Nakit bosanskih kraljeva

Nakit je uvek izazivao pažnju i definisao status, ali i stil onoga koji ga nosi. Njegova vrednost, meri se različitim kriterijumima, a lepota, autentičnost i posebnost dizajna, značajno utiču na to. S tim u vezi, u Sarajevu smo posetili poznatu zlatarsko-juvelirsku radnju „Sofić“, smeštenu u srcu Baščaršije, u ulici simbolično nazvanoj „Zlatarska“. Porodica Sofić neguju višedecenijisku tradiciju izrade zlatnog nakita, ali ono po čemu su posebno poznati, jesu nesvakidašnje atraktivne replike starog, bosanskog, kraljevskog nakita, kojima nisu odolele ni svetske zvezde, poput Anđeline Džoli. O originalnoj ideji, načinu izrade, slavnim osobama koje sa zadovoljstvom nose ovaj nakit, ali i budućoj izložbi u Beogradu, razgovaramo sa vlasnikom juvelirnice, Seadom Sofićem. 

Jedini ste juvelir u BiH, koji se bavi izradom replika starog bosanskog nakita, ali i drugih raritetnih predmeta od vrednosti. O kakvoj kolekciji je reč i koji vremenski period ona obuhvata? 

Radi se o sertifikovanim replikama nakita, ukrasnih predmeta i kovanog novca bosanskih kraljeva, čiji se originali čuvaju u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Kolekcija obuhvata period od praistorije, helenizma i srednjovekovne Bosne, pa do filigrana iz 18. i 19. veka. 

Nema sumnje da nakit koji izrađujete nikoga ne ostavlja ravnodušnim i samim tim, Vašu zlatarsku radnju čini jedinstvenom i prepoznatljivom. Koliko dugo se bavite izradom replika i kako ste došli na tu ideju?

Izradu replika smo počeli 2009. godine, sa ciljem da promovišemo bogatu kulturno-istorijisku baštinu naše zemlje i njenu hiljadugodišnju državnost. Naime, BiH je prošla i još uvek prolazi, kroz veoma težak period, a mi, ovom kolekcijom želimo da pokažemo i promovišemo bar deo  njene bogate tradicije.

 

Kolekcija nakita, izloženog u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, veoma je bogata i raznovrsna. Na osnovu kojih kriterijuma ste pravili selekciju, odnosno odabir nakita čije ćete replike izrađivati i kako je tekao proces rada?

 

Nakit smo birali po lepoti, poruci koju nosi, kao i vremenu iz kojeg dolazi, ali smo takodje obratili pažnju i na njegovu nosivost, prikladnu današnjem vremenu. U tome su nam pomagali muzejski arheolozi i etnolozi, dajući nam na uvid originalne predmete, kao i osnovne podatke o mestu, vremenu pronalska, načinu izrade i vrsti korišćenog materijala. Nakon toga smo pristupili vaganju, fotografisanju, merenju i otkrivanju veština izrade predmeta, karakterističnih za vreme njihovog  nastanka.

 

Kao juvelir i poznavalac nakita, njegovih formi, kvaliteta, materijala i tehnologije, kako biste okarakterisali umeće nekadašnjih majstora i da li Vam je, prilikom izrade replika, bilo komplikovano ispratiti njihove strandarde?

 

Pravo zadovoljstvo, a i veliki izazov, predstavlja otkrivanje primitivnih tehnika izrade, od kovanja, karakterističnog za period praistorije, preko granulacije iz srednjeg veka, pa do složenije pojave filigrana i kombinovanih tehnika u 18 i 19. veku. Sam način izrade i alata koji su se koristili u to vreme, jasno pokazuje i evoluciju društva kroz vekove. Najstariji motivi iz doba helenizma, nose simbole iz lova ili života, pa se tu mogu naći naušnice ribe iz 3. veka p.n.e., zatim fibule  sa životinjskim glavama, kao i prsten sa skarabej kamenom. Srednji vek obiluje ogrlicama i ukrasnim predmetima rađenim tehnikama granulacije, a 14. vek kovanim novcem bosanskih kraljeva i nakitom rađenim kombinovanim tehnikama, veoma raskošnog izgleda.

 

Iako je reč o starom, tradicionalnom, bosanskom nakitu, interesovanje za njim nije „geografski“ definisano i daleko prevazilazi okvire Bosne. Kome je ovaj nakit namenjen, ko su najčešći kupci i na kakve reakcije nailazite?

