Retke su ličnosti koje već tokom života dostignu kultni status. Jedna od
onih kojima je to pošlo za rukom je Dajana, Princeza od Velsa, žena koja je
prkosila dvorskim pravilima, bila „otpadnik” od krune, ali pripadnik i
miljenica naroda. Svoj život je okončala pre 20 godina, pod tragičnim
okolnostima, ali lik i delo, najvoljenije princeze u modernoj istoriji
britanske monarhije, ni danas ne prestaju da izazivaju interesovanje.
Dajana Frensis Spenser, rodjena je 1. jula 1961. godine, u Park Hausu, na
kraljičinom imanju u Norfolku, u Engleskoj. Bila je treća, najmladja ćerka
grofa Edvarda Spensera i njegove supruge Frensis, koji su kasnije dobili i sina
Čarlsa. Njena porodica je bila u srodstvu sa nebrojenim aristokratskim kućama,
uključujući i krvne veze sa uglednim američkim porodicama, pre svih
Rokfelerovima. Bliska povezanost sa dvorom Vindzorovih, datirala je još iz
davne prošlosti. Pored zajedničkih predaka, pre svih kralja Džejmsa I, prvog
kralja Engleske i Škotske, Dajanina porodica je imala dug istorijat služenja
monarsima. To nasledje nije zaobišlo ni njenog oca koji je bio dvoranin kralja
Džordža VI i Kraljice Elizabete, dok su njene bake pripadale unutrušnjem krugu
dvora i bile bliske prijateljice Kraljice Majke. Sve to je uslovilo da Dajana
od najranijeg detinjstva bude u kontaktu sa kraljevskom porodicom. Igrala se sa
kraljevskom decom i provodila praznike u kraljevskoj rezidenciji, iako nikada u
tome nije preterano uživala. Atmosfera koja je vladala na dvoru, činila joj se
prilično napetom i čudnom, što njenom slobodnom duhu, ni tada nije prijalo.
Kada je imala šest godina, Dajanini roditelji odlučuju da se razvedu. Njena
majka, odlazi da živi sa Piterom Šand Kitom, tajkunom u proizvodnji tapeta, a u
isto vreme pokreće i parnicu protiv bivšeg muža, kako bi dobila strateljstvo
nad decom. Medjutim, zahvaljujući svedočenju svoje majke, Dajanine bake, koja
nije opravdavala ćerkinu preljubu, sud donosi odluku da Dajana i njen mladji
brat pripadnu ocu. Dajana svoje detinjstvo ne pamti kao naročito srećno. Teško
je podnela razvod svojih roditelja, konstantno tragajući za ljubavlju i
toplinom, što će ostati da je prati tokom celog života.
Nakon smrti njenog dede Alberta, njen otac nasledjuje titulu Erla i tako
postaje Edvard Erl Spenser VIII, dok je Dajana zvanično ponela titulu Lejdi.
Tako, posle 13 godina provedenih u Norfloku, Lejdi Dajana se sa ocem i bratom
seli u Altorp, gde se nalazila porodična kuća Spenserovih, velelepno zdanje,
izgradjeno još u XVI veku. Samo godinu dana kasnije, njen otac se ženi sa
Rejni, ćerkom čuvene novelistkinje Barbare Kartland. Bilo je to veliko
razočaranje za Dajanu, koja je otvoreno pokazivala netrpeljivost prema svojoj
maćehi. Smatrala je da ona želi da iskoristi njenog oca, ali više od svega,
plašila se da će joj nova žena u očevom životu, preoteti njegovu ljubav.
Bile su to godine koje je Dajana provela u putovanjima s kraja na kraj
zemlje, provodeći vreme kod oca, ali i kod svoje majke, koja se u medjuvremenu
odselila u Glazgov, u Škotsku. Paralelno sa tim, išla je u školu, ali nije bila
naročito dobar djak. Bila je odlična u većini sportova, kao i u muzici i plesu,
dok je u drugim predmetima, bila jedva osrednja. U 16-oj godini je čak i
napustila školu, ali je već sledeće godine roditelji šalju u Švajcarsku, gde,
ipak završava svoje obrazovanje.
