ALEKSANDRA KOVAČ - Njen život je muzika

Malo je pevača i muzičara na domaćoj sceni, koji su kao Aleksandra Kovač, poklonili dušu muzici. Predano i bez kalkulacija, ona već dugi niz godina, stvara muziku vodjena emocijama, stavljajući kvalitet i dostojanstvo, ispred trendova koje diktira estradno tržište. Muzički stručnjaci je nazivaju prvom damom srpske r’n’b i soul scene, dok publika istančanog ukusa, uživa u njenim prepoznatljivim melodijama, ali i stihovima koji su oda ljubavi i životu. Svojim inovativnim pristupom i nešto drugačijem muzičkom izrazu, kojim se nedavno predstavila javnosti, izašla je iz svojih uobičajenih okvira i dokazala da njena umetnost i talenat nemaju granica. U iščekivanju njenog novog albuma, razgovaramo sa Aleksandrom o aktuelnostima, planovima, kreativnosti i slobodi, ali i trenutnom statusu pop muzike u Srbiji.

U poslednje vreme ste stilski prilično inovativni, pa umesto dominantnog funka i soula, u Vašim novima pesmama ima više elektronike, latino-rege ritmova i sl. Šta je uslovilo tu promenu i koliko je otvorenost prema inovaciji, zapravo važna za umetnika?

Za svakog umetnika su najbitnije dve stvari. Na prvom mestu je sloboda, u svakom smislu te reči. Sloboda u izrazu, kreiranju, ideji, kao i izboru sredstava kojima prenosi svoju zamisao. Druga važna stvar je progres. Napredak, stalno učenje i usavršavanje, ali i eksperimentisanje su neophodni. Nikada se nisam ograničavala stilovima, ni u popularnoj, ni u primenjenoj muzici. Trudim se da stalno otkrivam nova muzička sredstva, jer mi to pruža slobodu da stvaram muziku kakvu želim.

U skladu sa tim, pokrenuli ste i projekat „Maki”, u okviru koga ste do sada predstavili dve nove, autorske pesme „Deo po deo” i „Veruj”. U kom pravcu se će se ta priča dalje razvijati?

Pesme koje izlaze pod etiketom MAKI, komponujem kada osetim potrebu da publici ponudim pop muziku, koja odgovara trenutnim svetskim trendovima. U isto vreme, to je muzika koja je po mom ukusu i koju stvaram bez ograničenja i pravila. Pesme "Deo po deo" i "Veruj" su kompozicije različitih podstilova pop muzike. Jedna je regeton, a druga funk i soul. U budućnosti nameravam da idem još dalje u istraživanju tih podstilova.

Prijatno ste iznenadili javnost svojim serijalom „Aleksandra peva narodnu muziku”, ali i dokazali da za dobrog pevača ne postoje žanrovske odrednice. Ipak, kako ste došli na ovu ideju i koliko zapravo osećate „srpski soul”, jer pesme koje interpretirate svakako to jesu?

Izuzetno mi je prijalo da istražim našu narodnu i kafansku muziku, iz vremena stare Jugoslavije. Te pesme ne smemo da zaboravimo, jer predstavljaju važan dokument društva i vremena iz kog smo potekli. Drago mi je što ljudi uživaju u mojim izvodjenjima pesama kao što su "Mito bekrijo" ili "Kad ja podjoh na Bembašu", jer pevati ove pesme znači vladati, ne samo svojim glasom, već i srcem i dušom. Svaka od njih istražuje dubine i ponore o kojima se ne peva lako. Na par pesama sam imala podršku svog kolege,  muzičkog pedagoga i vrhunskog harmonikaša Vladice Miladinovića. Sjajno smo se zabavljali sedeći u mojoj dnevnoj sobi i snimajući neke od najlepših narodnih pesama.

Angažovani ste na mnogim poljima, pa ste tako potpisali i muziku za hit seriju „Ubice moga oca“, a nedavno i za novi film Predraga Gage Antonijevića "Zaspanka za vojnike". Da li je primenjena muzika fah u kome se dobro osećate?

Raditi muziku za film, TV serije, reklame i pozorište je nešto za šta sam se školovala i čime se bavim poslednjih 15-tak godina. Iznad svega, kreativni proces je izuzetno uzbudljiv i pruža mogućnost konektovanja sa publikom na jedan potpuno nov način. Pored praktičnog rada, držim i predavanja na fakultetima i simpozijumima širom regiona na temu filmske muzike.

Bavite se pedagoškim radom, pokrenuli ste školu pevanja, kao i hor „Beogradski glas”, a od nedavno i „Ženski glas”. Čemu učite svoje polaznike i šta je neophodno da bi se neko razvio u dobrog pevača?

"Ženski Glas" je hor koji okuplja žene različitih godišta, koje žele da rade na sebi i usavršavaju svoj glas. Više od svega, to su žene koje žele da se opuste i nauče kako da  glasom izraze različite emocije i da se oslobode stresa. Uživamo u svakoj probi, a stalno primamo i nove članice, koje se mogu prijaviti putem našeg sajta www.beogradskiglas.com

Kao autor i producent, saradjujete sa brojnim pevačkim zvezdama iz regiona, ali i sa mladim talentima. Kako birate pevače sa kojima ćete saradjivati i šta Vas u tom smislu inspiriše?

Inspirisana sam kada je ispred mene vrhunski pevač i dobar čovek. Ako su ova dva kriterijuma zadovoljena, saradnja je zagarantovana.

Pobornik ste stava da komercijala i kvalitet u muzici mogu, pa i moraju, ići zajedno. Koliko je to zaista primenjivo u praksi i koliko je srpsko tržište uopšte „otvoreno” prema toj ideji?

