ArT&PoP: ANDJELKA RADOJEVIĆ - Umetnost izrade mozaika

Andjelka Radojević je umetnik – mozaičar. Mlada žena, izuzetnog dara, ali i strategije, kako u svojoj umetnosti, tako i u životu. U njenom stvaralačkom opusu je veliki broj radova, različith stilova, veličina, ali i namena. Pored najrazlilčitijih materijala, za izradu svojih mozaika, neretko koristi poludrago kamenje, ali i 24-karatno zlato, što doprinosi ekskluzivnosti, ali i vrednosti njenih dela. Ipak, ono po čemu je posebno karakteristična, jesu njene mozaičke radionice, koje sa velikim uspehom drži, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. U želji da što većem broju ljudi približi ovu lepu, ali zahtevnu i danas, ne previše zastupljenu umetnost, Andjelka Radojević je kao predavač, do sada obišla nekoliko zemalja i prenela svoje znanje brojnim polaznicima. Neposredno pred početak njenih novih radionica i inostranih angažmana, koje planira, mlada umetnica nas upoznaje sa svojim radom i uvodi nas u (ne)skrivene lepote mozaičke umetnosti.

Završili ste slikarstvo na Akademiji Lepih Umetnosti , kao i specijalističke studije na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu. Šta Vas je opredelilo za izradu mozaika?

Mozaik je za mene sloboda, a ujedno i izazov. On ne predstavlja razbijene komade koje treba sastaviti, već njegova lepota leži u nebrojano mnogo mogućnosti, koje bi svaki umetnik trebalo sam da otkrije. To je najzahtevnija slikarska tehnika koja te uvek, uporno opominje, da ne prašta greške. Kamenčići čine, ili savršenu celinu, ili haos.

Umetnost izrade mozaika je poznata još iz antičkog doba. Koliko je ova tehnika danas zastupljena i koje su njene specifičnosti?

Mozaik kao jedna od najstarijih slikarskih (dekoracionih) tehnika, vekovima fascinira svojom jedinstvenom lepotom. U zlatno doba Rismkog carstva, ili pak Vizantije, bio je dostupan samo aristokratiji i isključivo se vezivao za velike i moćne. Mozaik se i danas smatra skupom tehnikom, najčešće dostupnom, „dubljem džepu“. No, iako se nekada nalazio samo u crkvama, dvorcima i palatama, danas svako od nas ima priliku da donese kući komad luksuza, u obliku malih, jednostavnih, ili čak komplikovanih slika. Njegova specifičnost i moć leže u tome da je i najmanja mozaična površina sposobna da, čak i od neugledne prostorije, stvori atmosferu raja i doda notu luksuza i topline. Druga prednost ove tehnike leži u neprolaznosti i dugovečnosti, kao i u velikom izboru, različitog materijala za rad.

Iza Vas je bogato profesionalno iskustvo, brojni radovi, izložbe, kao i značajna priznanja. Šta je ono što smatrate posebno važnim?

Uz obavezan kvalitet i znanje, podršku,snalažljivost, hrabrost, odlučnost, upornost i sreću, sve mi se više čini da je strategija, jedna od važnijih stvari u životu pojedinca. A posebno je važno strpljenje i vera u samog sebe!

Pored izrade mozaika, veoma uspešno se bavite i pedagoškim radom u okviru radionica koje organizujete.Posebno je interesantno da svoje radionice držite i širom sveta, što je svojevrsni uspeh, ali i presedan. Kako je do toga došlo i u kojim zemljama ste do sada gostovali kao predavač – edukator?

