ArT&PoP: HIČKOKOVE PLAVUŠE

Nema sumnje da je legendarni Alfred Hičkok bio reditelj čiji se talenat graničio sa genijalnošću. Precizan, ali kompleksan u svojoj kreativnosti, stvarao je psihološke trilere bazirane na sjajnim zapletima, slojevitim karakterima i atmosferi prepunoj napetosti, iščekivanja, pa i uvrnutog humora. Nesputan i harizmatičan, nije se libio ni kameo nastupa u svojim filmovima, čime je dodatno potvrdio svoj višestruki talenat i lucidan, stvaralački duh. Zahvaljujući specifičnom i u mnogim segmentima inovativnom rediteljskom pristupu, poneo je epitet jednog od najuticajnijih reditelja XX veka i postao uzor brojnim filmskim stvaraocima. Njegovu više nego bogatu umetničku karijeru, obeležili su kultni filmovi, poput „Pozovi M radi ubistva“, „Rebeka“, „Vrtoglavica“, „Psiho“, nezaobilazne „Ptice“ i mnogi drugi.

Ipak, uspehu i autentičnosti Hičkokovih filmova nije doprinela samo njegova ingenioznost, već i glavne glumice, koje je lično angažovao i prema kojima je gajio sasvim poseban odnos. U pop kulturi poznate kao “Hičkokove plavuše”, ove dame su bile njegova inspiracija i pritajena strast, ali i žrtve njegovog dominantnog ega. Prva, koja je kasnije postala prototip svih ostalih, bila je glumica Medlin Kerol, čija je rola obeležila Hičkokovo ostvarenje “39 stepenika” iz 1935. godine. Platinasto plave kose, uzdržana i decentno seksi, osvojila je kritičare, koji su njenu glumu okarakterisali kao veštu i šarmantnu. S druge strane, Hičkok nije bio naročito izdašan u komplimentima, tvrdeći da je Kerolova bila previše zahtevna i da na snimanjima nije uspevala da se opusti i iskaže najbolji deo sebe. Ipak, sve to ga nije sprečilo da u svojim budućim filmovima, za nosioce glavnih ženskih uloga, angažuje glumice koje po izgledu i senzibilitetu, podsećaju na njegovu prvu muzu. Najpoznatije medju njima, bile su Ingrid Bergman, Grejs Keli, Kim Novak, Dženet Li, Eva Mari Sejnt, Tipi Hedren i druge.

Medlin Kerol

Interesantno je da se nijedna od pomenutih glumica nije uklapala u vladajuće stereotipe tadašnjeg Holivuda, koji je sve intenzivnije promovisao seksepil uz odsustvo intelekta. Nasuprot seks boginjama poput Beti Grejbl, Merilin Monro i Džejn Mensfild, Hičkokove plavuše je, pored karakteristične boje kose, krasila izražena inteligencija, decentan izgled, distanciran, misteriozan karakter, ali i vulkan emocija, duboko skriven ispod hladne fasade. Tek kada se suoče sa životnim izazovima ili opasnim situacijama, one skidaju svoj nevidljivi plašt i otkrivaju svoju senzualnost, ranjivost, pa čak i neobuzdanu strast. Kako bi slikovito objasnio karakter svojih ženskih likova, Hičkok ih je u jednom od svojih intervjua, duhovito uporedio sa engleskim damama, tvrdeći da one samo deluju uzdržano i ljubazno, dok u privatnosti svog doma, samouvereno prilaze muškarcu i skidaju mu pantalone, bez upozorenja.

Alfred Hičkok i Eva Mari Sejnt

Sa većinom svojih glumica, Hičkok je izgradio poseban odnos, ali i saradnju. On nije učestvovao samo u postavci likova koje su tumačile u njegovim filmovima, već je ozbiljno bio angažovan i na kreiranju njihovog vizuelnog identiteta. Sa Evom Mari Sejnt, koja je tumačila glavnu žensku ulogu u filmu “Sever – Severozapad”, išao je i u šoping kako bi zajedno pronašli adekvatnu garderobu za njen lik, jer nije bio zadovoljan kostimima koje je odabrala produkcija. Nesumnjivo opčinjen ženama platinasto plave kose, insistirao je na ovom “detalju”, ali i na drugim karakteristikama koje su oslikavale imidž koji je želeo da prikaže u svojim filmovima. Voleo je žene koje su elegantne i imaju prirodnu dozu otmenosti. Ova osobina ga je posebno privukla kod Grejs Keli, koja je bila jedna od njegovih omiljenih glumica. Zajedno su snimili tri filma, a verovatno bi ih bilo i više, da Kelijeva nije odlučila da napusti svet filma, kako bi se udala i postala princeza od Monaka.

