Lepa Smoje |
„Osetila sam potrebu da napišem
knjigu o svom životu. Htela sam da ostavim nešto u amanet. S druge strane, to
može biti i knjiga samo za mene, ne mora je niko čitati. Kroz nju, hoću ja da
shvatim ko sam i što sam“.
„Zbog očevog posla smo se puno
selili. Bili smo prava cigojnerska familija, kao neki čergari. Prošli smo sve
od Soče do Djevdjelije. Ja sam dijete jugoslavenskih roditelja i normalno je da
se i ja tako osjećam. To je i dalje moja zemlja, ja poznajem njen mentalitet.
Za drugo me nije briga. Neka misli ko kako hoće...“
Svoje prve plesne korake Lepa Smoje je napravila sa četiri godine i to u
kotorskom zatvoru, u kome je njen otac osnovao pravi teatar. Tada se i rodila
njena ljubav prema baletu i pokretu, koja je ni do danas nije napustila.
„Moj tata je bio šef u policiji,
ali se prvenstveno bavio muzikom i dramskim tekstom. Mama je takodje pevala i
svirala. U Boki je osnovao glazbu i operetu i okupio mlade ljude. Boka je bila
pogodna za to, jer tamo je sve stvar života, a ne politikanstva... Kasnije sam
u Šibeniku upisala privatnu baletsku školu kod Olge Orlove. Kao juče se sjećam
kako su mi obuli one baletske papuče na špic, a moje nogice još neizgradjene,
kao dve čačkalice. Kako sam stasavala, prolazila sam i kroz druge baletske
škole, a dugo sam nastupala i u Splitskom narodnom kazalištu. Balet me nikad
nije ostavljao.“
Razgovarati sa Lepom Smoje, a ne pomenuti Miljenka Smoju, bilo bi nemoguće,
a u najmanju ruku i nepristojno. Sa legendarnim novinarem, piscem, kolumnistom
i TV scenaristom, Lepa je provela više od pola veka. Upoznali su se kada je
njoj bilo 24, a njemu 21 godina. Prvo su jedno vreme bili prijatelji, a onda
je, kako šarmantno reče teta Lepa, nastao „kuršlus“.
„Ne možeš mene pominjati, a da tu
nema i njega. Velika je to ljubav bila. Mi smo bili dva tijela u jednom. Njegov
mozak i moj su bili kao jedan. Bilo je to nešto nevjerojatno...“
Na pitanje da izdvoji najlepši ili najupečatljiviji doživljavaj iz života
sa Miljenkom Smojom, Lepa daje krajnje neočekivan, ali iznad svega duhovit
odgovor, koji je i sama ispratila vragolastim smehom.
„Sve je bilo prelijepo. Ne znam
šta bih izdvojila... Valjda kad me je prevario. To mi je ostalo u sijećanju.
Mada, nisu to bila varanja. Treba razdvojiti seksualnost od ljubavi. Čovijek
može istovremeno voljeti dvije osobe, ali na različite načine.“
Miljenko i Lepa Smoje |
Miljenko Smoje je pisao za Slobodnu Dalamaciju, Feral Tribune, ali i za
beogradska izdanja poput Duge i Nin-a. Najveću popularnost je doživeo ’70-ih i
’80-ih godina, prošlog veka, kada je napisao scenarije za televizijske hit
serije „Malo misto“ i „Velo misto“. Teta Lepa je bila svedok tog vremena, ali
i aktivni učesnik u njegovom stvaralaštvu.
„Nije mogao ni redak da se
napiše, a da ne bude moje kontrole. Ja sam bila supervizor. Moja mašta je bila
malo različitija i ekscentričnija od njegove, a njemu se to svidilo. Medjutim,
bilo je i problema. Za vreme Malog i Velog mista, samo što ga nisu bili objesili,
zbog nekih scena. Čak su ga i na centralnom komitetu spominjali. Da nije bilo književnika
Mirka Božića, koji je spašavao sitaciju, ko zna šta bi bilo. A sa druge strane,
bila je to velika popularnost. Ali to valjda ide jedno s drugim...“
Lepa Smoje danas živi tiho, ali je vedar duh ne napušta. Povremeno je prisutna
u javnosti, a vreme uglavnom provodi u slikanju ili čitanju. Interesuje je
politika i pomno prati dešavanja u zemlji i svetu. Smatra da je ratna
industrija ona koja diktira pravila i da nije lenja, napisala bi knjigu o svemu
tome. Vreme u kome živimo ne smatra naročito lepim...
„Promijenilo se mnogo toga. Ljudi
niti čitaju, niti znaju, a o nedostatku obrazovanja i da ne govorim... A sve im
je servirano. Mnogo toga što se danas dogadja, meni je nepojmljivo... Ja toliko
žalim za tom Jugom. Svi smo se tada voljeli. Nije bilo važno da li je neko
katolik ili pravoslavac... Nedostaje mi to. I sad se sjetim mnogih stvari.... Meni
će uskoro 95-ta, pa mogu da kompariram. Ne može komparirati neko ko ima 50
godina. Ovi ljudi danas nisu ni svijesni kako je to krasno vrijeme bilo. Mislim
da su mladje generacije ipak krenule malo da se otvaraju po tom pitanju i da im
je mozak proradio. Mora to tako na kraju balade.“
Nema sumnje da je život Lepe Smoje bio izuzetno zanimljiv. Imajući u vidu
njeno bogato životno iskustvo i mudrost koju je stekla, pitam je za kraj, koji
bi savet mogla da uputi čitaocima.
„Jedino ljubav. Bez nje nema
ništa! Ona je pokretač.“
* Lepa Smoje ima kultni status medju svojim sugradjanima, ali i šire. Za rodjendan je u svom domu ugostila i predsednika Hrvatske, Ivu Josipovića.
„Mnogi dolaze da me obidju. Letos
je bio šef splitskog baleta, doveo je cijeli baletski ansambl kod mene kući.
Nedavno je bio i predsjednik Josipović, koga poznajem već 20-25 godina. On je
jedan krasan i rijedak čovjek. Jako sam se veselila što je došao, donio mi je
kristalnu vazu...“
Ovo je jedini, ujedno i poslednji, ekskluzivni intervju, koji je Lepa Smoje dala za srpske medije. Razgovor je vodjen 2014. godine. Lepa Smoje je preminula 2016. godine u Splitu, u svojoj 96 godini. Za pomoć pri realizaciji intervjua, veliko hvala g. Aniti Perić.
*Tekst je objavljen u nedeljniku NOVI MAGAZIN
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Boris Kragić i privatna arhiva
Нема коментара:
Постави коментар