U svim muzičkim žanrovima postoji dobra i loša muzika. To je jedina podela koju prihvatam. Mejnstrim pop u Srbiji, na žalost više ne postoji. To ne znači da opet neće zauzeti mesto koje mu pripada, ali to zahteva sistematsku podršku i podsticaj, ne samo profesionalaca, već i amatera, da budu kreativni i progresivni. Takodje je neophodno da se u potpunosti regulišu autorska i izvodjačka prava, koja predstavljaju osnovni izvor zarade kreativaca u muzici.

Kada stvarate muziku, šta Vas motiviše i kada znate da će pesma koju ste napisali pronaći svoj put do publike i postati hit?

Jedino pesme koje se pišu iskreno, mogu da pronadju svoj put do publike. U tom smislu, inspiriše me tuga, i način na koji je ljudi doživljavaju i proživljavaju. 

Snimili ste neke od najlepših ljubavnih pesama, a medju njima ima i onih koje su postale nezaobilazni deo scenarija na venčanjima. Da li Vam to imponuje?

Pre svega, to me čini neizmerno srećnom. Muzika treba da oplemenjuje, uzdiže, raduje, ali i pomaže ljudima da prolaze kroz ovaj život lakše i bezbolnije. Ona je tu da priskoči u pomoć kada nam zatreba, a ako bar jedna moja pesma može da postane deo nečijeg života, onda je moja misija ispunjena.

Uskoro će se na tržištu pojaviti Vaš novi studijski album, ali to neće biti sasvim klasično izdanje. Kakvo iznenadjenje spremate za svoju publiku?

Na albumu pod nazivom "Kuća slomljenog srca", podariću publici pesme koje sam poslednjih 15 godina pisala za najveće zvezde regiona, Ninu Badrić, Željka Samardžića, Severinu, Gorana Karana i druge. Ovoga puta ću ih ja izvesti, a pesme će biti u potpuno novim aranžmanima. Kreiram album koji će, nadam se, moći da slušaju sa uživanjem sve generacije. 

Već izvesno vreme niste koncertno aktivni. Da li će se uskoro dogoditi, dugo očekivana turneja po Srbiji ili bar novi beogradski koncert?

Nadam se da hoće, jer pevati pred publikom kao što je moja, predstavlja vrhunsko zadovoljstvo. Radi se o ljudima, pravim muzičkim sladokuscima, koji dolaze da pažljivo slušaju i uživaju u svakom tonu koji otpevam. To je danas, zaista, retkost.

Vaša RA Produkcija radi punim intenzitetom, a Vi ste aktivni na raznim kreativnim poljima. Koje planove, ambicije i želje Aleksandra Kovač planira da realizuje u bliskoj budućnosti?

Nakon objavljivanja i promocije novog albuma, na neko vreme ću se oprostiti od popularne muzike u Srbiji. Želim da se u potpunosti posvetim radu na filmskoj muzici. Nadam se saradnjama sa vrhunskim domaćim i stranim režiserima i producentima.

Ako muziku stavimo na stranu, šta još čini Vaš život? Šta Vas ispunjava i u čemu uživate?

Volim ljude, i stalno sam u kontaktu sa komšijama, prijateljima, poznanicima, kolegama. Život me je naučio da se stvari koje želiš, dogadjaju onda kada se najmanje nadaš. Zato stalno sanjam, verujem i volim.

Vračar je Vaš kraj. Da li imate svoja omiljena mesta za izlaske i kakvu vrstu provoda preferirate?

Moja omiljena rekreacija je šetnja po vračarskim ulicama, sa mojim psom Malenom, kao i ispijanje kafe ili čaja sa prijateljima.

Koji je životni moto Aleksandre Kovač? Čega se držite i od čega nikada ne odstupate?

Rad, rad i samo rad.

*Tekst je objavljen u ONA Magazinu

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Aleksandra Kovač

AK www.aleksandrakovac.com

 

INTIMNA HIRURGIJA

Verovatno ste se bar nekoliko puta u životu pogledali u ogledalo i poželeli da napravite neku estetsku promenu. Setite se, koliko puta ste pomislili da bi bilo idealno da imate veće grudi, manji stomak, pravilniji nos ili podignutiju zadnjicu... Upravo zahvaljujući takvim željama, estetska i rekonstruktivna hirurgija je još pre nekoliko decenija doživela pravi procvat. Žene, pre svega one slavne, bile su glavna ciljna grupa estetskih hirurga, koji su se svesrdno trudili da izadju u susret njihovim brojnim, ali često i nerazumnim zahtevima. No, to ih nije sprečilo da nastave da istražuju i usavršavaju nove tehnike, zahvaljujući kojima bi njihove zahtevne klijentkinje izlazile iz ordinacije još srećnije. Danas, veliki broj žena, ali sve češće i muškaraca, prepušta se veštim rukama hirurga, tog savremenog skulptora, koji će ih uz pomoć skalpela učiniti lepšim, skladnijim i naravno – mladjim.  Ipak, iako živimo u eri neprikosnovene vladavine estetske hirurgije, verovatno niko nije ni pomislio da će ova disciplina vremenom toliko uznapredovati i biti u mogućnosti da ženama ulepša i promeni ono najintimnije – vaginu!  

Intimna hirurgija, pre svega rešava probleme, kao i izvesne komplekse u polnoj sferi žene. Iako se u pojedinim slučajevima može raditi o običnom pomodarstvu, većina pacijentkinja koje se odlučuju za ovu vrstu intervencije, imaju za cilj da poboljšaju kvalitet svog seksualnog života, koriguju nepravilnosti, ali i sebe učine privlačnijim za suprotni pol.

