ArT&PoP: LICIDER NA DAR

Liciderska srca su od davnina činila prepoznatljivu ikonografiju vašara i drugih etno manifestacija. Crvena, ukrašena raznobojnim, najčešće floralnim detaljima, sa ogledalcem na sredini, izazivala su pažnju, kako dece, tako i odraslih. Momci su ih, tradicionalno poklanjali devojkama, izražavajući tako svoju naklonost i ljubav, dok su najmladji bili privučeni njihovom koloritnom estetikom. Danas, liciderska srca, možda nemaju tu vrstu važnosti kao nekada, ali su i dalje prisutna kao prepoznatljiv etno detalj i atraktivan suvenir.

Nedaleko od centra Vrnjačke Banje, nalazi se radionica za izradu liciderskih srca „Licider na dar“, koja je ovu vrstu proizvoda podigla na jedan novi, moderniji i viši nivo. Reč je o porodičnoj manufakturi, koja je započela svoj razvoj pre sedam godina, da bi danas, zahvljajući posvećenosti, radu, istrajnosti, ali i viziji, postala jedna od najpoznatijih radionica u Srbiji, kada je reč o ovoj vrsti proizvoda. Poseban kuriozitet, ali i zanimljivost u ovoj priči je činjenica, da je vlasnik i osnivač brenda „Licider na dar“, trideset trogodišnji Djorjde Petrović, zvanično najmladji majstor ovog starog, ali danas, sve redjeg zanata.

„Uvek sam se bavio nekom vrstom proizvdonje. Prvo uz oca, koji je u svojoj tadašnjoj radionici šio trenerke i torbe, da bih kasnije sa bratom od strica, započeo proizvodnju suvenira, u vidu plišanih srca sa različitim porukama i natpisima. Na ideju da probam da pokrenem proizvodnju liciderskih srca, došao sam sasvim slučajno. To je vrsta zanata koja je u Srbiji skoro izumrla, a ja sam hteo da ga vratim na mesto koje mu pripada“ – započinje svoju priču Djordje.

Djordje Petrović

Dok sedimo u prostranom i prijatnom radnom prostoru, okruženi liciderskim srcima različitih veličina i boja, Djordje se priseća, ne baš lakih početaka svoje liciderske avanture, kada o ovom poslu nije znao gotovo ništa. Za razliku od drugih, koji su ovakve ili slične zanate dobijali u nasledje, praćeno recepturama i drugim savetima, Djorjde je bio izuzetak, koji je, u realizaciji svoje ideje, mogao da se osloni isključivo na sebe. Samouk, počeo je da se informiše putem Interneta, da pronalazi i isprobava recepte, siguran da će vremenom doći do adekvatne recepture za izradu i ukrašavanje liciderskih srca.

„Smesu za ukrašavanje, nalik gušćem šlagu, usavršio sam sam. Kao i testo. Godinama sam istraživao i usavršvao recepte, kako bih dobio najbolju moguću smesu. Na početku su velike količine testa i drugih materijala završavale u kontejneru, jer nisu zadovoljavale kriterijume i kvalitet kome sam težio. Čak i danas, iako sam zadovoljan rezultatima, i dalje se trudim da menjam i unapredjujem recepture, kako bi kvalitet proizvoda bio na zavidnom nivou”.

Iako je aktivno uključen u kompletan proces proizvodnje, Djordjeva uska specijalnost je ukrašavanje liciderskih srca, koje oslikava sa neverovatnom lakoćom i uživanjem. Ipak, interesantno je da se do početka bavljanja ovim poslom, nikada nije bavio crtanjem, čak ni iz hobija.

“Nikada se nisam bavio crtanjem, slikanjem ili nečim sličnim. Čak me to ranije nije ni privlačilo. Ali očigledno sam taj kreativni dar nosio u sebi, a da ga nisam bio ni svestan. Danas uživam u tome i sve ukrase koje vidite na srcima, uradio sam sam. Svaki dan oslikavam srca po nekoliko sati, a kada se radi o velikim količinama, moj radni dan traje od 10-12 sati. Ideje za ukrašavanje pronalazim na Internetu, a trudim se da osmislim i plasiram i nešto svoje. Kod narudžbina, sledim želje klijenata i u dogovoru sa njima realizujem motive."

