ArT&PoP: MODA - UMETNOST ILI BIZNIS

Moda, trendovi, pa i potreba za luksuzom, odavno su postali sastavni deo naših života. Iz sezone u sezonu, smenjuju se najrazličitiji stilovi, boje, dezeni i oblici, koje diktiraju najuticajniji dizajneri sveta. Njihove kolekcije su raskošne, nesvakidašnje, inovativne i za kupce neodoljive. Dobri poznavaoci mode, ali i zaljubljenici, uvek će umeti da prepoznaju kvalitetan dizajnerski komad i neće žaliti vremena, a ni novca, da do njega dodju. S tim u vezi, moda je odavno postala globalni fenomen, predmet diskusija i javnih rasprava. Kreativnost, estetika i umetnost su odrednice koje je definišu, ali je industrija ono što je pokreće. U vremenu u kome je novac jedini Bog, moda balansira izmedju umetnosti i biznisa, trudeći se da zadovolji potrebe tržišta, ali i da zadrži slobodu i autentičan izraz.

Modna industrija je produkt modernog doba. Sve do pred kraj XIX veka, odevni predmeti su bili ručno izradjivani. Krojačke radnje ili pojedinci su šili odela, u skladu sa potrebama, ali i statusom naručioca. Tek početkom XX veka, sa razvojem tehnologije i pojavom mašina, dolazi do ozbiljnih promena. Uvodjenjem fabričkog sistema proizvodnje i otvaranjem robnih kuća, započinje plasman i prodaja odeće namenjene širokoj potrošnji.

Danas je modna industrija jedna od važnijih privrednih grana, čija ostvarena dobit iznosi oko 450 milijardi dolara na globalnom, godišnjem nivou. Većina velikih zemalja ima razvijenu sopstvenu industriju mode, ali se sama proizvodnja odvija u preko 100 zemalja sveta i zapošljava oko 25 miliona ljudi. U tom smislu, posebno je zastupljena Kina, ali i brojne zemlje u razvoju, koje nude jeftinu radnu snagu i druge pogodnosti za proizvodjače. Zbog takvog načina poslovanja, modna industrija je izložena kritikama javnosti i često se suočava sa optužbama za teške uslove rada i izrabljivanje zaposlenih u proizvodnji. Ipak, sve to ne ometa svetski poznate modne kuće da nastave da kreiraju modni ukus planete, ostvarujući vrtoglavi profit.

U kontekstu svetske reputacije, samo pet zemalja je uspelo da uspostavi čvrste liderske pozicije na modnom tržištu, a to su Francuska, Italija, Velika Britanija, Amerika i Japan. Svaka od pomenutih država posluje po odredjenom principu i svoju modu prilagodjava odredjenom tržištu, odnosno ciljnoj grupi. U tom smislu, interesnatno je navesti nekoliko odrednica, značajnih za svaku od njih.

Karakteristika francuske mode je šik i sofisticirani glamur, koji je upotpunjen dobro odabranim detaljima. Pariz je centar francuske mode, ali i kolekvka stila i modne industrije na globalnom nivou. Elegancija je imperativ francuske modne scene, a svoj doprinos izgradnji takvog imidža dale su dizajnerske kuće Šanel, Dior, Ermes, Luj Viton, Iv Sen Loran i mnoge druge.

U korak sa francuskom modom ide i italijanska modna scena, koja je prepoznatljiva po svojoj eleganciji, luksuzu i kvalitetnim materijalima. Glavni modni centar je Milano, a prate ga Rim i Firenca. Modne kuće i dizajneri, poput Armanija, Valentina, Dolče i Gabane, Versaćea, Gučija i Prade, samo su neki od predstavnika ove, po mnogima najuticajnije modne imperije današnjice.

Britanska modna scena je stilski raznovrsna, ali i prepoznatljiva po svojoj autentičnosti i izvesnoj boemiji. Karakterišu je nekonvencionalnost i inovativnost, koje su zapravo fuzija vintage mode i modernih tendencija. Modna baza je svakako London, grad trendova, tradicije i dekadencije, a Alaksandar Mekvin, Stela Makartni, Vivijen Vestvud, modna kuća Barberi su samo neki od britanskih modnih gurua.

Kreativni koncept američke mode, baziran je na urbanom šiku, ali i kežual stilu, koji karakterišu čiste linije i jednostavni krojevi. Modni gigant za ovaj deo sveta, svakako je Njujork, u kome se nalaze najpoznatije modne kuće, ali za njim ne zaostaju ni Los Andjeles, San Francisko i Majami. Predvodnici američke modne scene su: Dona Karan, Kelvin Klajn, Tom Ford, Mark Džejkobs i drugi.

I na kraju, ništa manje značajna japanska moda, koja je specifična po svojim nesimetričnim, često „komplikovanim“ i svakako zanimljivim krojevima. Dominantne boje su najčešće tamne, ali suptilne, dok su materijali izuzetno bogatih tekstura. Tokio je glavna odrednica japanske modne industrije, a medju najpoznatijim dizajnerima, izdvajaju se Jodži Jamamoto, Kenzo, Isej Mijaki, kao i još nekolicina njih.