Prema podacima Američkog društvu za plastičnu hirurgiju, rekonstrukcija ili preoblikovanje vagine predstavlja jedan od najvećih izazova, kao i najznačajnijih tendencija u struci, u poslednjih nekoliko godina. Interesovanje za ovu vrstu zahvata prevazilazi sve očekivane okvire, pa se tako medju najtraženijim, ubraja operacija sužavanja vagine (vaginalna rejuvenacija) koja doprinosi povećanju seksualnog užitka, kao i estetsko preoblikovanje donjih usana, odnosno labioplastika. Ipak, ništa manje značajna nije ni rekonstrukcija himena, tzv. himenoplastika, koja omogućava ženama da se ponovo osete “kao device”.

Kako da “ona” opet bude u formi

Pionir, kada je reč o ovoj vrsti hirurgije je poznati američki ginekolog Dr. David Matlock, osnivač i direktor Instituta za lasersko podmladjivanje i rekonstrukciju vagine, čije je sedište u Los Andjelesu. U poslednjih 15 godina Dr. Matlock je zabeležio više nego značajne rezultate na ovom polju, konstatntno usavršavajući nove pristupe, kao i tehnike. Svoje umeće, ali i bogato iskustvo, preneo je svojim kolegama širom sveta, tako da se tzv. intimnna hirurgija zvanično primenjuje u preko 20 zemalja sveta.

“Misija ovog Instituta je da žene edukuje i upozna sa mogućnostima, kada je u pitanju njihova seksualnost, ali i estetika intimne regije. Niko ne želi da izgubi optimalne funkcije bilo kog organa, što naravno uključuje i genitalije. Faktori kao što su godine, seksualna aktivnost, radjanje i sl., doprinose da se vaginalna struktura vremenom menja, opušta i slabi. Mi ženama pružamo mogućnost, ne samo da takve probleme isprave, već i da kvalitatativno poboljšaju svoj seksualni život.” – kaže Dr. Matlock, koji ovu tematiku obradjuje i u svojoj knjizi “Sex by Design”. 

Preoblikovanje ili tzv. podmladjivanje vagine, jedan je od najizraženijih trendova, kada je estetska i rekonstruktivna hirurgija intimne oblasti u pitanju. Za ovu operaciju, najčešće se opredeljuju žene koje su više puta radjale ili imale “traumatičan” porodjaj, koji je uslovio rastezanje vaginalnog zida, što je dovelo do opuštanja i onemogućilo povratak tkiva u prvobitne razmere. Zahvaljujući pomenutoj metodi, ulaz u vaginu, kao i njena unutrašnjost se sužavaju, čime se rešavaju dotadašnji problemi.Vagina ponovo postaje zategnuta, tesna i osetljivija na nadražaje, što prilikom seksualnog odnosa pruža osećaj “jačeg stiska”, koji doprinosi intenzivnijem zadovoljavanju žene, ali i njenog partnera.

“Lasersko podmladjivanje i rekonstrukcija vagine je jednočasovna operativna metoda, uz pomoć koje se rešavaju funkcionalni, kao i estetski problemi kod žena. Rezultat ove operacije su zategnutiji i jači vaginalni mišići, što značajno doprinosi budućem kvalitetu intimnih odnosa, odnosno seksualnom zadovoljstvu pacijenta. S obzirom na osetljivost i prokrvljenost tkiva u ovoj regiji, primena lasera, smatra se veoma značajnom. Zahvaljujući takvom pristupu, ovu operaciju odlikuje izuzetna preciznost i minimalno krvarenje, što omogućava brz postoperativni tok, kao i povratak svakodnevnim aktivnostima.” – objašnjava dr. Matlock.

Samo za njegove oči...

Pored ove operativne metode, koja pre svega ima za cilj da poboljša seksualnu funkciju vagine, operacija stidnih usana ili labioplastika je najvećim delom vezana za estetiku. Za nju se uglavnom odlučuju žene koje nisu zadovoljne izgledom, odnosno izvesnom disproporcijom malih i velikih usana (labia minora i labia majora). Ipak, nisu retke ni one kod kojih je problem uvećanih stidnih usana, isključivo funkcionalne prirode. Njih najčešće karakterišu izvesne iritacije, prouzrokovane nošenjem uskog veša ili pantalona, što izaziva “trenje”, a neprijatni osećaji su mogući i prilikom hodanja, sedenja ili seksualnog kontakta.

“Mnoge žene nisu zadovoljne izgledom svojih stidnih usana. Većina želi da ima male stidne usne koje su u potpunosti prekrivene velikim, jer u suprotnom ne samo da se radi o estetskoj nesavršenosti, već su moguće i izvesne nelagodnosti prilikom seksulanomg odnosa. Vrlo često se dešava da pacijentkinje na pregled donesu i sliku iz nekog časopisa, kako bi nam na “konkretnom primeru” pokazale svoje želje... Zahvaljujući laserskoj labioplastici, mi smo u mogućnosti da izadjemo u susret najrazličitijim željama i tako doprinesemo njihovom zadovljstvu, ali i samopouzdanju.” – tvrdi dr. Matlock.

Labioplastiku je moguće uraditi laserski, ali i skalpelom, pri čemu je intervencija laserom svakako komfornija za pacijenta. Operacija se uglavnom izvodi u lokalnoj anesteziji, pri čemu se anestetik ubrizgava direktno u tkivo polnih usana, ali na zahtev pacijenta, moguće je primeniti i opštu anesteziju. Suština procedure je da se iseče, odnosno odstrani višak tkiva sa malih stidnih usnana i da se iste formiraju, tako da po veličini i formi odgovaraju estetskim kriterijumima i proporcijama žene.