 

Ovaj nakit je namenjen svim ljudima koji cene prošlost i tradiciju, jer bez toga nema ni budućnosti. Kupuju ga naši ljudi, ali i turisti i poslovni ljudi, kao i državne institucije. Posebno smo ponosni na činjenicu da sve veći  broj mladih ljudi nosi ovaj nakit. Za svoje kupce smo obezbedili i dvojezični katalog sa svim potrebnim podacima, koji im omogaćava da se detaljnije upoznaju sa nakitom, ali i našom istorijom, kulturom i bogatom tradicijom. Reakcije koje dobijamo su više nego pozitivne.

 

Mnoge slavne osobe, domaće i strane, takodje nisu odolele lepoti, autentičnosti i kvalitetu Vašeg nakita. Koga od njih biste posebno izdvojili i koliko Vam je saradnja sa njima pomogla u promociji nakita?

 

Prve izrađene replike nakita, naušnice i fibulu iz 3. veka p.n.e., dobila je Jordanska Kraljica Ranija. Danas, mnogi političari, poslovni ljudi i velike kompanije, imaju deo naše kolekcije. Poznati glumci i pevači su svakako, marketinški najinteresantniji, pa bih u tom smislu izdvojio Anđelinu Džoli, Kevina Spejsija, Morgana Frimena, Denija Glovera, Armanda Asantea, Šarlot Rempling, Severinu, Branka Đurića, Ninu Badrić, Tonija Cetinskog, Bogdana Diklića, Zrinku Cvitešić, Bono Voxa, Ivu Pogorelića, Agnes B, Amiru Medunjanin, Jasmilu Žbanić, Aidu Begić...

Sead Sofić, Andjelina Džoli i Bred Pit

 

Prilikom kupovine Vašeg nakita, kupci dobijaju sertifikat autentičnost, dok se 25% od prodajne cene, uplaćuje Zemaljskom muzeju u Sarajevu, koji je već izvesno vreme zatvoren za posetioce. Da li očekujete da će Vaše, kao i donacije drugih donatora, doprineti skorom otvaranju Muzeja?

 

Za rad muzeja je odgovorna država, jer kao i svuda u svetu, o ustanovama od državnog značaja, brine država. Projekti poput našeg, mogu pomoći finansiranje naučnih radova, štampanje brošura ili reperaciju izložbenih vitrina. Troškove režija, plata i doprinosa zaposlenih, ipak mora preuzeti država, ako joj je stalo da jedna od glavnih ustanova kulture u zemlji, koja čuva naše blago, i dalje egzistira. (Zemaljski muzej u Sarajevu je u medjuvremenu otvoren prim. aut.)

Zlatara „Sofić“ je takođe poznata i po izradi prestižnog priznanja „Srce Sarajeva“, koje se dodeljuje najboljim filmskim ostvarenjima i stvaraocima na Sarajevo Film Festivalu. Recite nam nešto više o tome, kao i o Vašoj saradnji sa francuskom dizajnerkom „Srca“, Agnes B.?

 

Sarajevo film festival je najpoznatiji bosansko-hercegovački brend i značajno je doprineo širenju pozitivnog imidža naše zemlje u svetu. Od samog početka smo uz taj divni projekat i ponosni smo što smo deo istog. Kada je dizajnerka Agnes B dizajnirala „Srce Sarajeva“, mi smo dobili ugovor za izradu nagrada, koji na obostrano zadovoljstvo traje i danas. Prošlogodišnja dobitnica, specijalne nagrade SFF-a, bila je upravo Agnes B, koja je prilikom tadašnje posete našoj radnji, izrazila zahvalnost na izvanrednoj  saradnji.

Agnes B. i Sead Sofić

 

Do sada ste svoj nakit prikazali i na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Da li će i publika u Srbiji, odnosno Beogradu imati priliku da se „uživo“ upozna sa Vašom nesvakidašnjom kolekcijom?

 

Mi smo do sada izlagali u Pragu, Zagrebu. Londonu, Briselu, Vašingtonu, Strazburu, a nedavno smo imali izložbu i u Savetu Evrope. Što se Beograda tiče, već je bilo pregovora oko pronalaska adekvatnog prostora, kao i termina za održavanje izložbe. Mislim da smo sve bliže dogovoru i nadam se da ćemo se uskoro predstaviti sa celokupnom kolekcijom.

