 |
| Branka Grubić |
Ona je Branka
Grubić ili jednostavno „Branka“, samouka slikarka iz Šibenika, koja zahvaljujući
svojim slikama polako osvaja svet! Njen stil je najbliži pop artu, ali opet,
samo njen, neopterećen slikarskim pravilima i tudjim uticajem. Strast su joj
portreti i u njima uživa, bez obzira da li je reč o slavnim osobama ili sasvim
„običnim“ ljudima. Ipak, kod Branke ništa nije, baš, sasvim obično. Otvorena, šarmantna
i nesputana, kako u životu, tako i u umetničkom izrazu, ona boji svoja platna zavodljivim
optimizmom, urbanim duhom i rock and roll estetikom. U tome joj pomaže muzika,
koja je njen saveznik i najveća inspiracija. Dve, nedavno osvojene, internacionalne,
likovne nagrade, nesumnjiva su potvrda njenog kvaliteta, ali i svetle umetničke
budućnosti. No, uprkos tome, kao i činjenici da su njena platna već sada u
vlasništvu kolekcionara širom sveta, Branka i dalje ne doživljava slikarstvo
kao svoj „posao“, već kao „uspešan i dobro vodjen hobi“, koji je čini srećnom.
Kada i kako je sve počelo i odakle ljubav prema slikarstvu?
Ljubav prema
stvaranju i crtanju, u meni postoji oduvek. Ipak, godinama sam testirala samu
sebe, sve dok nisam postala sasvim sigurna da je slikanje ono čime želim da se
bavim u životu. Izvesno je da nisam počela sa slikanjem da bih
jednog dana, svoje radove prodavala po celom svetu, kao što je to danas slučaj.
Nikad mi to nije bila poenta. Htela sam samo da crtam.
Kako bi definisali svoj umetnički izraz i šta je
ono što je u njemu specifično?
Slikam ono što
verujem, osećam i čujem. Potpuno sam neopterećena istorijskim razvojem, pravilima
i stilovima. Ono što je trenutno prisutno u mom radu su veliki formati i akril,
dok su osnovni motiv portreti stvarnih i izmišljenih ljudi, koji prenose
odredjenu emociju.
Za relativno kratko vreme ste uspeli da steknete afirmaciju i da svoje slike plasirate, ne samo u okviru Hrvatske i regiona, već i širom sveta. Šta je bio ključni faktor u Vašoj promociji?
Komunikacija. Kada sam shvatila
koliko su društvene mreže moćni alati, odlučila sam da upotrebim svoja znanja
za sopstvenu promociju. Sa ljudima
komuniciram direktno i svakodnevno, putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a,
webmail-a, pa na osnovu njihovih reakcija, odmah vidim šta im se sviđa i u kom
pravcu bi trebalo dalje da razvijam svoj rad. Svima odgovaram na poruke, u najkraćem roku. Ljudi to jako cene, posebno u poslovnom svetu.
Ko su kupci Vaših slika i čime je slikarska
publika najviše zaintrigirana? Na kakve reakcije nailazite?
Celokupan postupak
stvaranja slike, od ideje, preko neprospavanih noći i sedenja pred praznim
platnom, pa do onog trenutka kad četkicom stavim zadnji „touch“, sve to mi je
jako važno. I upravo zbog tog intenzivnog doživljaja i uspomena, ponekad se
jako teško razdvajam od svog rada. Moji kupci to prepoznaju. To su ljudi koji
se zaljube u sliku i u celu tu priču. Jednostavno, odabirom nekog mog rada, oni
žele da unesu vedro i pozitivno raspoloženje u svoj dom, a veliko platno, posebno
fascinantno izgleda na zidu. Sa skoro svim kupcima sam ostala u kontaktu i
redovno od njih dobijam komentare, da je slika „u živo“ još bolja nego na
fotografiji.
Portreti su Vaša specijalnost, a posebno se ističu portreti slavnih osoba. Da li je inspiracija slavnima bila slučajna ili namerna?
Cenim ljude koji
svojim postojanjem i radom čine svet lepšim mestom za život. Crtanje svetskih pop-ikona,
bio je početak mog rada u akrilu, kako bih videla, da li ja uopšte mogu da
radim tako nešto. Tek nakon toga, počela sam da radim intimnije slike, fokusirajući
se na nepoznate ljude, stvarajući tako nove modele i radove sa definisanim
ličnim pečatom.
Rock ’n’ roll estetika je takodje prisutna na
Vašim platnima. Koliko Vam je muzika važna i u kojoj meri pokreće Vaše
stvaralaštvo?
