недеља, 18. фебруар 2018.

Film KLEOPATRA / 50 godina



Legendarni filmski spektakl Kleopatra“, proslavlja ove godine 50 godina od svog premijernog prikazivanja. Jedan od najskupljih filmova svih vremena, koji su obeležili Elizabet Tejlor i Ričard Barton, ponovo je zablistao na filmskom platnu. Svečana premijera, nove, remasterizovane verzije, prikazana je na nedavno završenom festivalu u Kanu, nakon čega su usledile specijalne projekcije u bioskopima širom sveta. Ovaj potez, izazvao je oduševljenje brojnih filmofila, koji su, u nekim gradovima, čak danima unapred kupovali karte za ovaj dogadjaj. Povodom jubileja, objavljeno je i limitirano blu-ray komplet izdanje, koje pored filma sadrži i disk sa retkim snimcima, kao i knjigu sa fotografijama, nastalim na snimanju ovog kultnog ostvarenja. 


Jubilej „Kleopatre“ je povratak u zlatni Holivud i vreme glamura, kada su nastala neka od najznačajnijh filmskih ostvarenja i kada su glumačke zvezde sijale punim sjajem. Ova spektakularna epska drama, koja se bavi sudbinom najslavnije egipatske kraljice, uzburkala je Holivud i pre nego što je zvanično započela svoj bioskopski život. Zbog čestih korekcija scenarija, promene lokacija, kompikovanih masovnih scena, raskošnih kostima i probijanja rokova, film je drastično premašio budžet. Umesto „skromnih“ 2 miliona, na kraju je koštao, neverovatnih 42 miliona dolara. Prema današnjim standardima, to je oko 300 miliona dolara, što je velika suma, ne samo za vreme u kome je film nastao, već i za aktuelnu holivudsku produkciju. Pored toga, Elizabet Tejlor je bila prva glumica u istoriji, koja je za svoj angažman, potpisala  ugovor sa iznosom od milion dolara, da bi se do kraja snimanja, ta suma povećala, čak šest puta.


Brojne turbulencije, pratile su nastanak filma „Kleopatra“. Snimanje je započeto u Londonu, da bi se kasnije, zbog troškova i nepovoljnih vremenskih uslova, cela ekipa preselila u Rim. Prvi reditelj Ruben Mamulian je tada napustio projekat, a na njegovo mesto je došao Džozef Mankevic (Mankiewicz), koji je pred kraj snimanja bio otpušten zbog sukoba sa produkcijom. Ipak, on je ubrzo vraćen, jer montažeri nisu bili u stanju da se snadju sa velikom količinom snimljenog materijala. Štaviše, prva izmontirana verzija filma, trajala je čitavih šest sati, da bi tek nakon brojnih intervencija i kompromisa, bila realizovana finalna verzija u trajanju od 243 minuta. Pehovi tokom snimanja nisu zaobišli ni Elizabet Tejlor, koja je zbog iznenadnih zdravstvenih problema sa disanjem, hitno operisana, što je dovelo u pitanje nastavak filma. Produkcija je tada razmatrala ideju o njenoj zameni, a najbliža ulozi Kleopatre, bila je Džoan Kolins, koja je čak prošla i probna snimanja. Ali, do toga nije došlo, jer se Tejlorova ubrzo oporavila i nastavila rad na filmu. 


Snimanje filma „Kleopatra“, obeležio je i početak romanse izmedju Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona. Uzbudljiva ljubavna priča, Kleopatre i Marka Antonija, prenela se i na privatni žiovot glavnih aktera, što je izazvalo nesvakidašnju pažnju medija. Tome je značajno doprinela činjenica, da su oboje, u tom trenutku, bili u braku. Barton sa velškom glumicom Sibil Viliams, a Tejlorova sa pevačem Edijem Fišerom. Dok je, s jedne strane, njihova „zabranjena ljubav“ intrigirala javnost, s druge strane ih je dočekala moralna osuda, upućena čak i iz Vatikana! Iako su producenti bili zabrinuti da će se „loš“ publicitet odraziti na film, to se nije dogodilo. Štaviše, afera je samo doprinela njegovoj kasnijoj popularnosti, a legendarna veza izmedju Bartona i Tejlorove i danas važi za jednu od najfatalnijih ljubavi, ikada. 


Nakon skoro tri godine snimanja, film „Kleopatra“ je primijerno prikazan u Americi, u junu 1963. godine, a mesec dana kasnije, usledila je i svečana premijera u Londonu. Očekivan sa velikim nestrpljenjem i praćen izuzetnom reklamnom kampanjom, film je u startu zabeležio jako dobru gledanost. Ipak, kritike koje su usledile, bile su podeljene. Iako to nije previše uticalo na njegov bioskopski život, ukupna zarada od 24 miliona dolara, nije bila dovoljna da pokrije drastično veće troškove ulaganja. Štaviše, ovakav ishod je doveo, skoro do bankrotstva producentsku kuću „20th Centery Fox“, koja je sa velikim ambicijama ušla u ovaj projekat. Medjutim, (ne)uspeh na blagajnama, kompenzovan je nominacijama za Oskara i to u devet kategorija, od kojih je film osvojio četiri – za najbolju scenografiju, kostime, fotografiju i specijalne efekte. 


Interesantno je spomenuti, da je zahvaljujući ulozi Kleopatre, slavna Elizabet Tejlor, pronašla svoje mesto i u Ginisovoj knjizi rekorda, kao glumica koja je promenila najviše kostima u jednom filmu, čak 65. Njihova raskoš i glamurozan, autentičan dizajn i danas izazivaju divljenje. Isti slučaj je i sa nakitom, posebno karakterističnim prstenjem i narukvicama u obliku zmije, ukrašenim dragim kamenjem, sa potpisom juvelirske kuće „Bulgari“. Karakterističan izgled egipatske vladarke, njenu frizuru i način šminkanja, dočarali su vrhunski holivudski stilisti i make up artisti. Elizabet Tejlor je  sve to iznela na sebi svojstven način, dok su žene širom planete, pokušavale da je u tome kopiraju.


Atraktivnost i kulturološki značaj filma „Kleopatra“, niko ne može da ospori. Spektakularan u svakom smislu, film proslavlja svoj zlatni jubilej na najbolji mogući način. Digitalno obradjen i u potpunosti prilagodjen modernom vremenu on nastavlja ili započine svoj novi život. Obnovljena verzija „Kleopatre“, traje nešto više od 4 sata, a ljubičaste oči legendarne Elizabet Tejlor, ponovo sijaju punim sjajem. 


*Tekst je objavljen u Novom Magazinu, povodom 50 godina od premijernog prikazivanja filma Kleopatra / 27. jun 2013. 
Copyrights: Bratislav Mihailović
 

Нема коментара:

Постави коментар