NENAD STOJAKOVIĆ - DIZAJNER SKULPTURALNOG NAKITA

Studirao je molekularnu biologiju, a potom otišao na brod, gde je radio kao prodavac, ali i menadžer u jednoj juvelirnici. To ga je i podstaklo da se ozbiljnije posveti svom dugogodišnjem hobiju, dizajnu nakita. Tehniku izrade je usavršio na umetničkoj školi u Firenci, da bi odmah po povratku u Srbiju osnovao radionicu za dizajn i izradu nakita, a ujedno i pokrenuo svoj brend „Manufactura“. Nenad Stojaković je danas uspešan, mlad dizajner, sasvim autentičnog kreativnog izraza. Njegovi nesvakidašnji komadi, podjednako izazivaju divljenje i začudjenost. Više nalik skulpturama, nego klasičnom nakitu, Nenadova dela su jedna sasvim posebna priča, koja svojom originalnošću i neobičnim dizajnom, intrigiraju, zavode, zbunjuju i na kraju, osvajaju posmatrače.

Nenad Stojaković

Vaša umetnička priča nije sasvim klasična, štaviše, u profesionalne dizajnerske vode ste uplovili „slučajno“. Kako je sve počelo i kada ste se zainteresovali za izradu nakita?

Počelo je još u osnovnoj školi, kada sam se igrao sa nekim trešnjinim grančicama i spajao ih silikonom. Tada to nisam doživljavao kao nakit, već sam samo pravio razne neobične, ali i nenosive forme. Kasnije, kada sam prešao na kožu, perlice, klikere i kalaj, dobio sam ideju da to budu nosivi komadi. Tokom školovanja, a posebno u periodu dok sam studirao molekularnu biologiju, većinu svog slobodnog vremena sam koristio za pravljenje nakita.

U Italiji ste završili poznatu umetničku školu „Riači“, na kojoj ste izučavali tradicionalnu izradu nakita. Kakvo iskustvo nosite odatle i koliko Vam je to pomoglo u daljem radu?

Odluka da odem u Firencu je bila iznenadna, ali se ispostavila kao dobra. Kao što ste pomenuli, to je tradicionalna škola. Časove izrade nakita u srebru, graviranja i fasovanja dragog kamenja, pratili su časovi crtanja i istorije umetnosti. Iako sam već tada znao da neću raditi klasičan nakit, dobio sam neophodnu osnovu za dalji rad.

Odmah po završetku Akademije, otvorili ste svoju radionicu i pokrenuli svoj brend „Studio Manufactura“. Po čemu je on karakterističan?

Ideja i koncept koga se držim, jeste da ceo komad nakita napravim sam, od izlivanja metala do finih detalja na krajnjem proizvodu. To podrazumeva mnogo rada u raznim granama zanata, ali i dosta eksperimenata.  Mislim da je to glavna karakteristika, spoj klasičnih metoda sa eksperimentalnim.  

 Vaš nakit je vrlo atraktivan i neobičan, vrlo često nalik skulpturama. Šta Vas inspiriše u stvaralačkom smislu?

Inspiraciju nalazim u više oblasti. Najpre u biologiji, posebno u strukturama molekula i mikroorganizama. U modernoj skulpturi i arhitekturi, takođe. Takodje je i sam rad, sa određenim materijalom i njegovim mogućnostima, bitan izvor inspiracije.

U svojoj ponudi imate razne komade nakita, ali prstenje zauzima posebno mesto? Da li postoji neki poseban razlog za to?

Prstenje je najveći izazov. I tehnički i idejno. Prsten doživljavam kao skulpturu koja može da se nosi. Ipak, za razliku od skulpture, postoje izvesna ograničenja. Na primer, prsten mora da ima rupu za prst. Trudim se da ta nužnost bude deo dizajna. Da to ne bude klasična rupa za prst, nego perforacija na skulpturi. Ako prsten ima smisla kao celina, ako može da se gleda i kao skulptura, onda to smatram dobrim komadom. Prednost prestena u odnosu na skulpturu je ta što se može često ili stalno nositi. Prsten ima i emotivno značenje za onoga ko ga nosi i može da kaže mnogo toga o toj osobi.

 

Skulptura "Dobra osnova"

Skulpturalni nakit Vas je podstakao da se oprobate i u izradi „pravih“ skulptura većih dimenzija. Kako je do toga došlo?