Rezultat ove operacije je neuporedivo privlačniji i “estetski korektan” izgled intimne regije, što značajno utiče na samoupouzdanje žena i to ne samo kada je u pitanju seksualna sfera njihovog života, već i svakodnevni život.  

Vaginalna “manipulacija”

Ipak, najintrigantnija, ali i najkontroverznija metoda u oblasti intimne hirurgije, svakako je himenoplastika ili rekonstrukcija devičnjaka. Koliko god prethodne metode imale opravdanje, kao i vrlo konkretnu funkcionalnu svrhu, mnogi će reći da operacija himena ne predstavlja ništa drugo do besmislicu ili čak prevaru! No, iako ima žena koje će duhovito prokomentarisati da im nova nevinost ne treba, jer su se i one stare “jedva” oslobodile, nije mali broj onih koji svoje zadovoljstvo, ali i “spas” pronalaze upravo u ovoj vrsti intervencije. Uglavnom se radi o ženama koje dolazi iz “specifičnih” sredina, u kojima kulturološki, verski ili pak malogradjanski kodeks nalažu “nevinost do braka”. Zahvaljujući ovom hirurškom zahvatu, njima se ponovo vraća “davno” izgubljena nevinost, a sa njom i dobro poznate nus pojave koje karakterišu gubitak iste! 

Postoje dva tipa ove operacije – prvi je “instant metoda”, koja podrazumeva uspostavljanje devičnjaka na svega nekoliko dana. Kod ove metode, rubovi himena se ušivaju specijalnim koncem, koji ubrzo nestaje, a njegova celovitost je kratkotrajna. Svrha ovakvog pristupa je da “trenutno” zadovolji potrebe pacijentkinje. Drugi tip je znatno složeniji jer se novi himen formira od sluzokože predvorja vagine i njegova funkcija se uspostavlja na duži vremenski period. U oba slučaja, postiže se gotovo “prirodan” izgled, kao i funkcija himena, ali ne zaostaju ni prateći efekti koji najčešće karakterišu defloraciju ili tzv. gubljenje nevinosti. Dakle, u paketu sa novim himenom dobićete i “garanciju” da ćete prilikom “prvog” seksulanog odnosa imati osećaj bola i izvesno krvarenje, baš kao i onda kada ste zaista izgubili nevinost. Pomalo bizarno, ali nekim ženama to očigledno mnogo znači...

Iako se za ovu operaciju najčešće odlučuju devojke koje po svaku cenu žele ili moraju da sačuvaju svoju “čast i poštenje” do “sudnjeg dana”, u prevodu venčanja, nisu retke ni one koje se za ovaj potez opredeljuju iz samo njima poznatih razloga... Prema izjavama poznatih američkih hirurga, na listama njihovih pacijenata je izvestan broj žena, čak pripadnica viših društvenih slojeva, koje su poželele da ponovo budu device. Neke od njih su imale traumatično prvo seksulano iskustvo, pa sada, kada su pronašle svog princa iz snova, žele da to prožive ponovo, ali na “pravi” način. Opet, ima i onih ekstremnijih slučajeva, u kojima bogate i relativno vremešne gospodje kao poklon za zlatnu ili neku drugu godišnjicu braka, svojim supruzima žele da poklone ništa drugo, do svoju nevinost... Naravno, ovakvi primeri nailaze na brojna neodobravanja, ali opet, svako je krojač svoje sreće, pa taman tu sreću krojio i hirurg!

Nazvan po grčkom bogu braka, himen ili vaginalna membrana oduvek je predstavljao simbol nevinosti, ali i jednu od osetljivijih tema, naročito u kulturama koje drže do tradicionalizma. Upravo to predstavlja i jedan od razloga što i sam Dr. David Matlock, izbegava da daje previše komentara na pomenutu temu. Kao “tvorac” ove tehnike, Dr. Matlock je izazvao brojne kontroverze, ali se suočio i sa ozbiljnim pretnjama upućenih od strane  pojedinih religioznih grupa. Naravno, to nije sprečilo ni njega, kao ni njegove brojne kolege, da nastave da izlaze u susret ženama koje su rešile da ponovo budu device. Štaviše, interesovanje je toliko da su pojedine privatne klinike u Americi, u svoju ponudu ubacile i posebne pakete za inostrane klijente. Oni uključuju let avionom do odredišta, transfer limuzinom, smeštaj u hotelu i na kraju naravno, himenoplastiku ili kompletan redizajn vagine! Sve u zavisnosti od želja...

Snovi postaju stvarnost 

Oblast intimne hirurgije je prilično široka i nudi brojne mogućnosti koje obećavaju estetski preporod vaše intimne regije, kao i značajno poboljšanje kvaliteta seksulnog života. Ipak, intervencije poput vaginalne rejuvenacije, labioplastike, ali i neizostavne himenoplastike, svakako su neke od najzastupljenijih. Pored već  navedenih mogućnosti, njihova atraktivnost je i u tome što se većina operacija odvija uglavnom u lokalnoj anesteziji i nijedna od njih ne traje duže od jednog časa. Ukoliko se pridržavate propisane terapije, povratak svakodnevnim obavezama je moguć posle samo nekoliko dana, dok seksualnu aktivnost morate stopirati na šest nedelja. Prema rečima lekara, ali i brojnih, zadovoljnih pacijentkinja, strpljenje je vredno truda. Inače, operacije ovog tipa, obavljaju se širom sveta, pa samim tim, ni Srbija nije lišena takve mogućnosti. U ponudi većine klinika za estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju, sigurno ćete pronaći i metode koje se odnose na pomenuti dizajn vagine. 