Po povratku iz Švajcarske, sa tek navršenih 18 godina, Dajana u Londonu,
iznajmljuje stan u kome živi sa još tri cimerke. Pokušala je da studira ples,
za koji je imala dara, ali je odustala jer nije želela da se nosi sa sitnim
nameštaljkama i gleda kako napredaju manje talentovani od nje. Kako je oduvek
volela decu, u početku se izdržavala radeći kao bebisiterka, da bi nešto
kasnije uspela da se zaposli kao negovateljica u obdaništu, gde je i radila sve
do udaje.
Princa Čarlsa je poznavala još od detinjstva, ali prvi ozbiljniji kontakt,
ostvarili su po njenom povratku iz Švajcarske. Iako se u to vreme Čarls
povremeno vidjao sa Dajaninom sestrom, Lejdi Sarom, nije ostao imun na Dajaninu
pojavu. Ipak, sve se završilo samo na obostranim simpatijama. Tek dve godine
kasnije, Dajanina baka i Kraljica Majka, uspevaju da spoje budući prinčevski
par. Kako je Čarls već uveliko bio zagazio u četvrtu deceniju, dvor je
insistirao na ženidbi, tim pre što nisu odobravali njegov imidž „raskalašnog
plejboja”. S druge strane, Dajana se svojim poreklom, ali i drugim odrednicama
uklapala u adekvatnu sliku buduće princeze, pa je tako, nakon njihovog kratkog
zabavljanja, u februaru 1981. godine, objavljena i zvanična veridba. Tom
prilikom, Dajana i Čarls su se prvi put zajedno pojavili u javnosti, što je
ujedno bila i najava njihovog venčanja, zakazanog za leto iste godine.
Princ Čarls i Lejdi Dajana, venačali su se 29. jula 1981. godine, u
Londonu, u katedrali Sent Pol. Glamuroznoj ceremoniji, prisustvovalo je 3500
uglednih zvanica, a posredstvom direktnog TV prenosa, ovaj istorijski dogadjaj
pratili su i milioni gledalaca širom sveta. Bio je to jedan od najgledanijih TV
prenosa, ikada! Udajom za naslednika engleske krune, Dajana je ponela titulu
Njenog Kraljevskog Visočanstva, Princeze od Velsa i tako postala treća
najvažnija, ženska kraljevska ličnost u Velikoj Britaniji. U rangu ispred nje,
bile su samo Kraljica Elizabeta II i Kraljica Majka.
Upravo od momenta venčanja, Dajana je od skromne i stidljive devojke,
započela i svoju vizuelnu transformaciju, postajući vremenom jedna od vodećih
dama od stila. Pre udaje za Čarlsa, oblačila se jednostavno i prilično
konzervativno, noseći odeću neupadljivih boja. Iako lepa, kao da nije bila
svesna svoje ženstvenosti ili bar nije imala dovoljno samopouzdanja kako bi sebe
iskazala na pravi način. Svoj prvi ozbiljniji susret sa modom, imala je
neposredno pred venčanje, kada je telefonom kontaktirala Anu Harvej, tadašnju
urednicu Voga, zamolivši je da joj pomogne u odabiru venčanice i prateće
garderobe. Shvatajući to kao veliki kompliment, ali i izazov, Harvejeva okuplja
tim dizajnera, sa kojima vrlo studiozno kreće u planiranje imidža buduće
princeze. Prve naručene komade garderobe, bledoružičastu šifonsku bluzu i
suknju, kreirali su Dejvid i Elizabet Emanuel, koji su bili zaduženi i za
dizajn čuvene venačnice. Bila je to jedna od najglamuroznijih i najskupljih
venčanih haljina ikada napravljenih! Zamišljena veoma romantično, venčanica je
bila bogato ukrašena najfinijom svilom, starom čipkom, kao i ručno ušivenim
biserima, kojih je bilo čak 10.000. Najefektniji, ali i najosporavaniji detalj,
bio je 25 metara dug veo, koji je upravo zbog svoje masivnosti jedva stao u
svečanu kočiju, kojom se buduća princeza dovezla do crkve. Ipak, čak ni blago
izgužvani veo nije mogao da pokvari utisak, koji je Dajana ostavila, svojom
celokupnom pojavom. Iako i dalje stidljiva, Dajana je imala dostojanstveno držanje
i zračila suptilnim šarmom, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Bukvalno
preko noći, postala je miljenica nacije, ali i jedna od planetarno
napopularnijih kraljevskih ličnosti!