Grejs Keli

Često se spekulisalo o pravoj prirodi odnosa, izmedju Hičkoka i brojnih glumica koje su dale značajan doprinos njegovim filmskim ostvarenjima. Iako nikada nije potvrdjeno da je sa nekom od njih bio u ozbiljnoj vezi, izvesno je da je u većinu bio “potajno” zaljubljen, dok je prema nekima gajio i ambivalentna osećanja, koja su u osnovi imala potrebu za kontrolom i dominacijom. Upravo takav slučaj, bio je sa Tipi Hedren, koja je sa Hičkokom imala veoma komplikovan i težak, poslovno-privatni odnos. Prema nedavnom svedočenju, sada 89-ogodišnje glumice, inače, zvezde kultnog filma “Ptice”, Hičkok je bio izuzetno posesivan i zahtevan čovek, koji nije vodio previše računa o tudjim osećanjima i potrebama. U isto vreme, on nije voleo ni da bude odbijen, a u ovom slučaju se upravo to dogodilo. Nakon diskretnog, ali upornog udvaranja, ubrzo i svakodnevnog slanja šampanjca u njenu garderobu, Hedrenova mu je stavila do znanja da nije zainteresovana. Nakon ovog “ekscesa”, Hičkok je sasvim ignorisao glumicu. Poruke joj je slao preko svojih asistenata, a na snimanjima je nije oslovljavao po imenu, već se koristio neodredjenim pojmom “ona devojka”. Kako bi joj do kraja demonstrirao svoju moć, držao ju je pod ugovorom i nakon što se njihova profesionalna saradnja završila, tako da Hedrenova, čak dve godine nije bila u mogućnosti da prihvata nove filmske ponude. No, uprkos tome, ostala je upamćena kao jedna od najprepoznatljivijih Hičkovih zvezda, ali i poslednja u nizu, najvažnijih plavuša, koje su obeležile filmski opus legendarnog reditelja.

Tipi Hedren i Alfred Hičkok

Slavne Hičkokove plavuše ni danas ne prestaju da intrigiraju. Njihov karakterističan i savršeno osmišljen imidž, odavno ih je svrstao medju ikone stila i pop kulture. Brojni modni dizajneri su inspirisani njihovim hladnim, ali zavodljivim izgledom, čija decentnost predstavlja pravo osveženje u eri silikonske estetike i ogoljenosti na svim nivoima. Baveći se njihovim fenomenom, časopis Vanity Fair je 2008. godine, napravio editorijal u čast Hičkokovih plavuša. Neke od najvećih holivudskih zvezda današnjice, poput Gvinet Paltrou, Šarliz Teron, i Skarlet Johanson, kostimima i šminkom su dočarale likove koje su Grejs Keli, Kim Novak, Tipi Hedren i druge Hičkokove muze, ostvarile u njegovim filmovima. Ovom temom su se pozabavili i filmski stvaraoci, pa je tako 2012. godine, u koprodukciji kanala BBC i HBO, snimljen film “The Girl” u režiji Džulijana Džerolda. Film u kome glavne uloge igraju Tobi Džons i Sijena Miler, baziran je na knjizi Donalda Spota “Spellbound by Beauty: Alfred Hitchcock and His Leading Ladies”, dok je akcenat priče stavljen na problematičan odnos izmedju Hičkoka i Tipi Hedren.

Tipi Hedren

Kao što je to slučaj sa većinom genijalnih umova, Alfred Hičkok je bio kompleksna ličnost. Iako je njegov odnos sa ženama nedefisan i kreće se izmedju obožavanja, oholosti, pa i izvesnog prezira, nema sumnje da su žene u njegovim filmovima imale posebno mesto. Štaviše, u vremenu u kome su slojevite karakterne uloge, uglavnom bile rezervisane za muškarce, on je dokazao da i žene mogu biti podjednako uspešne u takvim rolama. Ipak, da bi do kraja ostao dosledan svom nadimku “Master of Suspense” i opravdao imidž reditelja, čiji su filmovi bazirani na psihološkim zapletima i horor elementima, Hičkok je svoju opsednutost plavušama definisao na sledeći način: