ArT&PoP: YSL - SKANDALOZNA KOLEKCIJA

Šokantno, sramno, vulgarno, čak, odvratno! Ovo su samo neke od odrednica kojima je 29. januara 1971. godine, okarakterisana modna revija Yves Saint Laurenta, održana u Parizu, pod nazivom “Liberation”. Razlog za burnu reakciju publike i medija, bila je kolekcija inspirisana periodom ratnih godina i nacističke okupacije. Većina Francuza, koji su bili svedoci ili žrtve tog vremena, smatrali su ovu temu neumesnom i uvredljivom, zbog čega je pomenuti modni dogadjaj okarakterisan kao skandal bez presedana.

Nakon 44 godine, zahvaljujući modnoj kući Yves Saint Laurent, kao i Fondaciji Pierre Berge, ova kontroverzna kolekcija se 2015. godine, ponovo našla pred očima pariske publike. Predstavljena u muzuju mode Palais Galliera, pod nazivom “La collection du scandale”, postavka je koncipirana kao izložba, koja pored 80 autentičnih, odevnih predmeta, prikazanih u 40 kombinacija, uključuje i brojne aksesoare, skice, novinske članke i video zapise. Jedan od onih koji su najupućeniji u dešavanja sa Laurentove revije, održane početkom ’70-ih godina, svakako je Olivier Saillard, kustos i glavni inicijator pomenute izložbe.

„Tog 29. januara 1971. godine, šest manekenki je nonšalantno prošetalo 80 modela, koji su izazvali opštu pometnju u ulici Spontini, gde se nalazi modna kuća YSL, koju su davne 1961. godine, otvorili Yves Saint Laurent i Pierre Berge. U publici je bilo prisutno 180 internacionalnih klijenata, kupaca, ali i uglednih modnih novinara. Još pre početka modne revije, deo publike je izrazio svoje negodovanje, zbog Laurantove izjave da je inspiraciju za reviju pronašao u elegantnoj odeći, koja je obeležila period okupacije i ratnih godina. Modeli koji su potom prošetali pistom, bili su samo dodatni povod za skandal...“ – ukratko objašnjava Saillard.

Upravo zbog dizajnerove ideje da kreira visoku modu, obojenu estetikom ’40-ih godina, kolekcija „Liberation“ (Oslobadjanje) je takodje poznata i pod nazivom „Forties“. Do ove revije, mediji su u Yves Saint Laurent-u videli jedinog dostojnog naslednika francuske visoke mode, kao i tradicije kojom se ponose. Medjutim, poigravanje sa temom koja je za mnoge bila, još uvek veoma osetljiva, nisu mogli da mu oproste. Modni diktat u vidu kratkih haljina, suknji do kolena, sakoa sa strogim „četvrtastim“ ramenima, cipela sa platformom, kao i prenaglašene šminke, nikako se nije dopao konzervativnoj publici, a posebno ne onima kojima su „rane“ Drugog svetskog rata, još uvek bile sveže. Dovodjenje ratnog stradanja, okupacije i nemaštine u spregu sa modom, nikako nisu hteli da prihvate i otvoreno su digli glas protiv Laurenta i njegovog modnog performansa.

Slavni dizajner je imao svoje vidjenje cele situacije i skandala koji se (ne)planirano dogodio. S tim u vezi, ostala je zabeležena i njegova izjava, koju je 1971. godine dao za jedan francuski magazin.

„Želeo sam da izazovem šok kod ljudi i nateram ih da razmišljaju. Ono što sam uradio je po mnogo čemu povezano sa savremenom američkom umetnošću. Mladi ljudi nemaju nikakvih sećanja na ratne godine, a ja sam na ovaj način hteo da im predstavim taj period...“

Na pitanje novinara, kako doživljava reakcije, koje su daleko od dotadašnjih uobičajenih pohvala, legendarni kreator je tada napravio komparacju sa slikarem Edourad Manetom, jasno aludirajući na dvostruke standarde i lažni moral.

