a takodje planiram da naslikam i još neki srpski grad. Ova tema mi je veoma zanimljiva, tek sam počeo, imam još puno toga da uradim. Slike iz ciklusa „Gradovi“ su svuda lepo dočekane i doživljavaju neverovatan uspeh. Do sada su "Wolf Art" grafike, nastale prema ovim slikama, dospele na sve strane sveta. Dopada mi se što moje slike na jedan lep i zanimljiv način promovišu gradove i drago mi je što će mnogi stranci imati priliku da putem njih saznaju nešto više o našoj zemlji.

Koji je vaš omiljeni kutak u Beogradu?

U fazi sam kad mnogo radim, pa većinu svog vremena provodim u ateljeu, koji se nalazi u Pančevu. Beograd posećujem uglavnom zbog kulturnih dešavanja. Najčešće su to izložbe u galerijama U10, Štab, Haos, KCB, ULUS... Tamo srećem svoje drugare i kolege umetnike, a naši razgovori se obično nastave u kafiću „Centrala” u Siminoj. Takođe, jako volim da odem i kod Viktora u Ciglanu (Klub Ljubitelja Teške Industrije).

Već tokom studija ste počeli sa izlaganjem svojih radova, a danas je iza Vas preko 110 grupnih i 18 samostalnih izložbi. Koliko je organizacija izložbe važna, ali i zahtevna za mladog umetnika?

Izložbe su veoma važne, kako za samog umetnika, tako i za zajednicu. One su, još uvek, neprevaziđen vid promocije za umetnike. Nadam se da će tako i ostati, jer ništa ne može da zameni iskustvo gledanja slike uživo. Ipak, prema mom dosadašnjem iskustvu, organizovanje kvalitetne samostalne izložbe u Srbiji, veoma je zahtevno, u svakom smislu. Jedan od razloga je i taj što su retke institucije koje raspolažu novcem potrebnim za organizovanje izložbe, pa većinu troškova snosi umetnik.

U septembru Vas očekuje izložba u Londonu. Kako je došlo do mogućnosti da se predstavite tamošnjoj publici?

Prijatno me je iznenadio poziv jedne londonske galerije, sa kojom sam nedavno zapopočeo saradnju, da učestvujem na njihovoj kolektivnoj izložbi, koja će se održati u septembru. Predstaviću se slikom Londona, koju namenski radim, upravo tim povodom. Sa zadovoljstvom sam prihvatio ovaj izazov i otpočeo istraživanje o tom gradu. Nedavno sam završio skicu i sada uživam slikajući.

Veoma ozbiljno pristupate svom radu, ne samo u kreativnom, već i u poslovom smislu. Da li je neophodno da umetnici danas budu i dobri menadžeri, sa razradjenim biznis planom, ukoliko žele da plasiraju svoju umetnost na pravi način?

Tajna je biti kreativan u poslu, koliko i u samom stvaralaštvu. Nije neophodno biti dobar menadžer, ako imate dobrog menadžera. U našoj zemlji, što se umetnosti tiče, nedostaju mnogo potrebnije stvari, pa profesionalni umetnički menadžer zvuči smešno. Ja sam to prihvatio odavno kao sastavni deo posla, a mogu da zahvalim i mojoj devojci, koja na sebe polako preuzima sve veći deo ovog posla. Pre dve godine, osnovali smo umetnički studio pod nazivom „Wolf Art“ . Trenutno honorarno angažujemo ljude koji nam pomažu prilikom produkcije, ali planiramo da timu priključimo i još nekoliko stalno zaposlenih ljudi. Cilj nam je da moje vreme i energiju preusmerimo samo na slikanje, a da bi se to ostvarilo, dobar biznis plan je neophodan.

Svrstavaju Vas u grupu najdarovitijih i svakako najperspektivnijih mladih srpskih slikara. Koliko takva kategorizacija znači i u kojoj meri Vas obavezuje?

Znači puno, ali nije nezasluženo. Ništa me ne obavezuje, ja to tako moram da radim.

Da li je teško biti umetnik u Srbiji i gde i kako vidite sebe u budućnosti?

U Srbiji je verovatno, „srednje teško“ biti umetnik, kada se uzme u obzir ceo svet. Sebe u budućnosti vidim pomalo u svim gradovima koje sam naslikao.

Kada će publika u Srbiji, odnosno Beogradu, imati priliku da uživo vidi Vaše radove?

U toku su pripreme za moju samostalnu izložbu u Beogradu. Otvaranje je zakazano za 14. oktobar, u Galeriji "Štab". Dugo nisam izlagao u Beogradu i veoma se radujem ovom događaju.