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu i Ilustrovanoj politici

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Zlatarsko-juvelirska radnja Sofić i Marica Gavrilović

Zlatarsko-juvelirska radnja Sofić FB https://www.facebook.com/ZozrSofic/?fref=ts

ONA Magazin

 

 

MANDALA ART

Umetnost minijature, satkana od raskošnog kolorita, kružića i tačkica, oslikanih na kamenu, najjednostavnije je objašnjenje onoga što stvara Elspet Meklin, kanadska umetnica, rodjena i odrasla u Australiji. Zapravo, reč je o kamenim oblucima sa „mandala” motivima, koji svojom estetikom, ali i spiritualnom simbolikom, asociraju na radost i bude životnu energiju. Iako se slikanjem bavi godinama unazad, pažnju šire javnosti, Elspet Meklin je izazvala 2015. godine, kada je fotografije svojih radova postavila na društvene mreže. Tada se vest o atraktivnom i neobičnom kamenju proširila viralno, pa su njene stranice za veoma kratko vreme zabeležile preko milion poseta.

Elspet Meklin

Kako ste došli na ideju da se bavite oslikavanjem kamena?

Već po završetku srednje škole, znala sam da želim da bavim umetnošću, ali nisam bila sigurna na koji način bih najbolje izrazila svoju kreativnost . S obzirom da sam uvek bila privučena crtanjem i bojama, krenula sam tim pravcem i vrlo brzo prodala jedan svoj rad u lokanoj prodavnici. Slikanje na kamenu je usledilo malo kasnije i to sasvim slučajno. Bila sam na plaži i pažnju mi je privukao kamen, perfketnog kružnog oblika. Pošto sam već tada slikala „mandala“ motive, došla sam na ideju da jedan od njih probam da oslikam i na tom kamenu. To sam uradila iz čiste radoznalosti i zadovoljstva, ne pomišljajući da će to vremenom postati veoma popularno.

Naziv vašeg kreativnog koncepta je “Dotillism”. Kako biste objasnili taj umetnički pravac?

Na jednoj od izložbi mi je prišla gospodja, koja mi je sugerisala, da bi reč “Dotillism” (eng. dot – tačka prim. prev.) najbolje definisala umetnost koju stvaram. To je svakako imalo smisla, jer u osnovi, ja i stvaram umetnost od „tačaka”. Dopao mi se njen predlog, pa sam ga tako i prihvatila. Time sam svoj rad i razdvojila od sličnih umetničkih pravaca, poput Pointillism-a ili aboridžanske umetnosti, čiji su koncepti, kao i izraz, ipak nešto drugačiji od mog.

Vaše mandala kamenje emituje izuzetno pozitvine vibracije, svojim raznobojnim, perfektno oslikanim kružićima i tačkama. Verujem da je to povezano i sa spiritualnošću. Gde pronalazite inspiraciju?

Spiritualni momenat je definitivno prisutan. Slikanje mandala kamenja je za mene ravno meditaciji i doživljavam ga, ne samo kao užitak, već i kao nagradu. Inspiraciju pronalazim, pre svega u prirodi. To može biti morski jež ili pak Fibonačijev niz, koji pronalazim u cvetu suncokreta. Zalazak sunca i boje koje ga prate, kao i buket cveća kupljen na lokalnoj pijaci, sve to za mene ima posebnu čar i nadahnjuje moje stvaralaštvo.

Kao što smo već pomenuli, bogat kolorit je jedna od glavnih karakteristika Vašeg mandala kamenja, ali i stvaralaštva uopšte. Koliko su Vam boje važne i da li i putem njih prenosite odredjenu poruku?

Boje su mi izuzetno važne, jer kroz njih izražavam sebe. Mislim da je previše loših i depresivnih stvari na ovom svetu, a ja bar kroz boje to pokušavam da promenim. Boje su odavno poznate kao sredstvo koje može pozitvino da utiče na raspoloženje i osećaj unutrašnjeg zadovoljstva. Koristeći vedre tonove u svom radu, ja pokušavam ljude da oraspolažim, inspirišem i učinim ih srećnim.

Vaš rad ne podrazumeva samo talenat, ljubav i dobru ideju, već i posvećenost, strpljenje i “mirnu ruku”. Koliko Vam je vremena potrebno da oslikate jedan mandala kamen?

Potrebno je nekoliko sati, nekada i dana, da bi jedan mandala kamen bio adekvatno oslikan. Sve zavisi od veličine kamena, kao i kompleksnosti ideje, odnosno dizajna. S obzirom da ja kombinujem više boja, vrlo je važno da svaka prethodna bude sasvim suva, pre nanošenja nove nijanse. Strpljenje je svakako jedan od važnijih faktora u mom radu.