„Mislim da reč „skandal“ nije adekvatna ili je previše jaka. U isto vreme sam tužan i polaskan. Manetova čuvena slika „Olympia“ je svojevremeno isprovocirala istu vrstu reakcija. Govorili su da je prikaz gole žene na platnu sraman i da im se umetnik ruga... A zapravo, ljudi nisu bili toliko šokirani i uzdrmani vizuelno, koliko moralno“.

U prilog dizajnerovoj tvrdnji, govori i činjenica, da je uprkos tome što je bio suočen sa negodovanjem javnosti i stavljen na stub srama, njegov retro trend, inspirisan ’40-im, neverovatnom brzinom je osvojio poklonike mode i preplavio ulice Pariza.

Zbog svoje kontroverzne ideje i skandala koji ju je pratio, kolekcija „Liberation“ je svoje mesto pronašla i u istoriji savremene pop kulture. U modnom, konceptualnom smislu, uspela je da, bar privremeno, sruši zid koji je postojao izmedju visoke mode i prêt-à-porter-a, dajući sasvim novi smisao terminima elegancije i stila. Ujedno, revija „Liberation“ je označila i bitnu prekretnicu u kreativnom stvaralaštvu Yves Saint Laurenta, predstavljajući ga kao arbitra kontroverznog, „dvosmislenog“ modnog izraza. Ipak, ono što je izvesno, jeste činjenica da je Laurent kreativno iskoristio odredjeni vremenski period, kako bi nove generacije upoznao sa trendovima koji im do tada nisu bili bliski. S druge stane, kao što je i sam potvrdio u jednom od intervjua, smatrao je da je visoka moda postala pomalo dosadna i već „ispričana priča“, pa se zbog toga u svojoj kolekcji opredelio za retro pristup, namenjen široj publici.

„Šta bi danas novo, moglo da se izmisli u modi? Sve je već izmišljeno ili kopirano stotinu puta. Hipi modu smo pozajmili sa Istoka, šortsevi su došli direktno sa stadiona... i ništa od toga nije proisteklo iz visoke mode. Visoka moda ne nudi više ništa, osim nostalgije i raznih prohibicija. Postala je kao neka stara gospodja. Neću brinuti ukoliko moje plisirane haljine inspirisane ’40-tim godinama, ne pronadju svoje mesto medju poznavaocima mode... Ono što je važno, jeste činjenica da je ova kolekcija namenjena, pre svega mladim ženama koje nisu imale prilku da se upoznaju sa ovim modnim stilom, ali uprkos tome, žele da ga nose.“

Yves Saint Laurent je nakon revije „Liberation“, ostvario brojne i daleko značajnije uspehe, ali ipak, pomenuta revija ostaje važan deo njegove biografije i neizbrisivi deo modne istorije.

Yves Saint Laurent

Yves Saint Laurent je rodjen 1936. godine u Alžiru. Sa 17 godina je došao u Pariz, gde je ostvario saradnju sa redakcijom magazina „Vogue“, u kome je objavio svoje prve modne crteže. Nakon završene modne škole, počeo je da radi za modnu kuću Christian Dior, a nakon Diorove smrti, 1957. godine, preuzeo je poziciju art direktora. Iste godine priprema i svoju prvu, samostalnu kolekciju sa kojom postiže izuzetan uspeh i osvaja prestižnu modnu nagradu Neiman Marcus. Svoj modni brend, pod nazivom YSL, pokreće 1961. godine sa svojim partnerom i patronom Pierreom Bergeom. Poznat kao modni inovator, 1966. godine je promovisao svoj legendarni izum „Le smoking“, elegantno odelo za žene. U kategoriju modnih inovacija, ubrajaju se i bluze od providnih materijala, kombinezoni i drugo. Svoju poslednju prêt-à-porter kolekciju, prikazao je 1998. godine, a poslednji put se pojavio na modnoj pisti 2002. godine, kada je upriličio veličanstveni šou na kome se zauvek oprostio od modnog biznisa. Umro je Parizu 2008. godine u 71 godini. Iza njega je ostala bogata zaostavština, ali i epitet kralja medju dizajnerima.