ArT&PoP: SREĆNA OGLEDALA

Sanja Ribić-Milojević

Autentičan kreativni izraz, kao i umetnost stvorena i oblikovana rukama, oduvek su bili izuzetno cenjeni. Veoma uspešna u stvaranju svojih rukotvorina je i Sanja Ribić-Milojević, koja se bavi izradom ogledala, odnosno unikatnih ramova. Za njihovu izradu ona koristi, pre svega kamen, ali i školjke i morske zvezde, pa su njena ogledala neobična, jedinstvena i u estetskom smislu uzbudljiva. Unoseći u njih energiju zemlje, mora i prirode, ona im daje sasvim poseban, gotovo magičan izgled, pa zato i ne čudi da su postala poznata pod nazivom „Srećna ogledala“.

Sanja je ogledala počela da pravi slučajno, želeći da probudi svoju kreativnost i snove, koje je u jednom periodu svog života podredila kući i porodici. Refleksija morske vode, lepota kamena i jedno nostalgično prisećanje, učinili su da njen san ubrzo postane stvarnost, ali i da njen život izadje iz trenutne apatije u koju je zapao.

„Ljubav prema kamenu nosim u sebi od rane mladosti. Odlascima na Jadransko more i istraživanjem šarolikog morskog dna, ta ljubav se proširila i na kamene oblutke raznih boja, školjke i kućice morskih ježeva. Odmarajući se prije par godina, na makarskoj rivijeri, gledala sam kćer kako izranja iz vode, u rane jutarnje sate, držeći morskog ježa u ruci... To me je u trenu vratilo u djetinjstvo i probudilo brojne slike. Odjednom, ideja o ogledalima se rodila!" – priseća se Sanja svojih stvaralačkih početaka.

Iako kamen i ogledalo, na prvi pogled deluju nespojivo, Sanja je svoju ideju uspela da na pravi način predoči svom mužu, koji je kao profesionalni kamenorazac, već imao iskustva u obradi i izradi predmeta od kamena. Ohrabrena njegovom svesrdnom podškom, pronašla je svoju, dugo godina prikupljanu zbirku kamenčića, školjki i morskih zvezda i ushićeno krenula u svoju romantičnu pustolovinu. Tako je nastalo njeno prvo ogledalo.

„Pored morskih oblutaka, školjki, zvezda i ježeva, materijal za moja ogledala se nalazi svuda oko mene. Potrebno ga je samo prepoznati. Obronci Fruške Gore su nadomak moje kuće, a ljepoti njenog kamenja je teško odoljeti. S obzirom da su to krupniji komadi, koje kada složim i zalepim, ogledala čine nekako jakim, kao stvorenim za muškarce, nazvala sam ih - Muška ogledala od fruškogorskog kamena. Ženska ogledala su prefinjenija, najčešće od kamenčića i belutaka.“

Sanja Ribić-Milojević je rodjena u Tuzli, gde je provela svoje detinjstvo i mladost. Turobnih ’90-ih je napustila Bosnu, preselila se u Srbiju, odakle je put dalje vodio ka Nemačkoj. Tamo se udala za Zorana, „čoveka svog života“, koga je upoznala tokom boravka u Sremskoj Mitrovici, a onda je ubrzo ostala i u drugom stanju. Iako je sa suprugom planirala da svoj život nastavi u Americi ili Austaliji, njih dvoje su ipak odlučili da stave tačku na svoju gastarbajtersku avanturu i vrate se u Srbiju. Tako su svoje mesto pod suncem, pronašli su Laćarku, malom mestu nadomak Sremske Mitrovice, gde danas žive sa svoje dvoje dece, ćerkom Selenom i sinom Budimirom.

"Ubijeđena sam da nisamo pogriješili, jer smo roditeljima priuštili divnu starost, a našoj djeci lijepo djetinjstvo. Uloge majke i supruge, ispunile su dobar dio mog srca. U svojoj kući u Laćarku sam napravila i atelje u kojem na stotine komada kamena ugrađujem u te otmene, neobične, unikatne i moderne ramove. Svoja ogledala izrađujem polako i strpljivo, a vrijeme izrade zavisi od inspiracije, oblika i veličine ogledala, ali i od raspoloženja. Svako ogledalo je jedinstveno, ručno urađeno, pa čak i da hoću, ne bih mogla da napravim dva ista.“ – objašnjava Sanja.

Sanja je svoja ogledala prezentovala putem društvenih mreža, a reakcije koje je dobila, bile su fantastične. Značajnu podršku je dobila i od svojih prijatelja koji žive širom sveta. Pored toga što prepoznaju kvalitet, oni kroz njena ogledala u koja su ugradjeni kamenčići sa ovih prostora, pronalaze i specifičnu sponu sa svojom domovinom ili rodnim krajem.

„Neka ogledala sam poklonila, a neka prodala, ali mi je uvijek drago kada ljudi žele da se ogledaju u mojim „Srećnim ogledalima“. Kad uspem da usrećim ljude koji su mi dragi, ja budem još srećnija. Hvala svim mojim prijateljima koji su prepoznali vrijednost i neobičnost mojih ogledala. Jedan od njih je i Dejan Lučić, pisac i publicista, ali i prijatelj moje kuće, koji je i kumovao nazivu „Srećna ogledala“.

Brojni pozitivni komentari su Sanju Ribić – Milojević, dodatno ohrabrili da još više stvara, ali i izlaže svoje radove. Do sada je izlagala na raznim humanitarnim sajmovima, a imala je i svoju prvu samostalnu izložbu u Centru za kulturu „Sirmium Art“ u Sremskoj Mitrovici.

„Izožba je održana u Carskoj palati Sirmium, 15. januara 2015. godine, pod nazivom "Tajna srećnih ogledala". Bila je izuzetno posećena, a atmosfera je bila takva, da se činilo da je magija „Srećnih ogledala“ prešla i na lica posjetilaca. Trenutno su u pripremi i nove izložbe, uskoro u Vrbasu i Rumi, a ,,krčka“ se i izložba u Beogradu. Posle Beograda idemo u inostranstvo, otvoreni su pozivi u Beč i Brno…“

Sanja je svoj život organizovala tako da u njemu uživa ili, bar, da od njega uzme ono najlepše i najbolje. Živi u skladu sa prirodom, ima svoj voćnjak, ali i baštu u kojoj gaji zdravu hranu. Okružena je porodicom, životinjama i pre svega, mirom. Svoju decu vaspitava u skladu sa devizom da nije važno gde živiš, već kako živiš i da su ljudi svuda isti, bez obzira da li žive na selu ili u gradu. Smatra da mala sredina ostavlja više prostora za život bez stresa, ali i da je posebno pogodna za kreatvini rad i za ljude koji svoje zadovoljstvo pronalaze u nekoj vrsti umetničkog stvaralaštva.

„Umjetnost mi je otvorila dušu i dozvolila da iz nje izađe ono najljepše, ljudsko, a kao odgovor na to, dobila sam najljepše ljudske osmjehe koje gledam na izložbama Srećnih ogledala.“ – pozitivno zaključuje svoju priču Sanja Ribić – Milojević.