понедељак, 13. март 2017.

Nakit bosanskih kraljeva



Nakit je uvek izazivao pažnju i definisao status, ali i stil onoga koji ga nosi. Njegova vrednost, meri se različitim kriterijumima, a lepota, autentičnost i posebnost dizajna, značajno utiču na to. S tim u vezi, u Sarajevu smo posetili poznatu zlatarsko-juvelirsku radnju „Sofić“, smeštenu u srcu Baščaršije, u ulici simbolično nazvanoj „Zlatarska“. Porodica Sofić neguju višedecenijisku tradiciju izrade zlatnog nakita, ali ono po čemu su posebno poznati, jesu nesvakidašnje atraktivne replike starog, bosanskog, kraljevskog nakita, kojima nisu odolele ni svetske zvezde, poput Anđeline Džoli. O originalnoj ideji, načinu izrade, slavnim osobama koje sa zadovoljstvom nose ovaj nakit, ali i budućoj izložbi u Beogradu, razgovaramo sa vlasnikom juvelirnice, Seadom Sofićem. 

Jedini ste juvelir u BiH, koji se bavi izradom replika starog bosanskog nakita, ali i drugih raritetnih predmeta od vrednosti. O kakvoj kolekciji je reč i koji vremenski period ona obuhvata? 

Radi se o sertifikovanim replikama nakita, ukrasnih predmeta i kovanog novca bosanskih kraljeva, čiji se originali čuvaju u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Kolekcija obuhvata period od praistorije, helenizma i srednjovekovne Bosne, pa do filigrana iz 18. i 19. veka. 


Nema sumnje da nakit koji izrađujete nikoga ne ostavlja ravnodušnim i samim tim, Vašu zlatarsku radnju čini jedinstvenom i prepoznatljivom. Koliko dugo se bavite izradom replika i kako ste došli na tu ideju?

Izradu replika smo počeli 2009. godine, sa ciljem da promovišemo bogatu kulturno-istorijisku baštinu naše zemlje i njenu hiljadugodišnju državnost. Naime, BiH je prošla i još uvek prolazi, kroz veoma težak period, a mi, ovom kolekcijom želimo da pokažemo i promovišemo bar deo  njene bogate tradicije.

 
Kolekcija nakita, izloženog u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, veoma je bogata i raznovrsna. Na osnovu kojih kriterijuma ste pravili selekciju, odnosno odabir nakita čije ćete replike izrađivati i kako je tekao proces rada?
 
Nakit smo birali po lepoti, poruci koju nosi, kao i vremenu iz kojeg dolazi, ali smo takodje obratili pažnju i na njegovu nosivost, prikladnu današnjem vremenu. U tome su nam pomagali muzejski arheolozi i etnolozi, dajući nam na uvid originalne predmete, kao i osnovne podatke o mestu, vremenu pronalska, načinu izrade i vrsti korišćenog materijala. Nakon toga smo pristupili vaganju, fotografisanju, merenju i otkrivanju veština izrade predmeta, karakterističnih za vreme njihovog  nastanka.

 
Kao juvelir i poznavalac nakita, njegovih formi, kvaliteta, materijala i tehnologije, kako biste okarakterisali umeće nekadašnjih majstora i da li Vam je, prilikom izrade replika, bilo komplikovano ispratiti njihove strandarde?
 
Pravo zadovoljstvo, a i veliki izazov, predstavlja otkrivanje primitivnih tehnika izrade, od kovanja, karakterističnog za period praistorije, preko granulacije iz srednjeg veka, pa do složenije pojave filigrana i kombinovanih tehnika u 18 i 19. veku. Sam način izrade i alata koji su se koristili u to vreme, jasno pokazuje i evoluciju društva kroz vekove. Najstariji motivi iz doba helenizma, nose simbole iz lova ili života, pa se tu mogu naći naušnice ribe iz 3. veka p.n.e., zatim fibule  sa životinjskim glavama, kao i prsten sa skarabej kamenom. Srednji vek obiluje ogrlicama i ukrasnim predmetima rađenim tehnikama granulacije, a 14. vek kovanim novcem bosanskih kraljeva i nakitom rađenim kombinovanim tehnikama, veoma raskošnog izgleda.

 
Iako je reč o starom, tradicionalnom, bosanskom nakitu, interesovanje za njim nije „geografski“ definisano i daleko prevazilazi okvire Bosne. Kome je ovaj nakit namenjen, ko su najčešći kupci i na kakve reakcije nailazite?
 