Dakle, ukoliko ste ikada poželeli da korigujete “ono najintimnije” i pri tome bili očajni misleći da za to ne postoji mogućnost, opustite se i vratite osmeh na lice. Vaše rešenje se zove – intimna hirurgija.
 

*Tekst je objavljen u magazinu GRAZIA
Copyrights: Bratislav Mihailović
Dr David Matlock http://www.drmatlock.com/

GRAZIA

Hotel Cezar Augustus, Kapri - Luksuz u orlovom gnezdu

Cezar Oktavijan Avgust ili punim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan Avgust, bio je osnivač Rimskog carstva i prvi rimski imperator, ali i jedna od najvažnijih ličnosti u celokupnoj rimskoj istoriji. Njegov politički, vojni, kao i kulturni doprinos, smatra se inovativnim i nemerljivim, zbog čega je, nakon smrti, od strane Rimskog Senata, proglašen za božanstvo. Ime ovog cenjenog rimskog vladara, danas nosi i jedan od najekskluzivnijih hotela na italijanskom ostrvu Kapri. Smešten visoko na litici, 300 metara iznad mora, na mestu sa koga se prostire nestvarno lep pogled na napuljski zaliv, ovaj luksuzni objekat, demonstrira svoju moć, podjednako kao i sam vladar, čije ime nosi.

Istorija današnjeg hotela Cezar Augustus (Hotel Caesar Augustus), datira od polovine 19. veka. Prema zvaničnim podacima, zdanje se prvi put pominje 1850. godine, pod nazivom Vila Bitter, čiji je vlasnik bio jedan bogati Nemac. Narednih decenija, ova atraktivna gradjevina postaje usputno mesto za odmor, na putu koji povezuje Kapri sa gornjim delom ostrva, Anakapri. Ipak, prelomni trenutak, dogodio se 1900.-te godine, kada je vilu kupio ruski princ Emanuel Bulak i pretvorio je u kulturno-umetnički centar. Upravo je Bulak bio i inicijator ideje da se čuvena statua Avgusta Cezara, inače kopija statue pronadjene u okolini Rima 1863. godine, postavi na terasu ovog zdanja, simobolišući tako njegovu moć i raskoš. Od tada, pa do današnjih dana, statua nije menjala svoje mesto, postajući, ne samo zaštitni znak ovog velelepnog objekta, već i simbol ostrva Kapri. 

„Gosti nas često pitaju, zašto statua Avgusta Cezara, a ne Tiberija, koji se prema većini istorijskih zapisa, smatra vladarem Kaprija... Bulak je, bez sumnje, bio ekspert za drevnu istoriju, pa tako i zagovornik teorije da je upravo Cezar, a ne njegov posinak Tiberije, zaslužan za slavu koju je Kapri stekao. U prilog tome, ruski princ je pored statue, postavio i kamen sa urezanim tekstom na latinskom "CAESARI AUGUSTO ORBIS TERRARUM DUCI CAPRENSIS INSULAE AMATORI QUAE IN TERRARUM ORBE INTER MARIS UNDAS GEMMA IMPERATORI DIGNA CORUSCAT", što u prevodu znači „Avgustu Cezaru, vladaru sveta, zaljubljeniku u ostrvo Kapri, koji na kopnu i usred morskih talasa, sija kao dragulj dostojan imperatora”. – objašnjava Paolo Sinjorini, današnji vlasnik i menadžer ovog luksuznog hotela. 

Porodica Sinjorini je kupila vilu od Emanuela Bulaka, tokom Drugog svetskog rata, kada je pomenuti ruski princ odlučio da proda ovo zdanje i preseli se u Englesku. Ubrzo nakon toga, novi vlasnici su vilu pretvorili u hotel, da bi pod upravom Paola Sinjorinija, već narednih godina, hotel Cezar Augustus zauzeo važno mesto na mapi hotela sa 5 zvezdica. Današnji izgled i koncept luksuznog, porodičnog hotela, kreiran je 1995. godine, kada i započinje doba njegove nove slave. Kao uspešan biznismen, odličan kuvar, ali i iskusan moreplovac, Paolo Sinjorini je zajedno sa svojom suprugom Patricijom, udahnuo potpuno novi život hotelu. Uz sve udobnosti i luksuz modernog doba, pružio mu je i neophodnu dozu topline i privatnosti, koju eminentni gosti iz celog sveta, posebno cene. 

Hotel Cezar Augustus danas poseduje 49 elegantno uredjenih soba i 6 super luksuznih apartmana, koji zadovoljavaju potrebe gostiju istančanog ukusa. Za hedoniste i ljubitelje dobre hrane, kao i pića, na raspolaganju je „La Terrazza di Lucullo“, restoran u kome se služe specijaliteti italijanske kuhinje, upotpunjeni svežim, tradicionalnim začinima, gajenim u posebno uredjenoj bašti hotela. Onima koji preferiraju relaksaciju, balans i negu duha i tela, tu je wellness centar na otvorenom, kao i hotelski bazen iz dva nivoa, mesto posebnog vizuelnog doživljaja, koje se spaja sa nebom i morem. 

Za posetioce i goste, svakako najveća atrakcija hotela Cezar Augustus, jeste spektakularni pogled, koji se sa velike, centralne terase, pruža na napuljuski zaliv i celu obalu Amalfija. Lepoti od koje mnogima zastaje dah, svakako je doprineo i neobičan položaj hotela, izgradjenog „izmedju mora i neba“, pa zato i ne čudi što ga mnogi porede sa orlovim gnezdom, smeštenim na najvišoj litici. 

