ArT&PoP: ALEKSANDRA KOVAČ - Njen život je muzika

Malo je pevača i muzičara na domaćoj sceni, koji su kao Aleksandra Kovač, poklonili dušu muzici. Predano i bez kalkulacija, ona već dugi niz godina, stvara muziku vodjena emocijama, stavljajući kvalitet i dostojanstvo, ispred trendova koje diktira estradno tržište. Muzički stručnjaci je nazivaju prvom damom srpske r’n’b i soul scene, dok publika istančanog ukusa, uživa u njenim prepoznatljivim melodijama, ali i stihovima koji su oda ljubavi i životu. Svojim inovativnim pristupom i nešto drugačijem muzičkom izrazu, kojim se nedavno predstavila javnosti, izašla je iz svojih uobičajenih okvira i dokazala da njena umetnost i talenat nemaju granica. U iščekivanju njenog novog albuma, razgovaramo sa Aleksandrom o aktuelnostima, planovima, kreativnosti i slobodi, ali i trenutnom statusu pop muzike u Srbiji.

U poslednje vreme ste stilski prilično inovativni, pa umesto dominantnog funka i soula, u Vašim novima pesmama ima više elektronike, latino-rege ritmova i sl. Šta je uslovilo tu promenu i koliko je otvorenost prema inovaciji, zapravo važna za umetnika?

Za svakog umetnika su najbitnije dve stvari. Na prvom mestu je sloboda, u svakom smislu te reči. Sloboda u izrazu, kreiranju, ideji, kao i izboru sredstava kojima prenosi svoju zamisao. Druga važna stvar je progres. Napredak, stalno učenje i usavršavanje, ali i eksperimentisanje su neophodni. Nikada se nisam ograničavala stilovima, ni u popularnoj, ni u primenjenoj muzici. Trudim se da stalno otkrivam nova muzička sredstva, jer mi to pruža slobodu da stvaram muziku kakvu želim.

U skladu sa tim, pokrenuli ste i projekat „Maki”, u okviru koga ste do sada predstavili dve nove, autorske pesme „Deo po deo” i „Veruj”. U kom pravcu se će se ta priča dalje razvijati?

Pesme koje izlaze pod etiketom MAKI, komponujem kada osetim potrebu da publici ponudim pop muziku, koja odgovara trenutnim svetskim trendovima. U isto vreme, to je muzika koja je po mom ukusu i koju stvaram bez ograničenja i pravila. Pesme "Deo po deo" i "Veruj" su kompozicije različitih podstilova pop muzike. Jedna je regeton, a druga funk i soul. U budućnosti nameravam da idem još dalje u istraživanju tih podstilova.

Prijatno ste iznenadili javnost svojim serijalom „Aleksandra peva narodnu muziku”, ali i dokazali da za dobrog pevača ne postoje žanrovske odrednice. Ipak, kako ste došli na ovu ideju i koliko zapravo osećate „srpski soul”, jer pesme koje interpretirate svakako to jesu?

Izuzetno mi je prijalo da istražim našu narodnu i kafansku muziku, iz vremena stare Jugoslavije. Te pesme ne smemo da zaboravimo, jer predstavljaju važan dokument društva i vremena iz kog smo potekli. Drago mi je što ljudi uživaju u mojim izvodjenjima pesama kao što su "Mito bekrijo" ili "Kad ja podjoh na Bembašu", jer pevati ove pesme znači vladati, ne samo svojim glasom, već i srcem i dušom. Svaka od njih istražuje dubine i ponore o kojima se ne peva lako. Na par pesama sam imala podršku svog kolege, muzičkog pedagoga i vrhunskog harmonikaša Vladice Miladinovića. Sjajno smo se zabavljali sedeći u mojoj dnevnoj sobi i snimajući neke od najlepših narodnih pesama.

Angažovani ste na mnogim poljima, pa ste tako potpisali i muziku za hit seriju „Ubice moga oca“, a nedavno i za novi film Predraga Gage Antonijevića "Zaspanka za vojnike". Da li je primenjena muzika fah u kome se dobro osećate?

Raditi muziku za film, TV serije, reklame i pozorište je nešto za šta sam se školovala i čime se bavim poslednjih 15-tak godina. Iznad svega, kreativni proces je izuzetno uzbudljiv i pruža mogućnost konektovanja sa publikom na jedan potpuno nov način. Pored praktičnog rada, držim i predavanja na fakultetima i simpozijumima širom regiona na temu filmske muzike.

Bavite se pedagoškim radom, pokrenuli ste školu pevanja, kao i hor „Beogradski glas”, a od nedavno i „Ženski glas”. Čemu učite svoje polaznike i šta je neophodno da bi se neko razvio u dobrog pevača?

