уторак, 24. мај 2016.

GLAMUR BOGOVA

Nacionalna galerija portreta u Londonu, poznata je po svojim atraktivnim postavkama koje promovišu ličnosti, značajne za britansku, ali i svetsku kulturnu baštinu. Jedna od takvih, svakako je bila i izložba fotografija, pod nazivom "Glamour of the Gods" (Glamur bogova), posvećena najvećim holivudskim ikonama. Predstavljajući autentična lica, koja su obeležila period od 1920. – 1960. godine, XX veka, postavka je imala za cilj da prenese magiju jednog vremena u kome su sinonim za božanstvo, bile upravo filmske zvezde.  

Klark Gejbl i Džoan Kraford
Zahvaljujući fondaciji Džona Kobala, inače jednog od najvećih kolekcionara holivudske zaostavštine, na izložbi je prikazano preko 70 fotografija, nastalih u periodu zlatne holivudske ere. Legendarni, dobro poznati snimci, ali i oni retki, nikad vidjeni, bili su izloženi u galerijskom prostoru, nepuna četiri meseca i za to vreme ih je videlo nekoliko hiljada ljudi. Rita Hejvort, Merilin Monro, Marlen Ditrih, Klerk Gebl, pa i sam Hičkok, samo su neke od slavnih ličnosti čija su harizmatična i svakako nezaboravna lica krasila zidove Nacionalne galerije. Svaki od ovih vrednih, raritetnih snimaka, bio je upotpunjen imenom glumca i autora, uz adekvatno objašnjenje o mestu i vremenu njegovog nastanka. Smenjivale su se fotografije, od kojih su neke bile i ostale prepoznatljiv, zaštitni znak čuvenih filmova, a bilo je i onih koje su trajno obeležile karijere, pa i sudbine velikana filmske umetnosti. Ipak, poseban kuriozitet u njihovoj prezentaciji predstavlja, upravo činjenica da je reč o uredno sačuvanim, originalnim fotografijama ili pak, fotografijama koje su naknadno razvijene sa originalnih negativa. Strogo se pridržavajući tehnike izrade, karakteristične za period njihovog nastanka, svaka fotografija predstavlja malo umetničko delo, ali i svedočanstvo o njenom značaju za imidž najvećih holivudskih zvezda.


Rita Hejvort
Da je važnost vizuelnog identiteta, već tada bila itekako važna, potvrdjuje i samo letimičan pogled na izložene
fotografije. Glamur, kao imperativ zlatne holivdske ere, neminovno dominira na svakoj od njih. Ipak, da nije reč samo o pukoj estetici, postaje jasno onog momenta kada shvatite da se pred vama zapravo odvija filmska istorija. Priča u slikama, na kojima čak i detelji emituju neku poruku ili neispričanu priču, kreiranu od strane direktnih aktera, ali i moćnih holivudskih studija. Zabeležena umećem i veštim okom specijalno odabranih umetničkih fotografa tog vremena, poput Džordža Harela, Klarensa Sinklera Bula i drugih, obična lica slavnih su se pretvarala u nestvarne prikaze, obojene mistikom i božanskim sjajem. Specijalno podešena svetla, posebne kamere, uglovi snimanja, scenska šminka i bogati kostimi, stvarali su magiju, koja je i danas skoro neponovljiva, uprkos sličnom pristupu i naprednoj tehnologiji. Ipak, interesantno je saznanje, da su i tada fotografije slavnih bile retuširane, tačnije naknadno ulepšavane. U nedostatku kompjutera i danas neizbežnog photoshop-a, fotografi su se trudili da posebnim, manuelnim tehnikama, postignu što bolji, gotovo savršen izgled. No, iako su ih u tome dodatno ohrabrivali i vlasnici studija, te korekcije, za razliku od današnjih standarda, nikada nisu bile drastične ili previše očigledne. To je najbolje prikazano na pojedinim fotografijama legendarne glumice Džoan Kraford, čije su nepravilnosti na licu primetno ublažene, upravo zahvaljujući pomenutoj intervenciji. Ovo je nesumnjivo zanimljiva i svakako intrigantna informacija, pogotovu za one koji su skloni otkrivanju ili pak rušenju mitova.

Džoan Kraford - prikaz retuširanja
 
Da je program izložbe „Glamur bogova“, sam po sebi veoma interesantan, nije ni najmanje sporno. No, ipak, Nacionalna galerija portreta iz Londona, potrudila se da animira posetioce i dodatnim sadržajima. Naime, pored nagradne igre u kojoj je premija bila noćenje sa doručkom u legendarnom i ništa manje glamuroznom hotelu „Claridge's“, u prostorijama galerije su sporadično organizovane projekcije filmova, kokteli, kao i gostovanje predstavnika fondacije Džona Kobala. Ipak, najveću pažnju izazvao je atraktivan, jednodnevni dogadjaj „Fabrika glamura“, u okviru koga su posetioci imali mogućnost da se dobro zabave i bar na trenutak osete čaroliju života, glamuroznih filmskih zvezda. 

Marlen Ditrih

Izložba holivudskih portreta, imala je svoje prvo predstavljanje u Americi, još 2008. godine u Santa Barbari, u Muzeju umetnosti, koji je ujedno i njen pokretač. Pored gostovanja u nekoliko američkih gradova, postavka pod nazivom „Glamur bogova“, prikazana je i u Australiji, a u Evropi, u već pomenutom Londonu i Kaskaisu, gradu u Portugaliji. Izložba je zvanično zatvorena 2014. godine, a za šest godina, koliko je bila aktivna, postavku je videlo 500.000 ljudi.

Alfred Hičkok

*Tekst je objavljen u magazinu GRAZIA
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: John Kobal Foundation






Нема коментара:

Постави коментар