Zbog udobnosti i privatnosti koju pruža, hotel Cezar Augustus je već decenijama jedno od omiljenih mesta za odmor brojnih svetskih putnika, umetnika, ali i pripadnika kraljevskih porodica. Smešten u oblasti Anakapri, sasvim dovoljno je distanciran od centralnog dela i gužve koja tamo vlada, ali u isto vreme, dovoljno blizu najatraktivnijih lokacija i znamenitosti. Za samo nekoliko minuta vožnje kolima, gosti hotela mogu doći do Piazzette, odnosno glavnog trga, koji je žila kucavica ovog ostrva. Na podjednakoj ili čak manjoj udaljenosti su i mnoge druge atrakcije, poput Muzeja Axel Munthe ili vidikovca Monte Solaro, najviše tačke ostrva, visoke 589 metara, sa koje se pruža još jedan, nestvaran panoramski pogled. Sve ovo su samo neke od prednosti, koje hotel Cezar Augustus, čine jednim od najatraktivnijh mesta za odmor na ostrvu Kapri. 

• Kapri je mondensko ostrvo, površine 10,4 kvadratna kilometra, koje je smešteno na južnoj strani napuljskog zaliva. Istorijski značaj, neobičan reljef , raskošna priroda, ali i luksuz koji nudi, predstavljaju glavne karakteristike ovog malog ostrva na kome živi tek oko 12.200 stanovnika. Klima na ostrvu je umereno mediteranska, što garantuje prijatno toplo vreme od aprila, pa sve do oktobra meseca. Sve to privlači brojne turiste koji na ostrvo pristižu brodovima ili trajektom iz obliženjeg Napulja ili Sorenta. Prirodne lepote Kaprija su nadaleko poznate, a jedna od glavnih atrakcija je svakako Plava špilja (Grotta Azzurra), specifična po intenzivnoj plavoj svetlosti koja se reflektuje od vode i tako obasjava pećinu. Još od rimskog perioda, Kapri je bio poznat po svojoj lepoti, pa zato i ne čudi što su rimski imperatori upravo na ovom mestu imali svoje rezidencije. Od kraja 19. veka Kapri je postao i svojevrsna umetnička kolonija, a česti gosti gosti ostrva su bili poznati pisci, pesnici, slikari i drugi umetnici. Polovinom 20. veka, ostrvo su otkrile i holivudske zvezde, koje su donele novu vrstu glamura, a u isto vreme i popularisale ostrvo, pretvarajući ga u jedno od najatraktivnijih letovališta za pripadnike svetskog džeta-seta. Danas je Kapri idealan spoj tradicije i luksuza, ali i destinacija koja svojim gostima nudi nesvakidašnji ugodjaj i udobnost.  

*Tekst je objavljen na portalu ONA Magazina i magazinu "Svet na dlanu"

Copyrights: Bratislav Mihailovic

Photo credits: Hotel Caesar-Augustus

Hotel Caesar-Augustus, Capri, IT - https://www.caesar-augustus.com/  

BERNARD RIVS - Skulpture inspirisane lepotom i pokretom

Bernard Rivs je francuski skulptor i fotograf, čija umetnost očarava i uzbudjuje. Inspirisan aktom, pre svega ženskim, on kreira skulpture nesvakidašnjih formi, koje odišu jakim autorskim pečatom, kako u vizuelnom, tako i simboličkom smislu. Njegovo stvaralaštvo je bazirano na specifičnoj estetici lepog, ali i na jasnim porukama koje nosi. Kao takvo, ono ostavlja bez daha brojne poklonike umetnosti, svrstavajući Bernarda Rivsa u grupu skulptora neospornog talenta, ali i kredibiliteta.

 

Bernard Rivs

Bernard Rivs je rodjen u Karkasonu, živopisnom gradiću smeštenom na jugu Francuske. Oduvek naklonjen umetničkom stvaralaštvu, završio je studije fotografije u Kelnu, u Nemačkoj, da bi se kasnije preselio u Španiju, gde je započeo karijeru u oblasti advertajzinga. U Barseloni se zainteresovao i za izradu skulptura, koje su vrlo brzo postale njegova strast. Već nakon svoje prve izložbe, 1980. godine, privukao je pažnju poznavalaca umetnosti i bio nagradjen od strane Pol Rikard Fondacije, koja podržava darovite stvaraoce iz oblasti savremene i primenjene umetnosti. Ohrabren ovim iskustvom, ali i razultatima koji su usledili, Rivs je nastavio da se bavi izradom skulptura, koje su odisale senzualnošću i elegancijom, ali i specifičnim umetničkim izrazom, po kome je ubrzo postao internacionalno poznat. 

Inspiraciju za svoje skultpure Bernard Rivs pronalazi u ženama, njihovoj senzualnoj estetici tela i posebnosti. Žena u pokretu, izuzetne, „neskrivene“ lepote, oslobodjena, nametnutih društveno-moralnih stega, karakteristika je većine njegovih radova. O tome govori i sam umetnik:

„Žene zauzimaju posebno mesto u mom stvaralaštvu. Trudim se da kroz njihovu nagost, pokret i senzualnost, prikažem slobodnu, emancipovanu ženu modernog doba. Nago telo je za mene važan simbol slobode, koji se suprotstavlja totalitarizmu, puritanizmu i fundametalizmu. Žensku senzualnost i erotiku, nastojim da prikažem na elegantan i originalan način“. 

