ArT&PoP: Silvana Ručnov - Umetnost kaligrafije

U današnjem vremenu kada su klasična pisma, skoro sasvim izašla iz upotrebe, a pisanje rukom, odnosno olovkom, postalo izjednačeno sa neobičnom ili bar, retkom pojavom, kaligrafija, kao umetnost lepog pisanja, deluje daleko i arhaično. Ipak, da nije sasvim tako, uverila nas je Silvana Ručnov, kaligrafkinja , koja već dve decenije druguje sa pisaljkama, mastilom i drugim kaligrafskim alatima. Profesionalna biografija ove umetnice, članice ULUPUDUS-a, ispunjena je značajnim rezultatima. Iza nje su brojne kolektivne i samostalne izložbe, ali ono po čemu je posebno prepoznatljiva, jesu edukativni, tematski programi, kao i jedinstvena škola kaligrafije, koju vodi od 2000-te godine. Konstantno posvećena istraživačkom, teorijiskom i iznad svega, praktičnom angažovanju u sferi kaligrafije, Silvana Ručnov je nesumnjivi eksper za pomenutu oblast.

Silvana Ručnov

Bavite se kaligrafijom od 1997. godine. Kako ste se zainteresovali za ovu vrstu umetničkog izraza?

Kaligrafija se, kao umetnost, simpatično pojavila i uvukla u moj život preko poznanika koji su je pratili, a pojedini i negovali u svom slobodnom vremenu. Njihove impresije su uticale da osvežim svoje zanimanje za različita pisma, koje sam imala još tokom filološke gimnazije. U periodu kada sam išla na crtanje i slikanje, pridružila sam se i grupi za kaligrafiju, koju je vodio prof. Aleksandar Dodig, čija su me predavanja, iznova oduševljavala. On je preopoznao moj dar i vešto me usmerio u moju sadašnju profesiju. Tada nisam ni sanjala da ću postatiti kaligrafkinja.

Najednostavnije objašnjenje pojma kaligrafije je umetnost lepog pisanja. Kao neko ko se veoma studiozno i dugo bavi ovom oblašću, kako je Vi tumačite?

Kaligrafiju tumačim kao oblast umetnosti koja se bavi estetikom slova, bilo na tradicionalan, moderan ili savremen način. Pridodala bih i zanimljivo zapaženje koje sam stekla tokom godina, a vezano je za način njenog poimanja u narodu. Kaligrafija, lepo pisanje i krasnopis isto znače, ali se u današnje vreme pojavila simpatična podela. Kaligrafija se vezuje za stare rukopisne knjige i klasična pisma kojima su pisane, a lepo pisanje i krasnopis za građansko pismo koje se ranije učilo u osnovnim školama. Dakle, reči istog značenja su odjenom počele da se razlikuju po vremenskoj epohi i stilu pisma.

U istorijskom smislu, kaligrafija je bila sastavni deo različitih kultura i kao takva, veoma značajna. Koliko je ona danas zastupljena i u kojim oblastima pronalazi svoju primenu?

Kaligrafija je sastavni deo kulturne baštine svakog naroda, koji drži do svoje kulture. Danas je kaligrafija zastupljenja u dizajnu, ali i u oblastima likovne i primenjene umetnosti. Neguju se tradicionalna pisma na tradicionalan način, ali se ta pisma oblikuju u fontove, koja u rukopisu, poprimaju moderniji izgled. Ćirilica je naš identitet u svetu i uvek privlači pažnju, kao što nama privlače pažnju istočnjačka, egzotična ili istorijska pisma. Razvijanje ćiriličnog pisma je naša obaveza, a korišćenje latinice nužda, koju je nametnula kultura internet poslovanja, zbog vidljivosti na pretraživačima. Latinica "gostuje " kod mnogih naroda kao drugo pismo, ali ne predstavlja njihov narodni identitet.

Istraživali ste različite oblasti i vrste kaligrafije. Koliko su njena načela tradicionalna i strogo definisana i da li ona ostavljaju prostor za kreativnost i inovacije?

Kaligrafija u tradicionalnom smislu ostavlja malo prostora, dok je moderna kaligrafija, davno prevazišla kruta pravila i primenjuje svu raspoloživu kreativnost. To joj omogućava i veoma razvijena svetska kreativna industrija, koja ima širok spektar različitih materijala i alatki. No, veštine se i dalje uče i stiču, najpre tradicionalnim načelima, jer se raspisana ruka ne može kupiti.

Dobri poznavaoci kaligrafije, ali i oni koji su se bar na kratko upustili u istraživanje ove discipline, pripisuju joj meditativni karakter. Kako to objašnjavate?

Meditacija u svom značenju sadrži razmišljanje, udubljivanje i usmeravanje pažnje ka određenom sadržaju. Verujući bi rekli, molitva. Krajnji ishod je duhovni mir, odmor i opuštanje. Sve ove osobine se koriste prilikom ispisvanja slova uz pomoć pisaljke. Razmišljate koje slovo pišete, udubljujete se kako ćete da napišete i pazite da pravilno ispišete reč ili tekst. Redovnim vežbanjem, stiče se veština pisanja i smirenje.