Svesrdnu podršku, ali i pomoć u poslu, Djordje ima od svojih roditelja, majke Djurdjice i oca Dragana, koji mu pomažu oko izrade testa, pečenja ili farbanja, što značajno olakašava proces proizvodnje, naročito kod većih narudžbina. Po potrebi, ovoj porodičnoj manufakturi se priključuje i još par žena, zaposlenih na njihovim prodajnim štandovima, jer da bi se običan komad testa pretvorio u atraktivan i prepoznatljiv suvenir, potrebno je puno rada, vremena, strpljenja i svakako talenta. O načinu pripreme i materijalima potrebnim za izradu liciderskih srca, Djordje kaže:

„Za izradu liciderskih srca ne postoje nikakvi posebni alati, uglavnom je to standardni kolačarski pribor, oklagije, modle, špircevi za torte i sl. Sve se radi ručno, na tradicionalan način, pa je tako i svako srce unikat. Testo se umesi, potom tanko razvuče i iseče kalupima različitih oblika (srce, kućica, detelina, sova i sl.) Pečenje traje 10-ak minuta, nakon čega kolačići idu na sušenje, koje traje pet dana. Na red dolazi bojenje osnove, u tradicionalnu crvenu ili neku drugu boja, koja takodje mora da se suši narednih pet dana. Tek nakon toga, počinjem sa ukrašavanjem, koje uglavnom radim serijiski, za veće količine. Takodje, sušenje je i tu neophodno, ali traje nešto kraće, dva do tri dana. Uglavnom, za kompletnu izradu licidereskog srca, potrebno je od 10 – 15 dana, zavisno od vremenskih uslova. Speicifičnost ovih proizvoda je i u tome sto su kompletno jestivi, iako to nije uvek slučaj sa liciderskim srcima. Ipak, kako u ovom, tako i u većini drugih slučajeva, njihova osnovna namena jeste da budu suveniri, ukrasi i pokloni koji se čuvaju. Kao takva, liciderska srca imaju veoma dug rok trajanja. Štaviše, spakovana u celofan i čuvana u kući, mogu da traju 40, pa i više godina, a da se ne promene.“

Zahvaljujući kvalitetu i atraktivnom dizajnu, liciderska srca iz radionice „Licider na dar“, brzo su postala poznata širom Srbije. Narudžbine stižu sa svih strana, ali najviše iz Beograda. Mladenci ih naručuju za goste na venčanjima, firme povodom proslava značajnih jubileja i sl. Ukrašena i ispisana prema željama klijenata, srca spakovana u posebno dizajnirana pakovanja, predstavljaju simbolične, ali i nesvakidašnje poklončiće, kojima se svi raduju. U atraktivnost i „šarenu lepotu“ ovog suvenira, imale su priliku da se uvere i mnoge domaće, pa i strane javne ličnosti, poput Novaka Djokovića ili prinčevskog para Karadjordjević. Princ Aleksandar i njegova supruga Princeza Katarina, bili su toliko oduševljeni liciderskim srcima, koje su, prilikom svog boravka u Vrnjačkoj Banji, dobili od Djordja Petrovića, da su mu poslali i ljubazno pismo zahvalnosti. Ipak, posebno je interesantan slučajni susret sa modnim dizajnerom, srpskog porekla Džordžom Stajlerom, koji je ova liciderska srca odveo na modne piste i tako ih predstavio svetu.

„Modni kreator Džordž Stajler je boravio u Vrnjačkoj Banji, video naš štand na šetalištu i veoma mu se dopalo to što radimo. Rekao nam je da bi voleo da naša liciderska srca prikaže u okviru svoje modne kolekcije i tako smo napravili saradnju. Naša srca su bila promovisana i podeljena VIP zvanicama na njegovim revijama, na Nedeljama mode u Holandiji, Londonu, Beogradu, kao i na drugim mestima. Svi koji su ih videli, bili su oduševljeni...“

Asortiman radionice „Licider na dar“, se konstantno usavršava i dopunjuje. Pored liciderskih srca različitih veličina, stilova i boja, u ponudi su i kućice, opanci, pečurke, deteline, sove i drugi ukrasi, napravljeni u istom stilu. Ovi autentični suveniri se prave u vidu magneta, bedževa, ali i božičnih i novogodišnih ukrasa ili venčića. Kupcima su dostupni na štandu u Vrnjačkoj Banji, u ekskluzivnim prodavnicama suvenira, kao i putem FB strane i sajta www.liciderskosrce.rs .

Želje i planovi Djordja Petrovića su da u budućnosti nastavi sa razvojem započetog posla, a možda i da pokrene proizvodnju medenjaka. S obzirom da je 2010. godine, UNESCO stavio liciderska srca na listu nematerijalne svetske baštine u Evropi, završavamo našu posetu ovoj radionici, čvrsto uvereni da naši ljubazni i vredni domaćini, kao i njihov brend „Licider na dar“, imaju svetlu budućnost.