ArT&PoP: BIL KANINGAM - ULIČNI MODNI GURU

Bil Kaningam

On se zove Bil Kaningam. Ima 87 godine, živi u Njujorku i bavi se uličnom fotografijom. Ali ne bilo kakvom… Gotovo svakog dana, bez obzira na doba godine, ovaj simpatični i ništa manje vitalni čikica odlazi svojim biciklom do centralnih gradskih zona i posmatra prolaznike. Neupadljiv, obučen u plavu, radničku jaknu, ali sa uvek spremnim foto aparatom, on prati i promoviše modne trendove, čvrsto se držeći uverenja da se prava moda dešava upravo na ulici. Sa njim se slažu i urednici "New York Times-a", prestižnih dnevnih novina, sa kojima Bil saradjuje još od davne 1978. godine. Njegove izuzetno popularne kolumne „On the street“ i „Evening hours“, bazirane su upravo na fotografijama koje snimi i predstavljaju, ne samo modni osvrt, već i socijalnu, kulturno-antropološku studiju. Posmatrajući ih hronološki, njegove priče u slikama su nesumnjiva hronika trendova, modnih inovacija, hrabrosti, ponekad i modnih ludosti, koje su u vizuelnom smislu obeležile prošlo, kao i sadašnje vreme.

No, ipak, ne može se svako naći na Bilovim fotografijama. Iako se u toku svog radnog dana susretne sa hiljadama užurbanih prolaznika, njegovom oku i specifično istančanom ukusu, pažnju privlače samo oni koji su kreativni i autentični u svom modnom izrazu. On ne fotografiše slavne, bar ne po svaku cenu. Više ga interesuju obični prolaznici, oni modno osvešćeni, koji se ne boje da kroz oblačenje izraze najbolji deo sebe. Lica mu takodje nisu previše važna. On slika garderobu, ali i ličnost koja iza te garderobe stoji. Čak i na modnim revijima na kojima je stalni posetilac, Bil je više fokusiran na garderobu koju nose ljudi u publici, nego na modele koji šetaju pistom. Reviju smatra uspešnom, samo ukoliko se prikazani modeli kasnije pojave na ulici, jer to je jedino mesto na kome moda zaista postoji i živi svoj život na pravi način. Ipak, ljudi iz sveta mode ga jako cene i veruju njegovim procenama. Sa nekima od njih je jako dobar prijatelj, dok je većinu bar jednom ovekovečio na svojim fotografijama. Jedna od takvih je i urednica američkog magazina „Vogue“, čuvena Ana Vintur, koja je čak izjavila da se većina ljudi iz modnog sveta oblači upravo zbog Bila, a u tu grupu je uključila i sebe. „Ukoliko vas Bil nije fotografisao ili obratio pažnju na Vas, Vi ste praktično mrtvi“! – šarmantno je zaključila Vinturova.

Dokumnetarni film o Bilu Kaningamu "Bill Cunningham New York"

Životna priča ovog (ne)običnog čoveka, započela je u Bostonu, krajem ’20-ih godina prošlog veka. Već kao dete je izrazio zainteresovanost za fotografiju i modu, pre svega žensku, pri čemu su mu šeširi bili posebna pasija. U jednom ski centru u koji je odlazio sa roditeljima, iz hobija je počeo da fotografiše lepo obučene žene, da bi kasnije, za sitan honorar, nešto slično nastavio da radi i na lokalnim zabavama. Ipak, na insistiranje roditelja, koji nisu odobravali njegovu zanesenost modom, odustao je od svog hobija i upisao Univerzitet Harvard. Medjutim, već nakon prvog semestra, odlučio je da napusti fakultet i preselio se u Njujork, gde je počeo da radi u marketniškoj firmi svog ujaka. No, ljubav prema modi je bila neuporediva jača, pa je ubrzo počeo da se bavi izradom šešira. Iako mu je posao dobro krenuo, u potencijalno ozbiljnijim uspesima, prekinuo ga je rat i odlazak u vojsku. Po završetku ratnih dešavanja, vratio se u Njujork i prvi put počeo da se bavi modnim novinarstvom, kroz saradnju sa časopisima „Women’s Wear Daily“ i „Chicago Tribune“, koji je imao svoj office i u Njujorku. Upravo na tom mestu, Bilu se rodila ideja o praćenju ulične mode kroz fotografiju. Sa svojim malim Olympus aparatom, plaćenim samo 35$, slikao je sa puno žara, sve što bi mu u modnom smislu bilo interesantno i svakako, lepo. Naime, lepota u svom osnovnom značenju, bila je ono što ga inspiriše i što je želeo da podeli sa ljudima kojima se obraća. Ujedno, praćenje ulične mode ga je i značajno izdvajalo od drugih modnih fotografa, koji su uglavnom bili fokusirani na studijsku fotografiju ili pak slikanje slavnih ličnosti na premijerama i drugim važnim manifestacijama.