Pored toga što ste priznati umetnik-kaligraf , već 15 godina imate i svoju školu kaligrafije. Kakav je koncept nastave i šta je ono što nudite svojim polaznicima?

Škola kaligrafije pripada neformalnom obrazovanju i neguje individualan rad u grupi. Polaznici uče da vladaju pisaljkama (trskom i čeličnim perom), savladavaju osnovna pravila kaligrafije u više nivoa i rade kreativne zadatke, zavisno od nivoa. Na kraju svakog nivoa, polaznici rade svoj završni rad, kao rezime gradiva koje su savladali. Malo teorije, mnogo prakse. Shodno okolnostima, organizuje se i godišnja izložba polazinika školice.

Ko su polaznici Vaše škole i koliko je vremena potrebno da se savladaju osnove kaligrafije?

To su pre svega ljubitelji pisma, lepe reči i umetnosti, koji su se odvažili da se oprobaju u umetnosti koja ih je privukla. Različitih su profesija, kao i stepena obrazovanja. Takođe su različitih generacija, od tinejdžera do pripadnika trećeg doba. Najstarija polaznica je imala 82 godine. Vreme upoznavanja sa kaligrafijom zavisi od pojedinca, ponaosob. Po programu škole koju vodim, potrebno je dolaziti godinu i po dana, da bi se upoznale osnove kaligrafije, ali i da bi se ruka relativno opustila. Dalji uspeh zavisi od ličnog interesovanja, dara i naravno rada.

Koje su odlike dobrog i kvalitetnog kaligrafa?

Laka i precizna ruka, oštro oko, fokus i smirenje, no u današnje vreme je veoma bitan i senzibilitet kaligrafa. Tehnologija, danas, može savršeno precizno i lepo da ispiše tekst, ali životnost i duh tekstu, i dalje može da da samo onaj koji piše, svojom impresijom i ekspresijom. Kvalitetan, lični kaligrafski rukopis koji se vremenom stvara, takođe predstavlja bitnu odliku kvalitetnog kaligrafa.

Pored škole, takođe organizujete i edukativne programe, kako u Beogradu, tako i širom Srbije. O kakvim programima je reč?

Paralelno sa školicom održavam razne performanse i programe radioničarskog tipa. Oni su podsticaj kulturnom razvitku publike i ne zahtevaju predznanje, kao ni odredjene godine. Lepo je videti da se razne generacije druže u oblasti, koja ih je na sličan način zainteresovala. Samim tim što se dešavaju na različitim mestima: u biblioteci, galeriji, kafe-restoranu, ateljeu i kulturnom centru, ljubitelji kaligrafije na najrazličitije načine mogu da dožive ove programe. Pomenula bih svoje tematske programe „Putovanje kroz pisma“, „Rukopis“, „Tematske radionice kaligrafije“ i „Graforelaks – Piši i Diši“. Pored pomenutih, postoji i interaktivna radionica „Utisni otisak / otisni utisak“, koja prati moje samostalne izložbe. Svi oni nude različite pristupe pismu i kaligrafiji. Detaljnije infomacije o programima, mogu se pronaći na mom veb sajtu www.silvanarucnov.com.

Kao umetnik kaligraf, izlagali ste svoje radove na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama. Kako su koncipirane Vaše izložbe i na kakve reakcije nailazite?

Svaku izložbu, pored glavnog sadržaja, obavezno prati i već pomenuti, interaktivni deo – "utisni otisak / otisni utisak", u okviru koga posetioci izložbe mogu da pišu trskom. Takođe je zastupljen i performans, predavanje i/ili radionica. Sve zavisi od okolnosti. Mišljenja sam da izložbu treba približiti posetiocima. Tokom trajanja izložbe, kada sam u galeriji, pravim i malo vođenje kroz pisma koja su zastupljena na izloženim radovima, a estetski utisak prepuštam ljubiteljima umetnosti. Ovakav pristup se pokazao kao veoma dobar, pa ću nastaviti da ga primenjujem i ubuduće.

S obzirom da živimo u dinamičnom, digitalnom dobu, kakva je budućnost kaligrafije u 21. veku?

Digitalno doba je dosta preusmerilo kaligrafiju. Mnogo toga joj je oduzeto digitalizacijom, ali joj je data i nova mogućnost predstavljanja. Moderna kaligrafija dobija na značaju. Svaka država koja neguje svoju baštinu, neće dozvoliti da kaligrafija nestane. U 21. veku, u razvijenim zemljama, kaligrafsko ispisvanje je prestiž. Takođe, u zemljama gde je razvijena kultura slobodnog vremena, kaligrafija trenutno spada u prvih deset hobija u svetu. Čovekova potreba da stvara i radi prstima nikada neće prestati, a dok je pisma, kaligrafija ima svoju budućnost.