Muzika je moja druga ljubav, ona donosi boje i atmosferu u moje slike. Glavni je krivac za moj stil.
Uz muziku se rađamo, živimo, slavimo, tugujemo i umiremo. Razmišljati o ideji, ili slikati u tišini, za
mene je mučenje i nemoguća misija. Nekoga u stvaranju inspirišu ljudi, životne
priče, tuge ili radosti, a mene muzika i emocija koju ona ona nosi. Ono što
kroz nju čujem, ja slikam. Muzičari su mi posebno dragi i njihove portrete
radim za svoj gušt. Zahvaljujući ljudima poput Freddija Mercurija, Eddija
Veddera, Glen Hansarda ili Tom Waitsa, muzika je za mene neiscrpan izvor
inspiracije.
Pored portreta slavnih, Vašim platnima dominiraju
i vrlo interesantni likovi žena. Ko su one i šta je ono što nam poručuju?
One su moje cure.
„My girls“, kako ih često nazivam pred svojim kupcima. Meni je rečima neopisiv
taj osećaj koji me inspiriše, dok slušam neku dobru stvar, ali je za moju ruku
da naslika i «opiše» idealan. Kad Right Said Fred u pesmi kaže: «Don't talk
just kiss, we're beyond words and sound», ja vidim „frikušu“ vatrene kose,
ženstvenu i zabavnu, neopterećenu i koketnu.
Upravo tako je nastala moja slika „Crvena“. Ili kad Waits svojim čarobnim
glasom otpeva „Well, I hope that I don’t fall in love with you, ’cause falling
in love just makes me blue...“. „Slikajući“ tu pesmu, dogodilo mi se upravo to.
I svaki put mi se to dogodi. Nemam neko pametno objašnjenje zašto radim to što
radim. Meni je to prirodno. Kao disanje. Ne razmišljam zašto, kako, čemu, do
kad... Nadam se samo da će trajati dok i ovo moje disanje.
Imate li uzore medju današnjim umetnicima i da li
bi svoj rad mogli da uporedite sa nekim od njih?
Da se pravim pametna i počnem da izmišljam slikarske uzore, nema smisla. Dalijeva
egocentričnost ili Picassova ludost, nisu imale nikakav uticaj na moj likovni
pravac. Moj najveći uzor je, zapravo Walt Disney. Čovek je „izmislio“ životinje
koje govore i ulepšao detinjstva generacijama širom sveta. Stvorio je likove
koji svojom pojavom donose radost gde god se pojave. Zahvaljujući jednostavnim
i toplim kreacijama Walta Disneya, svet je postao lepše mesto. Uzor je i Dražen
Petrović, čiji sam portret takodje naslikala. Draženov život je priča
o uspehu. Uspehu do kojeg se dolazi talentom, ali
još važnije, verom u sebe i napornim radom.
Da li ste do sada negde izlagali svoje radove i koliko su izložbe, danas važne za umetnike?
Verujem da je u
nekim segmentima izložba važna za prezentaciju samog umetnika. Ja još nisam
radila svoju izložbu iz jednog jedinog razloga, a to je vreme. S druge strane, Internet mi omogućava
da slike „izlažem“ u celom svetu istovremeno, a da se pritom ne pomerim iz svog
studija. Na međunarodnoj
sceni, slike najviše izlažem i prodajem
putem londonsko/njujorške online galerije Artfinder. Dosad sam najviše slika
poslala u Veliku Britaniju, Nemačku, Švajcarsku, SAD, Tursku i Saudijsku
Arabiju.
Nedavno ste dobili dve značajne internacionalne nagrade za svoj rad. O čemu se tačno radi?
S obzirom da ste svoj nekadašnji hobi, uspešno
pretvorili u profesiju, u kom pravcu planirate da razvijate svoju umetnost? Koje
teme Vas interesuju i kako ili gde, vidite svoju umetničku budućnost?
Slikanje će uvek
biti moj hobi. Posao i slikanje mi nikako ne mogu ići u istu rečenicu, ma
koliko ja sati dnevno provodila u studiju, i bila uspešna u slikanju. Zapravo,
rekla bih da vodim uspešan hobi. Posebnih planova i ambicija nemam, jer svaki
dan je novi izazov. Znam samo da od
ljudi (portreta) ne odustajem. „Just Breathe“, samo dišem i apsolutno uživam
u ovome što radim.
Copyrights: Bratislav Mihailović
Photo credits: Branka Grubić
BRANKA http://brankagrubic.com/ FB https://www.facebook.com/BRANKASibenik/?fref=ts
 |
| ONA Magazin |
Нема коментара:
Постави коментар