Iako brojne činjenice ukazuju na to da je Dajanin i Čarlsov brak zapao u
krizu samo nekoliko meseci nakon raskošnog venačanja, njihove izjave i
pojavljivanja u javnosti, nisu ukazivale na postojanje problema. A njih je
svakako bilo... Dajana je prezirala kruta dvorska pravila, trudeći se da im se
suprotstavi, kad god bi joj se za to ukazala prilika. Neposredno pred rodjenje
prvog sina, princa Vilijema, otvoreno se usprotivila vekovnoj tradiciji,
odbijajući da se porodi u Bakingemskoj palati i insistirajući na porodjaju u
bolnici. Iako nikome nije tolerisala neposlušnost, kraljica Elizabeta je bila
primorana da da svoj pristanak, kako bi sačuvala „mir u kući”. Medjutim, to je
bio samo početak nesugasica, koje su se odvijale u trouglu Dajana – Čarls –
Kraljica. Iskrena, emotivna i nadasve svoja, teško se uklapala u sredinu u
kojoj se odsustvo emocija, gotovo podrazumevalo. Prezirala je hladne hodnike
Bakingemske palate, pronalazeći zadovoljstvo i toplinu jedino u ulozi majke,
kojoj je bila iskreno posvećena.
Boljem odnosu sa mužem, kao i nezaobilaznom kraljicom, nije doprinelo čak
ni rodjenje njihovog drugog sina, princa Henrija. Umesto toplih reči podrške,
zamerali su joj na preteranoj pažnji koju je iskazivala kao majka, smatrajući
da takav način vaspitanja nije adekvatan za buduće naslednike krune. Dajana se
tome žestoko protivila, odbijajući da njeni sinovi rastu bez majčinske ljubavi,
okruženi strogim vaspitačima i livrejisanom poslugom. Borila se za svoje
stavove i prava, ne pristajući da bude samo dekor na dvoru, iako je to dovodilo
do sve veće netrpeljivosti, pre svega u odnosu sa kraljicom.
Nasuprot porodičnim problemima, princeza Dajana je van dvora bila nešto
sasvim drugo – voljena princeza! Uživala je gotovo neverovatnu popularnost u
narodu, izazivajući ovacije, gde god da se pojavljivala. Voleli su kod nje,
upravo ono što su joj na dvoru zamerali – iskreno pokazivanje osećanja. Ljudi
su verovali onome što ona govori i bili sigurni da u njenim javnim nastupima
nema glume. Zračila je izuzetnom harizmom i lepotom, baziranoj pre svega na
šarmu, ali i toplini, pa i izvesnoj stidljivosti, koju je posedovala.
Dostojanstveno je pratila Čarlsa na njegovim turnejama po Australiji, Brazilu,
Japanu, Španiji i ostalim delovima sveta, osvajajući nepodeljene simpatije.
Paralelno sa tim, bila je i redovan posetilac značajnih muzičkih i sportskih dogadjaja,
na kojima je posebno uživala, ostvarujući prava prijateljstva sa velikim
svetskim zvezdama. Svaki njen gest, privlačio je mnogo veću pažnju, nego što je
to bio slučaj sa bilo kojim drugim članom kraljevske porodice. Kraljica nije
baš blagonaklono gledala na njenu izrazitu omiljenost u narodu, ali je u
momentima opadanja popularnosti krune ili princa Čarlsa, upravo Dajana bila
njen glavni adut, kako bi se povratio rejting.
Dajani je prijala naklonost naroda i trudila se da im uzvrati na isti
način. Iako na dvoru nije bila naročito srećna, znala je da je njena dužnost,
ali i obaveza da u javnosti bude besprekorna, u svakom smislu. Posebno je umela
da se istakne brojnim toaletama, koje su bacale u zasenak, ne samo njenog muža,
već i samu kraljicu. U početku, nedovoljno iskusna, dopuštala je da njen stil
kreiraju dizajneri, zaduženi za izgled kraljevske porodice. Medjutim,
elegantni, ali suviše strogi modeli, nisu se pokazali kao idealno rešenje za
mladu princezu. Izgradnji njenog stila, doprinela su brojna putovanja,
poznanstva, ali i iskustva koja je sticala širom sveta. Stekla je samopouzdanje
u lični modni odabir i počela gotovo nepogrešivo da bira odeću koja joj
pristaje. Kombinujući holivudski glamur i decentnost svog kraljevskog statusa,
pronašla je adekvatnu formulu uspeha i vremenom postala ličnost sa velikim
brojem modnih sledbenika. Kopirali su njenu garderobu, manire, a pre svega
frizuru koja je postala jedna od najpopularnijih u Britaniji. Nosila je
ekskluzivne modele Šanela, Versaćea, Ungara, Lakroa i mnogih drugih
internacionalnih dizajnera. Nasuprot tome, ali i očekivanoj kraljevskoj
uštogljenosti, svoje dnevne kombinacije, bazirala je na sportskom, „casual”
stilu, uživajući u rolkama, džinsu ili pak trenerkama. Čak i u takvoj odeći
uspevala je da izgleda otmeno i dostojanstveno, ne gubeći ni delić svoje
kraljevske harizme.
