Nacionalna galerija portreta u Londonu, poznata je po svojim atraktivnim
postavkama koje promovišu ličnosti, značajne za britansku, ali i svetsku
kulturnu baštinu. Jedna od takvih, svakako je bila i izložba fotografija, pod
nazivom "Glamour of the Gods" (Glamur bogova), posvećena najvećim holivudskim ikonama. Predstavljajući
autentična lica, koja su obeležila period od 1920. – 1960. godine, XX veka, postavka
je imala za cilj da prenese magiju jednog vremena u kome su sinonim za
božanstvo, bile upravo filmske zvezde.
Klark Gejbl i Džoan Kraford |
Zahvaljujući fondaciji Džona Kobala, inače jednog od najvećih kolekcionara holivudske
zaostavštine, na izložbi je prikazano preko 70 fotografija, nastalih u periodu
zlatne holivudske ere. Legendarni, dobro poznati snimci, ali i oni retki, nikad
vidjeni, bili su izloženi u galerijskom prostoru, nepuna četiri meseca i za to
vreme ih je videlo nekoliko hiljada ljudi. Rita Hejvort, Merilin Monro, Marlen
Ditrih, Klerk Gebl, pa i sam Hičkok, samo su neke od slavnih ličnosti čija su
harizmatična i svakako nezaboravna lica krasila zidove Nacionalne galerije. Svaki
od ovih vrednih, raritetnih snimaka, bio je upotpunjen imenom glumca i autora,
uz adekvatno objašnjenje o mestu i vremenu njegovog nastanka. Smenjivale su se
fotografije, od kojih su neke bile i ostale prepoznatljiv, zaštitni znak
čuvenih filmova, a bilo je i onih koje su trajno obeležile karijere, pa i
sudbine velikana filmske umetnosti. Ipak, poseban kuriozitet u njihovoj
prezentaciji predstavlja, upravo činjenica da je reč o uredno sačuvanim,
originalnim fotografijama ili pak, fotografijama koje su naknadno razvijene sa
originalnih negativa. Strogo se pridržavajući tehnike izrade, karakteristične
za period njihovog nastanka, svaka fotografija predstavlja malo umetničko delo,
ali i svedočanstvo o njenom značaju za imidž najvećih holivudskih zvezda.
Rita Hejvort |
Da je važnost vizuelnog identiteta, već tada bila itekako važna, potvrdjuje
i samo letimičan pogled na izložene
fotografije. Glamur, kao imperativ zlatne
holivdske ere, neminovno dominira na svakoj od njih. Ipak, da nije reč samo o
pukoj estetici, postaje jasno onog momenta kada shvatite da se pred vama zapravo
odvija filmska istorija. Priča u slikama, na kojima čak i detelji emituju neku
poruku ili neispričanu priču, kreiranu od strane direktnih aktera, ali i moćnih
holivudskih studija. Zabeležena umećem i veštim okom specijalno odabranih
umetničkih fotografa tog vremena, poput Džordža Harela, Klarensa Sinklera Bula
i drugih, obična lica slavnih su se pretvarala u nestvarne prikaze, obojene
mistikom i božanskim sjajem. Specijalno podešena svetla, posebne kamere, uglovi
snimanja, scenska šminka i bogati kostimi, stvarali su magiju, koja je i danas
skoro neponovljiva, uprkos sličnom pristupu i naprednoj tehnologiji. Ipak, interesantno
je saznanje, da su i tada fotografije slavnih bile retuširane, tačnije naknadno
ulepšavane. U nedostatku kompjutera i danas neizbežnog photoshop-a, fotografi
su se trudili da posebnim, manuelnim tehnikama, postignu što bolji, gotovo
savršen izgled. No, iako su ih u tome dodatno ohrabrivali i vlasnici studija,
te korekcije, za razliku od današnjih standarda, nikada nisu bile drastične ili
previše očigledne. To je najbolje prikazano na pojedinim fotografijama
legendarne glumice Džoan Kraford, čije su nepravilnosti na licu primetno
ublažene, upravo zahvaljujući pomenutoj intervenciji. Ovo je nesumnjivo zanimljiva i svakako
intrigantna informacija, pogotovu za one koji su skloni otkrivanju ili pak
rušenju mitova.
Džoan Kraford - prikaz retuširanja |
Da je program izložbe „Glamur bogova“, sam po sebi veoma interesantan, nije
ni najmanje sporno. No, ipak, Nacionalna galerija portreta iz Londona,
potrudila se da animira posetioce i dodatnim sadržajima. Naime, pored nagradne
igre u kojoj je premija bila noćenje sa doručkom u legendarnom i ništa manje
glamuroznom hotelu „Claridge's“, u prostorijama galerije su sporadično organizovane
projekcije filmova, kokteli, kao i gostovanje predstavnika fondacije Džona
Kobala. Ipak, najveću pažnju izazvao je atraktivan, jednodnevni dogadjaj
„Fabrika glamura“, u okviru koga su posetioci imali mogućnost da se dobro
zabave i bar na trenutak osete čaroliju života, glamuroznih filmskih zvezda.
Marlen Ditrih |
Izložba holivudskih portreta, imala je svoje prvo predstavljanje u Americi, još 2008. godine u Santa Barbari, u Muzeju umetnosti, koji je ujedno i njen pokretač. Pored gostovanja u nekoliko američkih gradova, postavka pod nazivom „Glamur bogova“, prikazana je i u Australiji, a u Evropi, u već pomenutom Londonu i Kaskaisu, gradu u Portugaliji. Izložba je zvanično zatvorena 2014. godine, a za šest godina, koliko je bila aktivna, postavku je videlo 500.000 ljudi.
Alfred Hičkok |
*Tekst je objavljen u magazinu GRAZIA
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: John Kobal Foundation
John Kobal Foundation http://www.johnkobal.org/pages/home.php
Нема коментара:
Постави коментар