Greta Garbo zabeležena objektivom Bila Kaningama

Trenutak od najveće važnosti za njegovu karijeru, dogodio se kada je prilikom uobičajene gradske potrage za ljudima od stila, ugledao stariju gospodju, čiji mu je perfektno skrojen kaput, skrenuo posebnu pažnju. U svojoj nameri da je fotografiše, primetio je da se ljudi na ulici okreću za njom, ali on nije bio previše zainteresovan za to – naime, interesovao ga je samo kaput. Kasnije se ispostavilo da je „starija gospodja“ bila legendarna glumica Greta Garbo! Upravo taj, slučajno napravljeni snimak, otvorio je Bilu Kaningamu vrata "New York Times-a" i pomogao mu da svoj hobi pretvori u ozbiljnu profesiju.

Kolumna Bila Kaningama u "New York Times-u"

Bil Kaningam je već godinama jedna od kultnih gradskih figura, bar kada je u pitanju Njujork. Za njegovu poslovnu, ali i životnu priču interesovali su se mnogi, iako on o sebi nikada nije voleo puno da govori. Po prirodi veoma povučen, uglavnom je odbijao pozive medija, da bi tek nakon dugog ubedjivanja pristao na nedavnu ponudu reditelja Ričarda Presa, koji je želeo da snimi dokumentrani film o Bilovom životu. Ostvarenje pod nazivom „Bill Cunningham New York“, koje se pojavilo u bioskopima 2011. godine, možda na najbolji način razotkriva Bilovu pomalo misterioznu ličnost, ali i fenomen. U ovom dinamičnom i veoma zanimljivom dokumentarcu, koji je već osvojio značajne nagrade na nekoliko svetskih filmskih festivala, prikazan je Bilov radni dan, njegova saradnja sa kolegama, kontakti sa prolaznicima, ali i po prvi put, delići njegovog privatnog života. Kao izraz svog poštovanja prema njegovom radu, u filmu se pojavljuju i o njemu govore ličnosti poput Dejvida Rokfelera, Anet De La Rente, kao i već pomenute Ane Vintur, što samo dodatno govori o Bilovom statusu. Ipak, ono što i u ovom ostvarenju najviše karakteriše Bila, jeste njegova maksimalna posvećenost poslu i beskrajna ljubav prema uličnoj modi.

U prilog tome ide i činjenica, da nasuprot glamuroznom modnom svetu koji prati i čiji deo svakako jeste, Bil živi veoma skromno u malom stanu, okružen hiljadama negativa i modnih fotografija koje je napravio. Mnoge od njih nikada nisu ugledale svetlost dana, ali one koje jesu, nesumnjivo predstavljaju svedočanstvo o uzbudljivoj modnoj sceni Njujorka, kao i o samom gradu. Neopterećen materijalnim blagodetima, Bil Kaningam ne traži ništa više od osećaja slobode, koji će mu u svakom trenutku pružiti mogućnost da uživa u modi i svojim aparatom trajno zabeleži lepotu koja ga okružuje.