I dok je u javnosti briljirala, situacija u njenom braku postajala je sve
dramatičnija. Gušili su je protokol, titula, kraljica, a pre svih „uštogljeni”
Čarls, koji joj je ukazivao tek minimum pažnje i ljubavi. Šuškalo se o njenim
problemima sa bulimijom, kao i depresijom koja je bila posledica dugotrajnog
nezadovoljstva. Situacija je naglo kulminirala Čarlsovim priznanjem, da je imao
aferu sa Kamilom Parker Bouls, njegovom devojkom iz mladosti, što je izazvalo
Dajaninu više nego burnu reakciju. Ipak, dodatno saznanje, da Čarls vezu sa
Kamilom, navodno nikada nije ni prekidao, dovelo je i do Dajaninog pokušaja da
izvrši samoubistvo. Sve ove priče, dvor se trudio da drži u tajnosti,
negirajući da je brak prinčevskog para na klimavim nogama.
Iako izuzetno povredjena i nezadovoljna životom u „zlatnom kavezu”, Dajana
je pre svega vodila računa o svojim sinovima, sa kojima je imala izuzetno
bliske i nežne roditeljske odnose. Kao i mnogo puta do tad, zbog njih se
trudila da sačuva svoj brak, medjutim pritisak je bio isuviše veliki. Dodatni
udarac na njen i Čarlsov brak, zadale su nove priče, ovoga puta bazirane na
njenim neverstvima. Pominjali su se instruktor jahanja Džejms Hjuit, kao i
ragbi zvezda Vil Karling. Sve to je dovelo i do konačnog razilaženja
prinčevskog para, ali ne i razvoda, što je 9. decembra 1992. godine, zvanično
objavio i britanski Parlament.
Iako nisu bili zvanično razvedeni, Dajana i Čarls su živeli odvojene
živote, u različitim kućama, dok su njihove titule, kao i briga o deci, ostali
nepromenjeni. Kako se njihov odnos vremenom nije poboljšavao, Kraljica, koja je
eventualni razvod smatrala nepodobnim za monarhiju, zatražila je od Čarlsa da
se, ipak, i zvanično razvede od Dajane. Uz obostranu saglasnost, brak je
razveden 28. novembra 1996. godine. Tom odlukom, Dajana je izgubila titulu
Njenog Kraljevskog Visočanstva, ali i većinu privilegija. Kao majka budućih
naslednika engleske krune, zadržala je zvanje Princeze od Velse, što je i
ostala do kraja svog života.
Njena popularnost nakon razvoda, postala je veća nego ikada. Nacija je bila
na njenoj strani, davala joj neizmernu podršku i verovala u nju. Dajana je
razvod doživela kao svojevrsno oslobodjanje, konačno spremna da krene u novi
život. Da je raskrstila sa prošlošću, dokazala je i dobrotvornom aukcijom na
kojoj je prodala sve svoje haljine koje je nosila '80.- ih godina. Takvim
gestom je pokazala šta misli o toj odeći formalnog kroja i životu koji je tada
živela. Promenila je svoj imidž i postala još otvorenija prema aktuelnim modnim
trendovima. Zadržala je svoj elegantni stil, ali je samouvereno otkrila i svoj
seksepil. Vredno je vežbala i svoju savršeno oblikovanu figuru isticala kraćim
suknjama i nešto užim kompletima. Novu energiju, odlučnost, ali i toplinu, koja
je oduvek krasila, iskoristila je tako što se aktivnije nego ranije uključila u
brojne humanitarne akcije. Nastavila je da pomaže kompanje za borbu protiv
side, posećivala obolele i edukovala neupućene o načinu prenošenja ove bolesti.