Iako žene imaju priroritet, Bernardov opus čine i skulpture inspirisane muškim aktom. Neke od njih, prikazane su u sinergiji sa ženskim, čineći atraktivnu i ništa manje uzbudljivu celinu, kao što je to slučaj sa skulpturom „Tango“. Takodje, zastupljene su i raskošne figure konja, svinja, a pre svega bikova, koje su svojevrsni omaž Španiji, zemlji koja je već dugi niz godina Bernardov dom. 

„U mojim radovima postoji i izvesna doza humora i provokacije. Kao najbolji primeri za to su skulpture duhovitih i dvosmislenih naziva, poput „Pig Pride“, „Gym tonic“, „Ole, Ole“ i druge. S druge strane, ima i onih koje su jasna kritika društva ili odredjenih pojava, poput skulpture „Silly Con“, koja ukazuje na žensku taštinu, kompenzovanu „ugradnjom“ prevelikih silikonskih implantata. Pomenuo bih i figuru „Crescent“, koja kritikuje tretman žena u zemljama Islama ili rad „Roma / Amor“, koja poziva čoveka da se vrati i pomogne prirodi“. – navodi Rivs. 

Upravo zbog takvog pristupa, ovog umetnika su nedavno kontaktirali iz Fondacije M3M – Mujeres 3° Milenio (Žene Trećeg Milenijuma), koja zastupa prava žena i bori se protiv njihove diskriminacije. Njihova želja je bila da upravo Rivs dizajnira trofej, koji će biti dodeljen ženama koje su svojim posebnim angažovanjem doprinele značajnijem poboljšanju društvenog položaja žena.

„Kada sam se bliže informisao u vezi sa radom ove Fondacije, saznao sam da je jedan od njihovih ciljeva i širenje svesti o problemu mladih žena iz Afrike, najviše iz Burkine Faso, koje su suočene sa nehumanim obrezivanjem, tačnije sakaćenjem njihovih genitalija. To me je inspirisalo da kreiram skulpturu „Mutilacion Genital Femenina“, koja ukazuje na fizičku i mentalnu torturu kojoj su te žene ižložene, ali u isto vreme predstavlja i simbol njihove slobode. Pored toga sam napravio i trofej „Nimfa”, koji je personifikacija božanskog duha prirode, prikazanog u figuri mlade, lepe i slobodne žene, u potpunosti oslobodjene muškog uticaja i dominacije. Drago mi je što sam na ovaj način podržao rad ove Fondacije i što je osam sjajnih žena, zasluženo ponelo ovaj trofej.“

Skulpture Bernarda Rivsa su unikatne ili izradjene u limitiranim serijama. Najčešće su napravljene od bronze, ali i drveta, dok se kao prateći materijali koriste lakovi i smola. Razliličitih dimenzija, namenjene su svim vrstama enterijera, iako svoju primenu mogu pronaći i na otvorenim prostorima. 

Umetnik je do sada, svoje radove prikazao na brojnim manifestacijama širom sveta. Medju najatraktivnijim, izdvaja se prošlogodišnja izložba, održana u Sen Tropeu. Tada su ulice i trgove ovog mondenskog gradića, čitava dva meseca, krasile Rivsove skulpture, imponzatnih veličina, izazivajući opštu pažnju i divljenje. Najnoviji radovi izašli iz ateljea ovog umetnika su skulpture, pod nazivom „Tarzy“, koja je prikaz muškog tela u pokretu, obavijenog trakama, kao u cirkuskoj predstavi“ , kao i „Miss X“, koja je zapravo replika iste figure, samo manjih dimenzija.

Objašnjavajući koncept svog umetničkom stvaralaštva, Bernard Rivs zaključuje:

„Moj cilj je da osmislim i realizujem skulpture neobičnih i sasvim originalnih formi, koje će biti u stanju da iznenade, ali i zavedu posmatrača. Kroz njih  želim da izrazim svoje stavove, mišljenja, ideje, divljenje, ali i da uputim kritiku i protest prema svemu onome što me dotiče“.

*Tekst je objavljen u Novom Magazinu i magazinu CASA VIVA

Copyrights: Bratislav Mihailović

Photo credits: Bernard Rives

Bernard Rives Sculptures Facebook https://www.facebook.com/bernardrivesscul/

CASA VIVA

Novi Magazin

 

Film KLEOPATRA / 50 godina

Legendarni filmski spektakl „Kleopatra“, proslavlja ove godine 50 godina od svog premijernog prikazivanja. Jedan od najskupljih filmova svih vremena, koji su obeležili Elizabet Tejlor i Ričard Barton, ponovo je zablistao na filmskom platnu. Svečana premijera, nove, remasterizovane verzije, prikazana je na nedavno završenom festivalu u Kanu, nakon čega su usledile specijalne projekcije u bioskopima širom sveta. Ovaj potez, izazvao je oduševljenje brojnih filmofila, koji su, u nekim gradovima, čak danima unapred kupovali karte za ovaj dogadjaj. Povodom jubileja, objavljeno je i limitirano blu-ray komplet izdanje, koje pored filma sadrži i disk sa retkim snimcima, kao i knjigu sa fotografijama, nastalim na snimanju ovog kultnog ostvarenja. 

