ArT&PoP: JOSIPA LISAC - Dnevnik jedne ljubavi

Malo je pevača koji svojim autentičnim, muzičkim i vizelnim izrazom mogu da se svrstaju u kategoriju umetnika. Josipa Lisac je, bez sumnje, jedna od privilegovanih. Zahvaljujući svom vanserijskom talenatu, karakterističnoj boji glasa i jedinstvenoj harizmi, odavno je ponela epitet dive. Poznata po brojnim hitovima, ali i koncertnim nastupima, koji su sinergija kvalitetne muzike i posebnih emocija, Josipa je nedavno započela turneju, kojom obeležava 40 godina od izlaska svog prvog albuma “Dnevnik jedne ljubavi”. Jubilej će obeležiti koncertnim nastupima širom regiona, a na koncertu u Beogradu, koji je zakazan za 14. februar, publika će imati priliku da uživa u legendarnim pesmama kao što su “O jednoj mladosti”. “Sreća”, “Srela sam se s njim”... Biće to oda jednom od najznačajnih pop - rok albuma bivše Jugoslavije, ali i oda ljubavi koju Josipa posvećuje svojoj publici i tvorcu “Dnevnika”, voljenom Karlu Metikošu.

Slavite poseban jubilej – 40 godina od izlaska svog prvog i ujedno antologijiskog albuma „Dnevnik jedne ljubavi“. Kakva sećanja Vas vezuju za to vreme i za njegov nastanak?

Pamtim izuzetnu sreću, zanos, veliki entuzijazam, ali i puno rada. Bilo je i puno razgovora, predivnih ručkova i večera, puno slavlja i glasnog slušanja najrazličitije muzike. Slavio se svaki trenutak...

Sve kompozicije na albumu potpisuje Karlo Metikoš, čovek koji je profesionalno, ali i emotivno, obeležio Vaš život. Da li je „Dnevnik jedne ljubavi“, zapravo Vaša ljubavna priča? Koliko ima (auto)biografskih elemenata u stihovima koje interpetirate?

“Dnevnik jedne ljubavi” su komponovali i napisali Karlo Metikoš i Ivica Krajač. Ima tu puno naših životnih trenutaka. Naša ljubav je rasla, paralelno sa rađanjem tih pesama. Ivica je iskoristio mnoge slike naše ljubavi, ali i slike svih mladih ljudi, koji žele i traže ljubav.

Josipa Lisac i Karlo Metikoš

„Dnevnik jedne ljubavi“ je proglašen za najbolji konceptualni rok album u ex YU. Da li ste, u trenutku njegovog stvaranja, bili svesni njegove važnosti i činjenice da stvarate istoriju jugoslovenske muzike?

Karlo je verovao da se stvara nešto veliko i tačno je znao šta i kako treba da se radi. Nasuprot tome, ja tada nisam mogla ni da zamislim, koliko će taj album, jednog dana postati važan. Ali, iako sam bila mlada, znala sam da je to ono što sam oduvek zamišljala i želela da radim.

Pesma „O jednoj mladosti“ je hit koji poznaju generacije, ali i pesma posebne atmosfere i poruke... Imali ste samo 23 godine kada ste je otpevali. Kako danas gledate na nju?

Divna pesma, koja je uvek je samnom. Nikada je nisam skinula sa svog koncertnog repertoara.

Koja pesma sa ovog albuma Vam je posebno draga i zbog čega?

Sve su mi drage... Podjednako kao što su mi drage i druge pesme, van “Dnevnika”. Volim sve pesme koje sam izabrala i stavila na svoje albume.

Nema mnogo albuma koji mogu da se pohvale kvalitetom, trajanjem i kultnim statusom, kao što je to slučaj sa albumom „Dnevnik jedne ljubavi“. Da li je Vaša vanvremenska ljubav sa Karlom Metikošem uticala na to i doprinela stvaranju neke posebne, magične energije?

Bilo je potrebno vreme, da bi se pokazala vrednost ovih pesama. Album je prebrodio sva moguća stanja – sreće i tuge, razne muzičke promene i stilove, krize, ratove, pa i smrti. Ipak, na kraju je uspeo da se izbori za svoju samostalnost. On više nije naš. Spreman je za sve iskrene ljude koji ga traže i koji hoće da čuju poruku i veliku istinu koju on nosi. Mladi su oni koji žele da menjaju svet, koji iskreno veruju da je sve moguće, koji nose ideale i koji veruju u ljubav. “Dnevnik” je za njih.

U toku je turneja kojom obeleževate jubilej albuma „Dnevnik jedne ljubavi“. Kakve impresije nosite sa dosadašnjih koncerata?

Lepa je spoznaja, da obeležavamo 40 godina od izlaska “Dnevnika” i da će svi koncerti u 2013. godini biti pod njegovom aurom. Oni su posvećeni ljubavi, Karlu, divnim prijateljima, a kada to kažem, mislim na publiku koja godinama dolazi na koncerte i koja je zavolela muziku koju smo stvorili. Zato ovi koncerti protiču u atmosferi zahvalnosti.

Datum beogradskog koncerta se poklapa sa Vašim rodjendanom. Da li je 14. februar slučajno odabran ili je srpska publika na neki način privilegovana?

To je dan zaljubljenih. Organizatori su smatrali da je to lep povod, a ja se nisam protivila.

Pored pesama sa albuma „Dnevnik jedne ljubavi“, šta još beogradska publika može da očekuje na predstojećem koncertu?

Sve što imam i što jesam…

Vaš način intrepretacije, ali i kompletan umetnički izraz su vrlo specifični i neponovljivi. Da li je „posebnost“, privilegija ili teret?

Biti svoj i imati sebe, kao i biti poseban i biti slobodan... To je najviša i najteža dimenzija svesti.

Dosledni ste svom ekstravagantnom i ništa manje glamuroznom imidžu. Koliko je imidž važan za jednog umetnika?

Jako je važan. On izuzetno puno govori o osobi. Ja volim atraktivnost, maštovitost i permanentne promene.

Kao ličnost sa neobičnim, ali jasno definisanim stilom, da li mislite da je ovo podneblje (ex YU) u stanju da, zaista razume i prihvati autentičnost i različitost?

To je uvek teško... Ali, ne sme se posustati.

Kako gledate na Josipu nekada i Josipu danas? Šta se promenilo, a šta je ostalo isto?

U sebi još uvek nosim onu mladu devojku, koja želi i hoće. Moj život, svakog dana prolazi kroz najteža iskušenja i trenutke...

Vaša karijera traje više od 40 godina. Uprkos tome, i dalje ostavljate utisak osobe koja sa puno ljubavi, strasti, pa čak i entuzijazma pristupa muzici. Odakle crpite energiju i da li se nekada umorite?

Muzika je moja velika strast i smisao postojanja. Ljubav mi takodje daje snagu. Spoznaja da volim i da sam voljena, ogroman je dar. Zahvalna sam i zbog toga idem dalje...

Ušli smo u eru Vodolije. S obzorom da ste Vi Vodolija, šta možemo novo i nesvakidašnje da očekujemo od Vas u bliskoj budućnosti?

Kad ja to budem saznala, javiću vam…