Bila je i aktivista Crvenog Krsta, sa kojima je obišla minska polja u Angoli i
Bosni, suočavajući se sa opasnošću, posledicama i žrtvama nagaznih mina...
Kada je već izgledalo da u njenom životu sve polako dolazi na svoje mesto,
Dajana upoznaje Dodija Al Fajeda, sina milijardera Mohameda Al Fajeda, vlasnika
lanca robnih kuća „Harrods”. Bila je to ljubav na prvi pogled, ali i sudbinski
susret koji će se odraziti na ostatak Dajaninog života. Verujući da je pronašla
pravog partnera i muškarca kakvog je želela, odlučila je da se zajedno sa njim
pojavi u javnosti. To svakako nije moglo proći nezapaženo, ali uprkos tome, Dajana
i Dodi su se uzdržavali od zvaničnih izjava i komentara, kojima bi potvrdili
svoju vezu. Medjutim, upravo to ćutanje, dodatno je probudilo interesovanje
celokupne javnosti, pre svega novinara i nezaobilaznih paparaca, koji su
krenuli u agresivnu poteru za slavnim parom. Fotografi su ih pratili u svakom
trenutku, na svakom mestu i u bilo kom delu sveta! Novine su bile prepune
tekstova u kojima se raspravljalo o budućnosti njihove veze, Dodijevom
muslimanskom poreklu, a čak se spekulisalo i o Dajaninoj navodnoj trudnoći.
Pažnja medija kojoj je bila izložena dugi niz godina, Dajani nije bila strana, ali
ovoga puta se svima, pa i njoj, činilo da stvar izmiče kontroli.
Kobni trenutak, koji je stavio tačku na celu priču, dogodio se 31. avgusta
1997. godine u Parizu. Vraćajući se kolima iz noćnog provoda, Dajana i Dodi, postaje
žrtve agresivnih paparaca, koji su ih u stopu pratili na motorima. U pokušaju da
im pobegnu, oni sugerišu vozaču da poveća brzinu, ali on ubrzo gubi kontrolu
nad vozilom i u punoj brzini, automobilom udara u jedan od stubova tunela,
ispod pariskog Trga Alma. Epilog ove filmske scene je bio katastrofalan. Dodi i
vozač su poginuli na licu mesta, dok je Dajana umrla u bolnici, četiri sata
kasnije, od posledica teških unutrašnjih povreda.
Vest o pogibiji Princeze od Velsa, odjeknula je kao bomba u celom svetu.
Nezapamćeni izlivi osećanja, od šoka, preko neizrecive tuge, pa do besa prema
paparacima, ali i svima onima za koje se smatralo da su direktno odgovorni za
ovu tragediju, poprimili su svetske razmere. Brojne priče, nagadjanja i teorije
zavere su postale svakodnevica. Od prebrze vožnje, kao jednog od glavnih uzroka
nesreće, pa do spekulacija da je Dajanina smrt, zapravo bila rezultat dobro
smišljene zavere, iza koje stoji mafija, pa čak i sama kraljevska porodica,
koja je time želela da spreči njenu udaju za Dodija Al Fajeda, samo su neke
njih.
Dajana je sahranjena 6. septembra 1997. godine na Altropu, porodičnom
imanju Spenserovih, na Ovalnom jezeru. Na večni počinak je ispraćena uz sve
kraljevske počasti, iako su joj prethodno, razvodom od Princa Čarlsa, iste bile
oduzete. Ispred Vestiminsterske opatije u kojoj je održana misa, okupilo se
preko milion ljudi, dok su ulice bile prekrivene cvećem i oproštajnim porukama.
Suprotno dotadašnjem kraljevskom protokolu, čak je i zastava na Bakingemskoj
palati, bila spuštena na pola koplja. Posebnu čast Princezi od Velsa, ukazao je
i pevač Elton Džon, koji se od nje oprostio pesmom „Candle in the wind”.
Sahranu Princeze Dajane, pratilo je u direktnom TV prenosu 2,5 milijarde ljudi
širom sveta. Bio je to kraj jedne bajke. Dajana je ušla u legendu sa svojih 36
godina i ostala upamćena kao neobični izdanak kraljevske porodice, miljenica
nacije, humanista, ikona stila i Princeza srca, kako su je nazivali širom
sveta.
*Tekst je objavljen u Ilustrovanoj Politici
Copyrights: Bratislav Mihailović
 |
| Ilustrovana politika |
Нема коментара:
Постави коментар