Koje materijale koristite za oslikavanje kamena?

Uvek koristim akrilne boje, jer se brzo suše, ne razlivaju se i vrlo su postojane. Upravo to i omogućava brojnim kružićima i tačkicama koje naslikam, da zadrže svoj oblik i poziciju. Najčešće radim sa tankim slikarskim četkicama, jer su najzahvalnije za ovu vrstu kreacije.

Vaše slikarsko umeće se ne zadržava samo na kamenu. Gde je sve „Dotillism” prisutan?

Pre nego što sam postigla uspeh sa mandala kamenjem, uglavnom sam radila slike sa sličnim motivima. To radim i dalje, ali manje nego ranije, jer sam kreativnost prevashodno usmerila na kamenje. U osnovi, moje slikanje je podeljeno u tri kategorije – mandale, pejzaži i vizionarska umetnost.

Propagirate temu art terapije, odnosno primene umetnosti i kreativnog rada u terapeutske svrhe. Da li možete da nam kažete nešto više o tome?

To je tema koja me veoma interesuje. Od 2010. godine imam i diplomu Art Terapeuta. Ipak, do sada nisam imala prilike da se tome ozbiljnije posvetim, jer sam previše zaokupljena stvaranjem svoje umetnosti. Verujem da će doći trenutak kada ću imati više vremena i za to.

Umetnost koju stvarate, kao i način života koji živite, usko je povezan sa idejom pozitivnog razmišljanja i pronalaženja lepote u svemu što nas okružuje. Da li je teško pronaći lepotu i sreću u ovim, globalno, ne baš srećnim vremenima?

Živimo u interesantnom vremenu. Preplavljeni smo raznim lošim vestima, koje dolaze sa svih strana sveta i čovek vrlo lako može biti prezasićen time… Moja filozofija života je zasnovana na zahvalnosti za sve ono dobro što imamo i što nam se dešava. Čak i za neke, naizgled male stvari, pa čak i za one koje se nisu dogodile, ali ih mi priželjkujemo. Zahvalnošću ćemo podstaći naš um da misli pozitivno i očekuje dobro. Takodje verujem u naš uzajamni odnos sa prirodom, koja je nepresušni izvor lepote i inspiracije. Interesantan oblak, ptice koje lete, cveće koje je izraslo iz pukotine u kamenu ili kiša koja se sliva niz prozor, sve te stvari nas mogu podsetiti da je planeta na kojoj živimo veoma lepa.

Vaš rad je postao poznat i dostupan širom sveta, zahvaljujući nezaobilaznim društvenim mrežama. Na kakve reakcije nailazite i ko su Vaši najčešći kupci?

Dobijam puno poruka, a reakcije su razne. Počastvovana sam jer mi mnogi kažu da ih moja umetnost inspiriše i čini srećnim. Neke ljude sam podstakla da se i sami bave istim ili sličnim kreativnim radom. Ipak, rekla bih da su moji najčešći kupci žene. Pretpostavljam da je to zbog „ženske note”, koju moj rad u izvesnoj meri nosi. On slavi lepotu i posebnost žene.

Da li planirate neku veću, samostalnu izložbu i kako vidite sebe kao umetnika i svoj rad u budućnosti?

Iskreno se nadam da ću do sledeće godine imati dovoljno radova, da bih mogla da napravim samostalnu izložbu. U budućnosti bih volela da svoj rad i karakterističan stil, proširim i u drugim pravcima, jer umetnik mora stalno da raste i da se menja. Interesuje me i saradnja sa drugim umetnicima… Radujem se novim mogućnostima i idejama koje će se pojaviti.

*MANDALA – na Sanskritu znači krug i simolizuje celovitost svemira, kao i odnos izmedju duhovne i materijalne energije. Zbog svog snažnog spiritualnog značenja, najčešće se koriste prilikom meditacija, postizanja unutrašnjeg mira i duhovnog balansa. Mandale su prisutne u mnogim kulturama i religijiama, pre svega Budizmu i Hinduizmu, ali njihova simbolika može biti od koristi svima, bez obzira na religijsku pripadnost. Pored svog spiritualnog koncepta, mandale su interesantne i zbog svoje atraktivne estetike. 

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Elspeth McLean

Elspeth McLean  https://www.elspethmclean.com/ ; FB https://www.facebook.com/elspethmcleanartist/

ONA Magazin