Sve je krenulo spontano na poziv asocijacije mozaičara iz Južne Afrike. Usudila sam se da se, bez straha od nepoznatog, uputim u daleke zemlje i okušam kao predavač u grupama, koje neretko broje i po petnaestak članova. Što se više portrudite kao predavač, to je rezultat bolji, a polaznik kursa zadovoljniji. To je ujedno i reklama, a i jedina ulaznica za sledeća gostovanja. Ja svoj posao shvatam veoma ozbiljno i trudim se da ga iznesem profesionalno. Ipak, pored neizostavne strogoće, zarad reda i kvalitetnog rada, na radionicama se uvek nadje vremena i za šalu. Iako sam ja, uglavnom, najmladji član grupe, kroz moje inostrane radionice je do sada prošlo preko tri stotine djaka. Predavala sam u Južnoj Africi i to u tri grada, Pretoriji, Ist Londonu i Kejp Taunu. U Brazilu su mi bile organizovane tri radionice u gradu Kuritiba, a onda su usledile i nove u drugim gradovima. U Izraelu sam održala dve radionice u Tel Avivu, a istim povodom sam bila i u Americi. Njujorčani su tada, pored dve planirane radionice, poželeli i treću, nakon čega sam imala čast da gostujem kao predavač i u Kaliforniji. U Srbiju sam, do sada dovela, desetine ljudi iz Brazila, Nemačke, Izraela, Amerike i Velike Britanije, koji su bili željni da usavrše svoje znanje.

Ako uporedite iskustva, kako na umetnost izrade mozaika, gledaju u svetu, a kako kod nas i da li postoje izvesne razlike medju polaznicima kurseva tamo i ovde?

Iako primećujem da je gledanje “sapunica”, u slobodno vreme, ovde, kao i tamo, od velike važnosti, mislim da jednu prosečnu srpsku ženu, koja bi želela da svojim rukama kreira nešto novo, najviše sputavaju finansije. Ja se trudim, koliko mi to mogućnosti dozvoljavaju, da cene svojih radionica ipak nekako uskladim sa domaćim tržištem. U svetu je organizacija porodice, kao i celokupan koncept života, u velikoj suprontosti sa našim, što samim tim, nameće i nedostatak slobodnog vremena. Polaznici kurseva u svetu imaju velike ambicije i želju da odmah iskoriste stečeno znanje. Mi smo malo skromniji, ali veoma nadareni.

Jedna od Vaših usko stručnih oblasti, a takodje i jedan od najpopularnijih kurseva u okviru Vaše radionice, jeste izrada portreta. Koliko je zahtevna ova mozaik tehnika i koliko je vremena potrebno da se ona usavrši?

Uz strpljenje i pravilno usmeravanje, vremenom je moguće usavršiti portret do zavidnog nivoa. Ljudi koji su pohadjali moje kurseve, uglavnom nikada ranije nisu radili portret, a o rezultatima koje su postigli, najbolje govore njihovi radovi, koje čitaoci mogu da vide na priloženim fotografijama.

Da li svako može da pohadja Vašu radionicu ili postoje odredjeni preduslovi? Kako je osmišljena nastava i šta je ono što Vi nudite polaznicima svojih kurseva?

Apsolutno su svi dobrodošli, bez obzira na godine, pol, ili obrazovanje. Neko slikarsko predznanje, ako postoji, svakako je dobrodošlo, ali nije preduslov. Kroz rad se ne osvrćemo samo na popunjavanje kontura, kako to ljudi obično misle. Idemo korak po korak, kroz priču o kompoziciji, prostoru, proporcijama, koloritu, itd. Važno je da postoji želja za usavršavanjem, kao i to, da polaznik u startu shvati da ga očekuje ozbiljan rad, ali i dobro druženje i zabava. Mozaik zaista ima terapeutsko dejstvo, pa neretko čujem od djaka da im časovi dodju i kao antri stres terapija. Posebno mi je drago kada neko od mojih polaznika, uspe da se kvalifikuje za prestižne izložbe, pa još bude i nagradjen. Neretko se dešava da neki do njih i sami postaju instruktori, a kasnije uspeju i da unovče stečeno znanje.

Vaša reputacija kao umetnika – mozaičara je već sada zavidna. Da li postoji nešto što biste posebno izdvojili?

Moji radovi se nalaze u privatnim kolekcijama širom sveta. Porudžbine klasičnijeg tipa često dobijam, a trenutno radim na jednom portretu. Ipak, apstraktni pristup mozaiku je nešto što ću nastaviti da istražujem u budućnosti. Posla za umetnika uvek ima. Jedan od posebnih izazova sa kojim sam se susrela pre izvesnog vremena, bila je izrada zidnog i podnog mozaika za enterijer mega jahte, koja se gradila u Nemačkoj. Mozaik od skoro 8m2, izradjen od poludragog kamena oniksa, moj tim i ja smo realizovali u rekordnom roku od mesec dana. Koliko mi je poznato, zadovoljni klijent je već uplovio u neka topla mora.