Jubilej „Kleopatre“ je povratak u zlatni Holivud i vreme glamura, kada su nastala neka od najznačajnijh filmskih ostvarenja i kada su glumačke zvezde sijale punim sjajem. Ova spektakularna epska drama, koja se bavi sudbinom najslavnije egipatske kraljice, uzburkala je Holivud i pre nego što je zvanično započela svoj bioskopski život. Zbog čestih korekcija scenarija, promene lokacija, kompikovanih masovnih scena, raskošnih kostima i probijanja rokova, film je drastično premašio budžet. Umesto „skromnih“ 2 miliona, na kraju je koštao, neverovatnih 42 miliona dolara. Prema današnjim standardima, to je oko 300 miliona dolara, što je velika suma, ne samo za vreme u kome je film nastao, već i za aktuelnu holivudsku produkciju. Pored toga, Elizabet Tejlor je bila prva glumica u istoriji, koja je za svoj angažman, potpisala  ugovor sa iznosom od milion dolara, da bi se do kraja snimanja, ta suma povećala, čak šest puta.

Brojne turbulencije, pratile su nastanak filma „Kleopatra“. Snimanje je započeto u Londonu, da bi se kasnije, zbog troškova i nepovoljnih vremenskih uslova, cela ekipa preselila u Rim. Prvi reditelj Ruben Mamulian je tada napustio projekat, a na njegovo mesto je došao Džozef Mankevic (Mankiewicz), koji je pred kraj snimanja bio otpušten zbog sukoba sa produkcijom. Ipak, on je ubrzo vraćen, jer montažeri nisu bili u stanju da se snadju sa velikom količinom snimljenog materijala. Štaviše, prva izmontirana verzija filma, trajala je čitavih šest sati, da bi tek nakon brojnih intervencija i kompromisa, bila realizovana finalna verzija u trajanju od 243 minuta. Pehovi tokom snimanja nisu zaobišli ni Elizabet Tejlor, koja je zbog iznenadnih zdravstvenih problema sa disanjem, hitno operisana, što je dovelo u pitanje nastavak filma. Produkcija je tada razmatrala ideju o njenoj zameni, a najbliža ulozi Kleopatre, bila je Džoan Kolins, koja je čak prošla i probna snimanja. Ali, do toga nije došlo, jer se Tejlorova ubrzo oporavila i nastavila rad na filmu. 

Snimanje filma „Kleopatra“, obeležio je i početak romanse izmedju Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona. Uzbudljiva ljubavna priča, Kleopatre i Marka Antonija, prenela se i na privatni žiovot glavnih aktera, što je izazvalo nesvakidašnju pažnju medija. Tome je značajno doprinela činjenica, da su oboje, u tom trenutku, bili u braku. Barton sa velškom glumicom Sibil Viliams, a Tejlorova sa pevačem Edijem Fišerom. Dok je, s jedne strane, njihova „zabranjena ljubav“ intrigirala javnost, s druge strane ih je dočekala moralna osuda, upućena čak i iz Vatikana! Iako su producenti bili zabrinuti da će se „loš“ publicitet odraziti na film, to se nije dogodilo. Štaviše, afera je samo doprinela njegovoj kasnijoj popularnosti, a legendarna veza izmedju Bartona i Tejlorove i danas važi za jednu od najfatalnijih ljubavi, ikada. 

Nakon skoro tri godine snimanja, film „Kleopatra“ je primijerno prikazan u Americi, u junu 1963. godine, a mesec dana kasnije, usledila je i svečana premijera u Londonu. Očekivan sa velikim nestrpljenjem i praćen izuzetnom reklamnom kampanjom, film je u startu zabeležio jako dobru gledanost. Ipak, kritike koje su usledile, bile su podeljene. Iako to nije previše uticalo na njegov bioskopski život, ukupna zarada od 24 miliona dolara, nije bila dovoljna da pokrije drastično veće troškove ulaganja. Štaviše, ovakav ishod je doveo, skoro do bankrotstva producentsku kuću „20th Centery Fox“, koja je sa velikim ambicijama ušla u ovaj projekat. Medjutim, (ne)uspeh na blagajnama, kompenzovan je nominacijama za Oskara i to u devet kategorija, od kojih je film osvojio četiri – za najbolju scenografiju, kostime, fotografiju i specijalne efekte. 

Interesantno je spomenuti, da je zahvaljujući ulozi Kleopatre, slavna Elizabet Tejlor, pronašla svoje mesto i u Ginisovoj knjizi rekorda, kao glumica koja je promenila najviše kostima u jednom filmu, čak 65. Njihova raskoš i glamurozan, autentičan dizajn i danas izazivaju divljenje. Isti slučaj je i sa nakitom, posebno karakterističnim prstenjem i narukvicama u obliku zmije, ukrašenim dragim kamenjem, sa potpisom juvelirske kuće „Bulgari“. Karakterističan izgled egipatske vladarke, njenu frizuru i način šminkanja, dočarali su vrhunski holivudski stilisti i make up artisti. Elizabet Tejlor je  sve to iznela na sebi svojstven način, dok su žene širom planete, pokušavale da je u tome kopiraju.

Atraktivnost i kulturološki značaj filma „Kleopatra“, niko ne može da ospori. Spektakularan u svakom smislu, film proslavlja svoj zlatni jubilej na najbolji mogući način. Digitalno obradjen i u potpunosti prilagodjen modernom vremenu on nastavlja ili započine svoj novi život. Obnovljena verzija „Kleopatre“, traje nešto više od 4 sata, a ljubičaste oči legendarne Elizabet Tejlor, ponovo sijaju punim sjajem. 

*Tekst je objavljen u Novom Magazinu, povodom 50 godina od premijernog prikazivanja filma Kleopatra / 27. jun 2013. 

Copyrights: Bratislav Mihailović

Cleopatra Official Movie https://www.facebook.com/pg/CleopatraOfficialMovie/photos/?ref=page_internal