Skulptura "Kristalna rešetka"

Skulpture su došle kao logičan nastavak na prstenje. Neke ideje nisam mogao da iskoristim za nakit, pa sam povećao format i zaboravio na praktičnost. Umešala se poezija, moja opčinjenost pisaćim mašinama i klikerima, koji su, u ovom slučaju, postali staklene kugle, i tako su nastale skulpture. Tehnička i idejna rešenja koje sam razvio u nakitu koristim za skulpture, ali se dešava i obrnuto, ideje sa skulptura preuzimam za nakit.

Koje materijale, najčešće koristite za izradu svog nakita i drugih komada?

Materijal mi nije toliko bitan, koliko ono što želim da postignem. Najpre osmislim formu, pa tek onda razmišljam od čega ću to napraviti. Najčešće to bude srebro, jer je vrlo zahvalan materijal i ima velike mogućnosti. Sa srebrom uglavnom koristim drago kamenje, ali i Murano staklo, klikere, porcelan... Kada nešto ne mogu da postignem u srebru, onda koristim aluminijum, bakar i mesing, a nekada i kombinaciju svega navedenog. Sve zavisi od ideje. Nedavno sam i tradicionalni filigran, uklopio u svoj dizajn.

S obzirom na autentičan i (ne)klasičan izgled Vašeg nakita, na kakve reakcije nailazite i ko su ljudi koji kupuju i nose nakit koji dizajnirate?

Velikom broju ljudi moram da objasnim, šta predstavlja to što sam napravio i kako se nosi. Takvi uglavnom odmahnu glavom i produže. Bilo je i situacija kada su me ubeđivali da to što ja radim nije nakit i da se to ne može nositi. Srećom, drugi se oduševe. Uglavnom nema ravnodušnih i to mi je drago.

Pored komada koje sami dizajnirate, radite i modele prema narudžbini. Koliko Vam prija ta vrsta kreativne interakcije i da li ste imali neke posebno neobične ili interesantne zahteve?

Zapravo, najviše uživam u narudžbinama. Porazgovaram sa mušterijama o njihovim željama, onda me to podstakne na dalje razrađivanje ideje i rezultat uglavnom bude odličan. Kroz taj proces dolazim do novih izazova i rešenja, a to je zaista neprocenjivo. S druge strane, kada neko ima komad u čijem je procesu stvaranja učestvovao, onda ga sa uživanjem i nosi. Trudim se da podstaknem ljude da sami smišljaju i budu kreativni. To nije uvek lako i mnogi se tome opiru. Zato sam beskrajno zahvalan svim mušterijama koje se prihvate te igre.  

Da li smatrate da su u umetničkom, kreativnom izrazu, originalnost i sloboda neophodne?

Originalnost je neophodna. Suviše je mogućnosti koje još nisu izvedene, da bi neko sebi dopustio plagiranje. Što se tiče slobode, nisam siguran da je ona neophodna. Čak ni da li je uopšte moguća. Mislim da je za kreativni izraz bitnije snalaženje i koketiranje sa ograničenjima.

Do sada ste izlagali svoj nakit na sajmovima širom Evrope, kao i kod nas, a nedavno ste imali i prvu samostalnu izložbu skulptura u UK "Parobrod". Kakvi su Vaši budući planovi i u kom pravcu će se odvijati razvoj Vašeg brenda?

Jedini plan je da istrajem u ovome što radim, pošto zaista uživam u tome. To podrazumeva dalje usavršavanje i istraživanje. Kako tehničko, tako i teorijsko. 

Gde i kako ljubitelji nakita, posebno onog neobičnog, mogu da se upoznaju sa Vašom ponudom?

  

Na Facebook stranici „Studio Manufactura“, zainteresovani mogu da pogledajui moje dosadašnje radove i da me kontaktiraju. Četiri puta godišnje izlažem na manifestaciji „Moda za poneti“, u KC „Grad“, a deo kolekcije se uvek može naći i u „Imidž“ galeriji u Beogradu, ul. Svetozara Markovića  4.  

ONA Magazin

*Tekst je objavljen u magazinu "ONA"

Copyright: Bratislav Mihailović

Photo credit: Nenad Stojaković - privatna arhiva

Facebook STUDIO MANUFACTURA https://www.facebook.com/StudioManufactura/?fref=ts