Ovaj nakit je namenjen svim ljudima koji cene prošlost i tradiciju, jer bez toga nema ni budućnosti. Kupuju ga naši ljudi, ali i turisti i poslovni ljudi, kao i državne institucije. Posebno smo ponosni na činjenicu da sve veći  broj mladih ljudi nosi ovaj nakit. Za svoje kupce smo obezbedili i dvojezični katalog sa svim potrebnim podacima, koji im omogaćava da se detaljnije upoznaju sa nakitom, ali i našom istorijom, kulturom i bogatom tradicijom. Reakcije koje dobijamo su više nego pozitivne.

 
Mnoge slavne osobe, domaće i strane, takodje nisu odolele lepoti, autentičnosti i kvalitetu Vašeg nakita. Koga od njih biste posebno izdvojili i koliko Vam je saradnja sa njima pomogla u promociji nakita?
 
Prve izrađene replike nakita, naušnice i fibulu iz 3. veka p.n.e., dobila je Jordanska Kraljica Ranija. Danas, mnogi političari, poslovni ljudi i velike kompanije, imaju deo naše kolekcije. Poznati glumci i pevači su svakako, marketinški najinteresantniji, pa bih u tom smislu izdvojio Anđelinu Džoli, Kevina Spejsija, Morgana Frimena, Denija Glovera, Armanda Asantea, Šarlot Rempling, Severinu, Branka Đurića, Ninu Badrić, Tonija Cetinskog, Bogdana Diklića, Zrinku Cvitešić, Bono Voxa, Ivu Pogorelića, Agnes B, Amiru Medunjanin, Jasmilu Žbanić, Aidu Begić...

Sead Sofić, Andjelina Džoli i Bred Pit
 
Prilikom kupovine Vašeg nakita, kupci dobijaju sertifikat autentičnost, dok se 25% od prodajne cene, uplaćuje Zemaljskom muzeju u Sarajevu, koji je već izvesno vreme zatvoren za posetioce. Da li očekujete da će Vaše, kao i donacije drugih donatora, doprineti skorom otvaranju Muzeja?
 
Za rad muzeja je odgovorna država, jer kao i svuda u svetu, o ustanovama od državnog značaja, brine država. Projekti poput našeg, mogu pomoći finansiranje naučnih radova, štampanje brošura ili reperaciju izložbenih vitrina. Troškove režija, plata i doprinosa zaposlenih, ipak mora preuzeti država, ako joj je stalo da jedna od glavnih ustanova kulture u zemlji, koja čuva naše blago, i dalje egzistira. (Zemaljski muzej u Sarajevu je u medjuvremenu otvoren prim. aut.)


Zlatara „Sofić“ je takođe poznata i po izradi prestižnog priznanja „Srce Sarajeva“, koje se dodeljuje najboljim filmskim ostvarenjima i stvaraocima na Sarajevo Film Festivalu. Recite nam nešto više o tome, kao i o Vašoj saradnji sa francuskom dizajnerkom „Srca“, Agnes B.?
 
Sarajevo film festival je najpoznatiji bosansko-hercegovački brend i značajno je doprineo širenju pozitivnog imidža naše zemlje u svetu. Od samog početka smo uz taj divni projekat i ponosni smo što smo deo istog. Kada je dizajnerka Agnes B dizajnirala „Srce Sarajeva“, mi smo dobili ugovor za izradu nagrada, koji na obostrano zadovoljstvo traje i danas. Prošlogodišnja dobitnica, specijalne nagrade SFF-a, bila je upravo Agnes B, koja je prilikom tadašnje posete našoj radnji, izrazila zahvalnost na izvanrednoj  saradnji.

Agnes B. i Sead Sofić
 
Do sada ste svoj nakit prikazali i na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Da li će i publika u Srbiji, odnosno Beogradu imati priliku da se „uživo“ upozna sa Vašom nesvakidašnjom kolekcijom?
 
Mi smo do sada izlagali u Pragu, Zagrebu. Londonu, Briselu, Vašingtonu, Strazburu, a nedavno smo imali izložbu i u Savetu Evrope. Što se Beograda tiče, već je bilo pregovora oko pronalaska adekvatnog prostora, kao i termina za održavanje izložbe. Mislim da smo sve bliže dogovoru i nadam se da ćemo se uskoro predstaviti sa celokupnom kolekcijom.


*Tekst je objavljen u ONA Magazinu i Ilustrovanoj politici
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Zlatarsko-juvelirska radnja Sofić i Marica Gavrilović
Zlatarsko-juvelirska radnja Sofić FB https://www.facebook.com/ZozrSofic/?fref=ts

ONA Magazin

 

 

Нема коментара:

Постави коментар