"Ženski Glas" je hor koji okuplja žene različitih godišta, koje žele da rade na sebi i usavršavaju svoj glas. Više od svega, to su žene koje žele da se opuste i nauče kako da glasom izraze različite emocije i da se oslobode stresa. Uživamo u svakoj probi, a stalno primamo i nove članice, koje se mogu prijaviti putem našeg sajta www.beogradskiglas.com

Kao autor i producent, saradjujete sa brojnim pevačkim zvezdama iz regiona, ali i sa mladim talentima. Kako birate pevače sa kojima ćete saradjivati i šta Vas u tom smislu inspiriše?

Inspirisana sam kada je ispred mene vrhunski pevač i dobar čovek. Ako su ova dva kriterijuma zadovoljena, saradnja je zagarantovana.

Pobornik ste stava da komercijala i kvalitet u muzici mogu, pa i moraju, ići zajedno. Koliko je to zaista primenjivo u praksi i koliko je srpsko tržište uopšte „otvoreno” prema toj ideji?

U svim muzičkim žanrovima postoji dobra i loša muzika. To je jedina podela koju prihvatam. Mejnstrim pop u Srbiji, na žalost više ne postoji. To ne znači da opet neće zauzeti mesto koje mu pripada, ali to zahteva sistematsku podršku i podsticaj, ne samo profesionalaca, već i amatera, da budu kreativni i progresivni. Takodje je neophodno da se u potpunosti regulišu autorska i izvodjačka prava, koja predstavljaju osnovni izvor zarade kreativaca u muzici.

Kada stvarate muziku, šta Vas motiviše i kada znate da će pesma koju ste napisali pronaći svoj put do publike i postati hit?

Jedino pesme koje se pišu iskreno, mogu da pronadju svoj put do publike. U tom smislu, inspiriše me tuga, i način na koji je ljudi doživljavaju i proživljavaju.

Snimili ste neke od najlepših ljubavnih pesama, a medju njima ima i onih koje su postale nezaobilazni deo scenarija na venčanjima. Da li Vam to imponuje?

Pre svega, to me čini neizmerno srećnom. Muzika treba da oplemenjuje, uzdiže, raduje, ali i pomaže ljudima da prolaze kroz ovaj život lakše i bezbolnije. Ona je tu da priskoči u pomoć kada nam zatreba, a ako bar jedna moja pesma može da postane deo nečijeg života, onda je moja misija ispunjena.

Uskoro će se na tržištu pojaviti Vaš novi studijski album, ali to neće biti sasvim klasično izdanje. Kakvo iznenadjenje spremate za svoju publiku?

Na albumu pod nazivom "Kuća slomljenog srca", podariću publici pesme koje sam poslednjih 15 godina pisala za najveće zvezde regiona, Ninu Badrić, Željka Samardžića, Severinu, Gorana Karana i druge. Ovoga puta ću ih ja izvesti, a pesme će biti u potpuno novim aranžmanima. Kreiram album koji će, nadam se, moći da slušaju sa uživanjem sve generacije.

Već izvesno vreme niste koncertno aktivni. Da li će se uskoro dogoditi, dugo očekivana turneja po Srbiji ili bar novi beogradski koncert?

Nadam se da hoće, jer pevati pred publikom kao što je moja, predstavlja vrhunsko zadovoljstvo. Radi se o ljudima, pravim muzičkim sladokuscima, koji dolaze da pažljivo slušaju i uživaju u svakom tonu koji otpevam. To je danas, zaista, retkost.

Vaša RA Produkcija radi punim intenzitetom, a Vi ste aktivni na raznim kreativnim poljima. Koje planove, ambicije i želje Aleksandra Kovač planira da realizuje u bliskoj budućnosti?

Nakon objavljivanja i promocije novog albuma, na neko vreme ću se oprostiti od popularne muzike u Srbiji. Želim da se u potpunosti posvetim radu na filmskoj muzici. Nadam se saradnjama sa vrhunskim domaćim i stranim režiserima i producentima.

Ako muziku stavimo na stranu, šta još čini Vaš život? Šta Vas ispunjava i u čemu uživate?

Volim ljude, i stalno sam u kontaktu sa komšijama, prijateljima, poznanicima, kolegama. Život me je naučio da se stvari koje želiš, dogadjaju onda kada se najmanje nadaš. Zato stalno sanjam, verujem i volim.

Vračar je Vaš kraj. Da li imate svoja omiljena mesta za izlaske i kakvu vrstu provoda preferirate?

Moja omiljena rekreacija je šetnja po vračarskim ulicama, sa mojim psom Malenom, kao i ispijanje kafe ili čaja sa prijateljima.

Koji je životni moto Aleksandre Kovač? Čega se držite i od čega nikada ne odstupate?

Rad, rad i samo rad.