Modna industrija egzistira na nekoliko nivoa. Prvi se odnosi na proizvodnju sirovina, uglavnom vlakana i tekstila, uključujući kožu i krzno. Drugi nivo podrazumeva izradu dizajnerskih komada, a sve se nastavlja preko različitih oblika reklamiraranja, promocije, plasmana i prodaje. Navedeni nivoi predstavljaju samo smernice, koje se zapravo sastoje od mnogo odvojenih, ali međusobno zavisnih sektora. Svi oni su posvećeni cilju koji podrazumeva zadovoljenje potreba kupaca, ali i ostvarenje profita za sve učesnike u industriji.

Analitičari mode prave razliku između modne industrije, koja se odnosi na dizajnersku odeću ili tzv. visoku modu i industriju odeće, koja je fokusirana na "masovnu modu", odnosno odeću namenjenu širokoj potrošnji. U tome svakako ima istine, jer osim po komadima garderobe koji se mogu okarkterisati kao, svakodnevno (ne)nosivi, bitna razlika je i cena. Dizajnerska odeća je drastično skuplja, namenjena je posebnim prilikama i kupcima koji cene posebnost, ektravaganciju, a pre svega kvalitet. S druge strane, garderoba široke potrošnje je lako dostupna, odgovara dnevnim aktivnostima, uklapa se u standarde, nosiva je, ali i uglavnom kratkoročno-sezonska. Ipak, to ne znači da joj nedostaje kvalitet, a još manje moderan dizajn. O tome možda najbolje svedoče modni brendovi poput Zare, H&M-a, Top Shop-a ili Manga, čija roba namenjena masovnoj potrošnji, uživa veliku popularnost na globalnom nivou. Ipak, za koju ćete se od navedenih opcija odlučiti, zavisi od vaših potreba, ukusa, ličnog stila i naravno novca.

Važan uticaj na modnu industriju imaju i mediji. Modni magazini, emisije i Internet blogovi su nesumnjivi kreatori i promoteri trendova i modnih zapovesti. Kroz njihove komentare, kritike, predloge i savete, modna industrija, dodatno dobija na značaju, dok se konzumenti mode informišu, ali i edukuju. Primer samo jedne autentične modne Biblije, koja je modno osvešćivala generacije, ali i modnu industriju dovela na pijedestal na kome se odavno nalazi, svakako je kultni magazin „Vogue“. Danas smo svedoci brojnih specijalizovanih publikacija, TV kanala i „okruglih stolova“, koji se ne bave samo aktuelnim ili predstojećim trendovima, već i kulturološkim uticajem mode, kao i značajnim profitom koji se ostvaruje u okviru ove privredne grane.

O tome da dobit, odnosno zarada u modnoj industriji nije zanemarljiva, svedoči i činjenica da se ugledni magazin „Forbs“, vrlo ozbiljno bavi ovom temom. Svake godine, u okviru svoje redovne liste najbogatijih i najuticajnijih pojedinaca ili kompanija u svetu biznisa, neizostavni su i moguli iz sveta mode. Na aktuelnoj listi za 2013. godinu, na visokom trećem mestu, nalazi se vlasnik „Zare“, Amansio Ortega sa ostvarenom zaradom od 57 milijardi dolara. Sledeći modni „Bog“ na Forbsovoj listi, je predsednik kompanije „Luj Viton“ Bernard Arnault, koji je zauzeo deseto mesto sa prihodom od 29 milijardi dolara. Sveto trojstvo medju najbolje plasiranim, završava se sa vlasnikom „H&M-a“, Stefanom Personom, koji je zabeležio rezultat od 28 milijardi dolara. Posle njih trojice, nijedno ime iz sveta mode se nije pojavilo do 56. mesta, na kome se nalazi Fil Najt, predsednik kompanije „Nike“, čija zarada iznosi, nimalo zanemarljivih 14.4 milijarde dolara. Ako izuzmemo brend „Luj Viton“, interesantno je da su vlasnici i dizajneri visoke mode, čija su imena sinonim za prestiž i neizostavno kvalitet, daleko slabije plasirani u odnosu na populističke „mass-production“ brendove. Tako se na primer Mjuča Prada, vlasnica brenda „Prada“, našla na 78. mestu sa prihodom od 12.4 milijarde, dok se legendarni i svevremenski Armani, plasirao tek na 131. mesto, sa godišnjom zaradom od 8.5 milijardi dolara. Posebno je zanimljiv plasman modnog tandema Dolče i Gabana, koji dele 736. mesto sa kompanijom „Beneton“, na koje su dospeli zbog pojedinačno ostvarenog prihoda od „samo“ 2 milijarde dolara.

Kotiranje prikazano na Forbsovoj listi, jasno ukazuje na to da ukupna zarada nema uvek direktne veze sa popularnošću nekog brenda. Ipak, to ne mora da znači i neuspeh. Naprotiv. S obzirom da je reč o ekskluzivnoj ponudi, namenjenoj bogatoj klijenteli, navedeni prihodi su ekvivalentni broju platežno moćnih kupaca. U slučaju „mass-production“ brendova, situacija je sasvim drugačija, pa je samim tim i ostvarena dobit daleko veća.

Popularnost modne industrije u svetu ne jenjava. Progresivni razvoj već postojećih brendova ili pojava sasvim novih, konstantno su prisutni, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi i drugim turbulencijama. Moda je odavno prestala da bude samo „ukras“ i zabava za kreativce i estete. Ona je industrija, bazirana na ozbiljnom profitu i umetnost sa istančanim osećajem za biznis.